Čak i blagi potres mozga može izazvati dugotrajne posledice na mozak, tvrde istraživači sa Univerziteta u Kembridžu. Koristeći podatke iz studije širom Evrope, tim je pokazao da za skoro polovinu svih ljudi koji dobiju udarac u glavu, postoje promene u načinu na koji regioni mozga međusobno komuniciraju, potencijalno izazivajući dugotrajne simptome kao što su umor i kognitivno oštećenje.
Kategorija: Nauka
Pionirsko sletanje na Mesec japanske firme nije uspelo
Japanski startap koji je pokušao prvo privatno sletanje na Mesec saopštio je u sredu da je izgubio komunikaciju sa svojom letelicom i pretpostavio da je lunarna misija propala.
NASA planira da zaštiti Zemlju od asteroida i kometa
Veliki udarni krateri koji se nalaze na našoj planeti su moćni podsetnici da asteroidi i komete povremeno udaraju u Zemlju. Kao što se često kaže, nije pitanje „ako“; pitanje je „kada“ će se naša planeta suočiti sa predstojećim udarom iz svemira. Ali uticaj je jedna egzistencijalna pretnja koju čovečanstvo konačno počinje da shvata ozbiljno i da se okreće oko sebe.
Istraživači otkrivaju kako se u mozgu formiraju dugotrajna sećanja
Pomaganje svojoj majci da pravi palačinke kada ste imali tri godine…vozili ste bicikl bez točkova za treniranje…tvoj prvi romantični poljubac: Kako da sačuvamo živopisna sećanja na davne događaje? Kao što je opisano u radu objavljenom u Neuronu, istraživači sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn pronašli su objašnjenje.
Okolnosti utiču na sreću koliko i na ličnost
Sreća se ne može kupiti, ali niti zavisi uglavnom od nečijeg načina razmišljanja, kao što bi mnoga istraživanja o sreći sugerisala, prema nedavnoj studiji istraživača Cornell psihologije.
Ritmička aktivnost mozga pomaže u održavanju važnih informacija u memoriji
Novo istraživanje pokazuje da je ritmička aktivnost mozga ključna za privremeno održavanje važnih informacija u memoriji. Istraživači sa Del Monte instituta za neuronauku na Univerzitetu u Ročesteru objavili su ove nalaze danas u Current Biologi koji su otkrili da moždani ritmovi – ili obrasci neuronske aktivnosti – organizuju navale aktivnosti u mozgu koji održavaju kratkoročne veze.
Kako mikrookruženje tumora stimuliše rast i napredovanje raka pankreasa
Rak pankreasa je smrtonosan i teško ga je lečiti, delom zato što se često otkriva u uznapredovalom stadijumu; ukupne petogodišnje stope preživljavanja su oko 11%. Dve odvojene laboratorije u Dečjoj bolnici u Bostonu su uzele direktne pristupe ovom teškom karcinomu, i obe su otkrile neke veoma obećavajuće tragove.
Istraživanja otkrivaju moždane puteve koji signaliziraju kada smo napravili grešku i olakšavaju bolje buduće odluke
Fizičar, dobitnik Nobelove nagrade, Niels Bor je jednom rekao: „Stručnjak je (osoba) koja je napravila sve greške koje se mogu napraviti u uskoj oblasti“. Ova ideja, da da bismo ovladali veštinom, moramo učiti iz svojih grešaka i izbegavati ih u budućnosti, odavno je prepoznata; međutim, moždani mehanizmi i putevi koji kontrolišu ovu sposobnost su slabo shvaćeni.
Istraživanja povezuju uobičajeni insekticid sa neurorazvojnim poremećajima
Nova studija sa Univerziteta u Toledu sugeriše da rano izlaganje uobičajenoj klasi insekticida zvanih piretroidi može povećati rizik od autizma i drugih razvojnih poremećaja, čak i na nivoima koji su trenutno bezbedni od strane federalnih regulatora.
Gen u mozgu može da koči anksioznost, otkrivaju naučnici
Međunarodni tim naučnika identifikovao je gen u mozgu koji pokreće simptome anksioznosti. Kritično, pokazalo se da modifikacija gena smanjuje nivoe anksioznosti, nudeći uzbudljivu novu metu leka za anksiozne poremećaje. Otkriće, koje su predvodili istraživači sa univerziteta u Bristolu i Ekseteru, objavljeno je danas (25. aprila) u časopisu Nature Communications.
Unutrašnji i spoljašnji stimulansi kontrolišu akumulaciju antocijanina u voću
Antocijanini su važni pigmenti za unapređenje zdravlja koji značajno doprinose nutritivnoj i komercijalnoj vrednosti voća. Biosintetski put antocijanina je dobro shvaćen i ključni regulatorni geni koji kontrolišu put su identifikovani u plodovima. Akumulaciju antocijanina kontrolišu razvojni, ekološki i hormonski znaci. Razumevanje molekularnih mehanizama će obezbediti teorijsku osnovu za genetsko poboljšanje i uzgoj voća obogaćenog antocijaninom.
Istraživači identifikuju novog genetskog krivca za rak bešike kod pasa
Istraživači su identifikovali nove genetske mutacije povezane sa podgrupom karcinoma pseće bešike. Njihovi nalazi imaju implikacije i na rano otkrivanje raka i na ciljane tretmane kod pasa i ljudi. Studija je objavljena u časopisu PLOS Genetics.
Pravljenje tranzistora od obrađenog drveta
Tim organskih hemičara i inženjera sa Univerziteta Linkoping i Kraljevskog tehnološkog instituta KTH, oba u Švedskoj, pokazao je da se radni tranzistori mogu napraviti od obrađenog drveta. Rezultati su objavljeni u Proceedings of the National Academi of Sciences.
Jednostavan test mogao bi ponuditi ranu dijagnozu raka
Inženjeri MIT-a dizajnirali su novi senzor nanočestica koji bi mogao omogućiti ranu dijagnozu raka jednostavnim testom urina. Senzori, koji mogu otkriti mnogo različitih kancerogenih proteina, takođe se mogu koristiti za razlikovanje tipa tumora ili kako on reaguje na lečenje.
Najranija životinja verovatno koristila hemijsku signalizaciju da evoluira u višećelijski organizam
Najranija životinja je verovatno koristila hemijsku signalizaciju da evoluira iz jedne ćelije u višećelijski organizam, prema studiji koju je vodio naučnik Blumington sa Univerziteta Indijana. Nalazi pružaju nove informacije o tome kako je verovatno došlo do jedne od najvećih tranzicija u istoriji života na Zemlji.
Otkucaji srca u posudi: Uzgajanje specijalizovanih srčanih ćelija
Detaljni pregledi srca otkrili su ključnu ulogu leve komore—to je deo srca koji se prvi razvija i obezbeđuje snagu za pumpanje krvi oko naših tela. Ono što je najvažnije, to je takođe područje koje se najčešće uključuje u srčane bolesti i srčane udare i to je područje najsklonije kardiotoksičnim efektima određenih lekova.
Studija pokazuje obećavajuće rezultate za imunoterapiju koja cilja na rak kože
Nova klasa imunoterapije pokazuje obećavajuće rezultate u borbi protiv najagresivnijeg oblika raka kože.
Kako mozak kontroliše protok krvi tokom spavanja
Čak i dok spavamo, mozak se ne odmara u potpunosti. Iznenađujuće, protok krvi u mozgu koji spava može biti veći nego kada je u budnom stanju. Ovo omogućava mozgu da ukloni otpadne metabolite, što je važno za sprečavanje razvoja i napredovanja neuroloških disfunkcija kao što je demencija. Međutim, tačan mehanizam kako mozak koji spava povećava protok krvi nije poznat.
Novi sistem za detekciju fluorescencije omogućava brzu in situ detekciju karbarilnih ostataka
Tim istraživača predvođen prof. Jiang Changlongom sa Instituta za fiziku čvrstog stanja (ISSP), Instituta za fizičke nauke Hefei Kineske akademije nauka razvio je novi sensing sistem za detekciju karbarilnih ostataka. Nalazi istraživanja su objavljeni u ACS Sustainable Chemistri & Engineering.
Istraživanje baca svetlo na minimalno invazivni pristup neurohirurgiji
Tumori mozga koji se nalaze u regionima koji kontrolišu govor, vid i motoričku funkciju predstavljaju dodatne izazove za neurohirurge, jer oštećenje okolnog tkiva može izazvati ozbiljan gubitak tih sposobnosti. Zbog toga su ovi regioni poznati kao „elokventna područja mozga“ i zahtevaju posebnu pažnju i pristupe za ograničavanje oštećenja i deficita.