Ključna radarska antena na evropskoj svemirskoj letelici koja ide ka Jupiteru više nije zaglavljena.
Kategorija: Nauka
Astronomi su upravo videli kako zvezda jede planetu
Po prvi put, astronomi su snimili slike koje prikazuju zvezdu koja troši jednu od svojih planeta. Zvezda, nazvana ZTF SLRN-2020, nalazi se u galaksiji Mlečni put, u sazvežđu Akvila. Dok je zvezda progutala svoju planetu, zvezda se osvetlila na 100 puta više od normalnog nivoa, što je omogućilo timu astronoma od 26 ljudi sa kojima sam radio da otkrije ovaj događaj kako se desio.
Retki fosili popunjavaju prazninu u evoluciji glavnih grupa životinja
Izuzetno dobro očuvani fosili iz perioda Kambrija pomogli su da se popuni praznina u našem razumevanju porekla i evolucije glavnih životinjskih grupa koje žive danas.
Studija otkriva malo verovatnu vezu između mentola i Alchajmerove bolesti
Nova studija pokazuje nešto čudno: kada miševi sa Alchajmerovom bolešću udišu mentol, njihove kognitivne sposobnosti se poboljšavaju. Čini se da hemijsko jedinjenje može zaustaviti neka oštećenja naneta mozgu koja se obično povezuju sa bolešću.
Vraćanje kontrole nad određenim regionom mozga može pomoći da se spreči povratak na upotrebu opioida
Tim neuronaučnika sa Medicinskog univerziteta Južne Karoline (MUSC) identifikovao je promene u aktivnosti moždanih ćelija poznatih kao piramidalni neuroni, koje doprinose traženju leka u pretkliničkom modelu poremećaja upotrebe opioida. Nakon što je pristup heroinu zaustavljen, ovi neuroni su postali uzbudljiviji. Aktivnost ovih neurona je vraćena u normalu blokiranjem enzima protein kinaze A (PKA). Inhibicija ovog enzima je takođe smanjila ponašanje u potrazi za opioidima. Jackueline McGinti, dr, profesor neuronauke, i Saurabh Kokane, doktor nauka, postdoktorski naučnik u McGintijevoj laboratoriji, nedavno su objavili nalaze svog tima u Journal of Neuroscience.
Nova studija otkriva praistorijsku migraciju iz Kine u Ameriku
Kao poslednji kontinenti koje su ljudi naselili, pitanje kako i kada su ljudi prvi put došli u Ameriku već dugo intrigira naučnike.
Prejedanje povezano sa sklopovima navika u mozgu
Navike su kao prečice za naš mozak. Jednom kada steknemo naviku – recimo, vezivanje pojasa kad god uđemo u auto – ponašanje postaje gotovo automatsko u pravom kontekstu. Ali stvaranje navika nije uvek blagodat. Prema novoj studiji istraživača i saradnika Stanford Medicine, ista nervna kola koja nam pomažu da se zakopčamo su u osnovi poremećaja prejedanja.
Astronomi „zbunjeni“ najvećom kosmičkom eksplozijom koju su primetili
Astronomi su u petak saopštili da su identifikovali „najveću“ kosmičku eksploziju ikada uočenu, vatrenu loptu 100 puta veću od našeg Sunčevog sistema koja je iznenada počela da bukti u dalekom svemiru pre više od tri godine.
Muzika za lečenje bolesti unosno sredstvo za one koji ga propagiraju, ali bez naučnog osnova
Na društvenim mrežama šire se video-poruke tipa „slušati muziku da bi se lečio rak“ sa opuštajućom muzikom kojoj se pridaju terapeutska dejstva, što je ponekad unosna metoda za one koji je propagiraju, a može da se pokaže opasnom ako dovede do prekida medicinskog tretmana.
Hormon stresa tokom trudnoće može poboljšati rani razvoj jezika kod dece
Visok nivo hormona stresa kortizola tokom trećeg trimestra trudnoće može poboljšati govorne i jezičke veštine u prve tri godine života deteta, pokazalo je istraživanje koje će biti predstavljeno 13. maja na 25. Evropskom kongresu endokrinologije u Istanbulu. Nalazi pomažu istraživačima da dalje razumeju ulogu kortizola u razvoju fetusa i deteta.
Iznenađujuće malo insekata živi u okeanu i možda ćemo konačno znati zašto
Insekti postoje skoro 480 miliona godina, dajući im dovoljno vremena da puze, puze, kopaju i lepršaju po celoj površini naše planete.
Usamljenost štetna za zdravlje kao pušenje 15 cigareta dnevno
Vivek Murthi, američki generalni hirurg, nedavno je upozorio da „društveno nepovezanost“ ima sličan efekat na smrtnost kao pušenje do 15 cigareta dnevno.
Proučavanje uticaja mikroplastike na infektivnost bakteriofaga u vodenoj sredini
Materijali na bazi polimera su skoro svuda, dosežu čak i najdublje regione okeana, a njihova globalna proizvodnja nadmašuje recikliranje, što dovodi do stvaranja ogromnih količina zagađenja vode mikroplastikom. Ove sitne polimerne čestice ne samo da oslobađaju hemikalije već i smanjuju broj bakteriofaga.
Novi algoritam veštačke inteligencije za preciznije otkrivanje bolesti biljaka
Svake godine biljne bolesti uzrokovane bakterijama, virusima i gljivama doprinose velikim ekonomskim gubicima. Pravovremeno otkrivanje ovih bolesti je neophodno za suzbijanje njihovog širenja i ublažavanje štete u poljoprivredi, ali predstavlja veliki izazov, posebno u oblastima velike proizvodnje. Pametni poljoprivredni sistemi koriste nadzor kamerom opremljen modelima veštačke inteligencije (AI) za otkrivanje karakteristika biljnih bolesti, koje se često manifestuju kao promene u morfologiji i izgledu listova.
Ptičiji grip: Novi aspekti stare pretnje
U Evropi su epidemije visokopatogene ptičje gripe (HPAI) nekada bile sezonski fenomen povezan sa migratornim pticama vodenim pticama koje su se u jesen vraćale na mesta prezimljavanja. Međutim, od 2020. godine ova slika se promenila. HPAI virusi, posebno podtipa gripa A(H5), izazvali su najgore epidemije kod ptica koje su do sada zabeležene, sa više od 14.000 prijavljenih epidemija i odstrel oko 96 miliona ptica uzgajanih u Evropi.
Genska terapija pomaže u borbi protiv nekih oblika slepila
Procenjuje se da 295 miliona ljudi širom sveta pati od oštećenja vida. Oko 43 miliona tih ljudi živi sa slepilom. Iako se svaki oblik slepila ne može izlečiti, nedavna naučna otkrića otkrila su nove načine lečenja nekih oblika nasleđenog slepila putem genske terapije.
Gojaznost i dijabetes u trudnoći: Posledice u potomstvu
Istraživanje pedijatara iz Opšte bolnice u Valensiji pokazalo je da su deca žena koje su bile gojazne ili imale dijabetes tokom trudnoće razvila određene epigenetske promene koje su ih predisponirale da obole od bolesti kao što su dijabetes, gojaznost i kardiovaskularni problemi koji su posledica njih. Ovaj rizik ne postoji samo tokom detinjstva i adolescencije, već se održava iu kasnijim fazama života.
Studija otkriva da su mozgovi modernih rasa pasa veći od mozga drevnih rasa
Prema nalazima mađarskih i švedskih istraživača, moderne rase pasa koje su genetski udaljenije od vukova imaju relativno veću veličinu mozga u poređenju sa drevnim rasama koje su stare hiljadama godina. Povećanje veličine mozga ne može se pripisati ulogama ili karakteristikama životne istorije rasa, što sugeriše da je verovatno pod uticajem urbanizacije i složenijeg društvenog okruženja.
Visok krvni pritisak, komplikacije u trudnoći mogu u velikoj meri povećati rizik za srce u budućnosti kod majki
Žene koje imaju visok krvni pritisak pre nego što zatrudne mogu biti dvostruko veće od onih koje ne razviju kardiovaskularne bolesti u roku od jedne decenije nakon porođaja, otkriva novo istraživanje.
Baloni na solarni pogon otkrivaju misteriozne zvukove u stratosferi
Zamislite da je slanje vašeg naučnog eksperimenta na 70.000 stopa u vazduh samo uzela slikarsku plastiku, traku, mrvicu ugljene prašine i dosta sunčeve svetlosti.