Borba protiv hronične infekcije pluća kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Cistična fibroza (CF) je jedan od najčešćih genetskih poremećaja u svetu. Bolest inficira skoro 70.000 ljudi širom sveta, a otprilike jedan od 30 Amerikanaca je nosilac. CF je uzrokovan mutacijama u genu transmembranskog regulatora cistične fibroze (CFTR) kod ljudi, a više od 2.000 mutacija je okarakterisano kod ljudi sa CF (PvCF). CFTR mutacije izazivaju fiziološke promene koje dovode do hroničnih infekcija pluća, čiji je glavni krivac neobičan fenotip Pseudomonas aeruginosa nazvan „mukoid“.

Dalje

Fosili otkrivaju borbu za dominaciju koja je dovela do ‘Velikog umiranja’

Pre dvesta pedeset i dva miliona godina, Zemlja je doživela masovno izumiranje toliko razorno da je postala poznata kao „Veliko umiranje“. Ogromne vulkanske erupcije izazvale su katastrofalne klimatske promene, ubivši devet od svakih deset vrsta i na kraju postavile pozornicu za dinosauruse. Ali Veliko umiranje je bilo dugo zbogom – izumiranje se dogodilo tokom do milion godina na kraju permskog perioda. Za to vreme, fosilni zapisi pokazuju dramu i preokret dok su se vrste borile da dobiju uporište u svom promenljivom okruženju. Jedna životinja koja ilustruje ovu nestabilnost bila je sabljasto stvorenje veličine tigra po imenu Inostrancevia: novo otkriće fosila sugeriše da je Inostrancevija migrirala 7.000 milja preko superkontinenta Pangea, popunjavajući prazninu u dalekom ekosistemu koji je izgubio svoj vrhunski predator sama izumrla.

Dalje

Nova studija otkriva da je uobičajeni alat za skrining autizma efikasan, ali ima ograničenja

Nova studija istraživača UC Davis MIND Instituta i drugih otkriva da je alat za skrining autizma koji se široko koristi u SAD i širom sveta efikasan, ali ima ograničenja. Nalazi naglašavaju potrebu da pružaoci usluga koriste sopstvenu procenu i budu jasni sa roditeljima u vezi sa granicama alata, nazvanog M-CHAT-R/F (Modifikovana kontrolna lista za autizam kod mališana, revidirana uz praćenje).

Dalje

Brza sinteza novih lekova na bazi fluora

Koliko je kratka jedna sekunda? Trajanje sekunde može se definisati kao jedna 86.400-ta od 24-časovnog dana. Voz metak koji putuje brzinom od 300 km na sat može preći razdaljinu od 83 metra u jednoj sekundi. U proseku, treptanje pojedinca traje 0,3 sekunde, što omogućava tri treptaja u roku od jedne sekunde. Zajednički tim istraživača iz POSTECH-a je predložio metodu sinteze jedinjenja na bazi fluora putem brze reakcije mešanja između gasovite komponente i tečnosti koja traje manje od jedne sekunde.

Dalje

Moždani potpisi za hronični bol identifikovani u maloj grupi pojedinaca

Po prvi put, istraživači su snimili podatke o bolovima iz unutrašnjosti mozga pojedinaca sa hroničnim poremećajima bola uzrokovanim moždanim udarom ili amputacijom (fantomski bol u udovima). Dugo traženi cilj bio je da se razume kako je bol predstavljen moždanom aktivnošću i kako modulirati tu aktivnost da bi se ublažila patnja od hroničnog bola. Podaci su prikupljani mesecima dok su pacijenti bili kod kuće, a analizirani su pomoću alata za mašinsko učenje. Radeći to, istraživači su identifikovali oblast mozga povezana sa hroničnim bolom i objektivne biomarkere hroničnog bola kod pojedinačnih pacijenata. Ovi nalazi, objavljeni u Nature Neuroscience, predstavljaju prvi korak ka razvoju novih metoda za praćenje i lečenje hroničnog bola.

Dalje

Proteinski kompleks posreduje u zaštiti od autoinflamacije creva

Nova studija laboratorije prof. Erana Elinava na Vajcman institutu za nauku dobila je neočekivani podsticaj mirovnim sporazumom između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nakon ovog sporazuma, Elinav je pozvan na naučnu konferenciju u Dubaiju. Na putu na sesije, delio je taksi sa nemačkim imunologom, prof. Ajkeom Lacom, i saznao da su bez znanja jedni drugima radili na istoj temi. „Profesor Lac mi je rekao o neverovatnom kompleksu proteina koji je proučavao, a ja sam mu rekao da moja laboratorija proučava isti kompleks“, priseća se Elinav. „Počeli smo da razmenjujemo ideje na način koji je pomogao obema stranama da popune delove koji nedostaju.

Dalje

Daljinsko praćenje pritiska smanjuje hospitalizaciju srčane insuficijencije i poboljšava kvalitet života

Prva studija o daljinskom praćenju pritiska u plućnoj arteriji koju su pokrenuli istraživači otkrila je da poboljšava kvalitet života i smanjuje hospitalizacije za srčanu insuficijenciju kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom. Nalazi su predstavljeni danas u kasnoj naučnoj sesiji na Heart Failure 2023, naučnom kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC), i objavljeni u The Lancet.

Dalje