Gde je nestala sva antimaterija? Nakon Velikog praska, materija i antimaterija je trebalo da se stvore u jednakim količinama. Zašto živimo u univerzumu materije, sa vrlo malo antimaterije, ostaje misterija. Višak materije mogao bi se objasniti narušavanjem simetrije pariteta naelektrisanja (CP), što u suštini znači da se određeni procesi koji uključuju čestice ponašaju drugačije od onih koji uključuju njihove antičestice.
Kategorija: Nauka
Student otkriva 3D mastilo za štampanje koje su „svi tražili“
Pronalaženje mastila za 3D štampanje koje provodi elektricitet, ali je snažno, fleksibilno i rastegljivo, bio je cilj naučnika o materijalima širom sveta otkako je počelo 3D štampanje, kaže Daeha Joung, dr, docent na Odseku za fiziku na Fakultet humanističkih nauka i nauke Univerziteta Virginia Commonvealth.
Šta nas uče prethodne epidemije ptičjeg gripa
Postoji mnogo različitih virusa ptičjeg gripa. Pored podtipa H5N1, koji se već nekoliko godina širi u evropskoj populaciji divljih ptica i predstavlja pretnju za lokalne farme živine, postoji i, na primer, podtip H7N9. Ova je izazvala epidemije živine u Kini od 2013. do 2017. godine, a takođe je zarazila ljude koji su imali blizak kontakt sa živom živinom. U Kini je prijavljeno da je ukupno 616 ljudi umrlo od infekcije ovom podtipom.
Radarski satelitski podaci otkrivaju 19.000 ranije nepoznatih podvodnih vulkana
Tim okeanografa sa Instituta za okeanografiju Scripps, koji je radio sa kolegom sa Nacionalnog univerziteta Chungnam i još jednim sa Univerziteta na Havajima, mapirao je 19.000 ranije nepoznatih podvodnih vulkana u svetskim okeanima koristeći podatke radarskih satelita. U svom radu objavljenom u časopisu Earth and Space Science, grupa opisuje kako su koristili radarske satelitske podatke za merenje gomilanja morske vode kako bi pronašli i mapirali podmorske vulkane i objašnjava zašto je važno da se to uradi.
Testovi krvi mogu pomoći lekarima u okruženjima sa niskim resursima da dijagnostikuju Alchajmerovu bolest
Neurolozi sa Univerziteta Kolumbija istražuju skup krvnih testova koji, korišćeni u kombinaciji sa testovima pamćenja, mogu pomoći lekarima da pravilno dijagnostikuju Alchajmerovu bolest u okruženjima sa niskim resursima, gde živi 58% ljudi širom sveta koji žive sa demencijom.
Kako se ljudi bore da razlikuju maštu od stvarnosti
Što osoba živopisnije zamišlja nešto, veća je verovatnoća da veruje da je to stvarno, otkriva nova studija istraživača sa Univerziteta u Londonu.
Istraživači se bore protiv sajber kriminala pomoću novih digitalnih alata i tehnika
U beskrajnom ratu za sajber bezbednost, Irfan Ahmed, dr., pruža dobrim momcima digitalne forenzičke alate — i znanje za njihovo korišćenje.
Antibiotici nakon raka dojke povezani sa lošijim preživljavanjem
Prema studiji istraživača sa Stanforda, žene sa trostruko negativnim rakom dojke koje su dobile višestruke recepte za antibiotike u roku od tri godine nakon dijagnoze raka imaju veću vjerovatnoću da dožive recidiv bolesti i da umru od raka nego one koje su uzimale manje kurseva lijekova. Lek. Uticaj na preživljavanje nije bio posledica razlika u težini raka, pokazala je studija.
Nove fluorescentne boje pomažu da se osvetli mikroskopski život
Inspirisan mehanizmom iza naočara za sunce osetljive na svetlost, tim predvođen istraživačem sa Državnog univerziteta Severne Karoline izumeo je porodicu fluorescentnih boja za osvetljavanje bioloških procesa u veoma maloj skali – uporedivoj po veličini sa ljudskom kosom.
Otkrivene nove vrste virusa koji inficiraju plankton u svetskim okeanima
Međunarodni tim okeanologa, hemičara i mikrobiologa objavio je otkriće nekoliko novih virusa koji inficiraju plankton u svim svetskim okeanima. U svom radu objavljenom u časopisu Nature, grupa opisuje kako su pronašli dokaze o virusima iz uzoraka vode prikupljenih tokom ekspedicije na Tari okean i šta su o njima do sada naučili.
Švedski kvantni računar prvi put primenjen u hemiji
Postoje velika očekivanja da bi kvantni računari mogli pružiti revolucionarne nove mogućnosti za simulaciju hemijskih procesa. Ovo bi moglo imati veliki uticaj na sve, od razvoja novih farmaceutskih proizvoda do novih materijala. Istraživači sa Univerziteta Čalmers su sada, po prvi put u Švedskoj, koristili kvantni računar da bi izvršili proračune u okviru realnog slučaja u hemiji.
Naučnici su možda otkrili zašto kosa postaje seda kako to zaustaviti
Naučnici koji proučavaju folikule dlake kod miševa su možda konačno otkrili mehanizam koji stoji iza toga kako i zašto kosa postaje sijeda, što bi jednog dana moglo dovesti do potencijalnih novih načina da se proces zaustavi ili preokrene.
Protein ekstrahovan iz lignje može pomoći u regeneraciji tkiva
Kolagen je osnovni protein koji čini međućelijski matriks, ili drugim rečima, okruženje za ćelije vezivnog tkiva našeg tela, kao što su tetive, kosti i hrskavica. Izgleda kao dugačke niti, utkane u trodimenzionalne mreže. Ovo, zauzvrat, stvara neku vrstu skele za tkivo.
Novi lek može pomoći u sprečavanju migrene
Lek atogepant može pomoći u prevenciji migrene kod ljudi koji nisu imali uspeha sa drugim preventivnim lekovima, prema preliminarnoj studiji objavljenoj 20. aprila 2023., koja će biti predstavljena na 75. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju koji se održava lično u Bostonu i uživo onlajn od 22. do 27. aprila 2023. Studija je uključivala ljude sa epizodičnom migrenom, koja se definiše kao da imaju do 14 dana glavobolje mesečno sa karakteristikama migrene.
Biolozi otkrivaju da su pčele majstori piva u svetu insekata
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine, došli su do izuzetnog otkrića o celofanskim pčelama – njihovi mikrobiomi su neki od najfermentativnijih poznatih u svetu insekata. Ove pčele, koje su dobile ime po upotrebi materijala nalik celofanu za oblaganje svojih podzemnih gnezda, poznate su po svom fascinantnom ponašanju i važnoj ekološkoj ulozi oprašivača. Sada su istraživači otkrili još jedan aspekt njihove biologije koji ih čini još intrigantnijim.
Naučnici otkrivaju ključnu ulogu glukoze u moždanoj aktivnosti
Ljudski mozak je sladak, sagorevajući skoro jednu četvrtinu telesne energije šećera, ili glukoze, svakog dana. Sada su istraživači sa Instituta Gladstone i UC San Francisco (UCSF) bacili novo svetlo na tačno kako neuroni – ćelije koje šalju električne signale kroz mozak – troše i metabolišu glukozu, kao i kako se ove ćelije prilagođavaju nedostatku glukoze.
Biljnom „mleku“ i „mesu“ nedostaju vitalni hranljivi sastojci
Ublažavanje klimatskih promena je ključni izazov našeg vremena. Jedan od načina na koji mnogi ljudi pokušavaju da smanje emisije gasova staklene bašte je da jedu manje hrane životinjskog porekla — poput mesa i mlečnih proizvoda — i umesto toga jedu više biljne hrane.
Pogodniji i pristupačniji način za dijagnozu Alchajmerove bolesti
Uprkos opsežnim istraživanjima i ohrabrujućim nalazima, Alchajmerovu bolest (AD) i dalje je teško dijagnostikovati samo na osnovu znakova i simptoma. Ali šta ako bi se jednog dana uzorak krvi tokom godišnjeg pregleda mogao koristiti za identifikaciju bolesti?
Ekonomski rast sam po sebi nije dovoljan da se eliminiše besnilo
Ekonomski rast sam po sebi možda neće biti dovoljan za postizanje međunarodno dogovorenog cilja za okončanje smrti ljudi od besnila izazvanog psima, prema novom istraživanju Univerziteta u Sariju. Studija identifikuje da je hitno potrebno ciljanje na ranjivu populaciju i poboljšanje odgovornog posedovanja kućnih ljubimaca da bi se iskorenila smrtonosna bolest, koja ima jake veze sa siromaštvom.
Istraživači raka identifikuju novu metu za terapiju raka dojke
Dok pokušavaju da shvate šta pokreće ćelije dojke da postanu kancerogene, istraživači iz Centra za istraživanje raka dojke Vera Bredli Fondacije na Univerzitetu u Indijani Melvin i Bren Simon Sveobuhvatni centar za rak identifikovali su novu metu za lečenje raka dojke.