Kategorija: Nauka

Astronomi su nedavno primetili znake proširenog diska prašine i gasa koji se vrti u orbiti oko udaljene zvezde.

Dalje

Gliese 12 b, sa svojom relativno bliskom udaljenošću od Zemlje, predstavlja priliku za dublje istraživanje površinskih karakteristika i atmosfere, pružajući nadu i radoznalost u istraživanju svemira i mogućnosti koje se kriju izvan našeg solarnog sistema.

Dalje

Dve studije o metanogenima pronađenim u toplim izvorima Jeloustona objavljene su u časopisu Nature, dok je studija o metanogenima na naftnom polju u Kini objavljena zajedno s istraživanjem iz Montane. Ovo istraživanje otvara nova vrata u proučavanju metanogena i njihovog uticaja na globalni ekosistem.

Dalje

Inženjeri su izmislili novi način za uklanjanje ‘zauvek hemikalija’ štetnih po zdravlje iz vode — pomoću 3D štampanja.

Dalje

Arheolozi koji rade u regionu Languedoc u južnoj Francuskoj koristili su stabilne izotope da otkriju nove uvide u srednjovekovnu ishranu. Istraživanje, koje je u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences objavila vodeća autorka dr Džejn Holmstrom i kolege, otkrilo je nijansirane razlike u ishrani među društvenim klasama zasnovane na složenoj interakciji religije, društvenog statusa i ishrane.

Dalje

Drevne temperature okeana najčešće se rekonstruišu analizom odnosa različitih atoma kiseonika u ostacima kalcijum karbonata fosila. Međutim, ovo predstavlja mnoge izazove, uključujući kombinaciju bioloških procesa poznatih kao „vitalni efekti“ koji su veoma primetni kod korala i mogu uticati na podatke.

Dalje

U narativu o klimatskim promenama, često se fokusiramo na velike i vidljive – poput glečera koji se smanjuju i uragana koji se uzburkavaju. Ali postoji još jedan svet, mikroskopski i skriven, koji je jednako ključan i u fokusu je nove studije dr Ejmi Gledfelter, ćelijskog biologa na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk.

Dalje

Istraživanje koje su sproveli Univerzitet Varvik i Univerzitet Novog Južnog Velsa u Australiji, analizira zvukove životinja iz ugroženih vrsta, uključujući vrste slonova, kitova i ptica.

Dalje

Virusni vektori imaju veliki potencijal za uređivanje gena i gensku terapiju, ali postoji hitna potreba da se razviju metode kontrole kvaliteta kako bi se minimizirali potencijalni neželjeni efekti na pacijente. Rešavajući ovo, istraživači iz Japana su razvili pristup zasnovan na nanosensingu koji može razlikovati funkcionalne i neispravne virusne vektore na nivou jedne čestice. Ova zgodna i jeftina tehnika će nas, nadamo se, dovesti korak bliže napredovanju u lečenju genetskih poremećaja.

Dalje

Naučnici ne mogu direktno da posmatraju tamnu materiju, pa da bi je „videli“, traže signale da je stupila u interakciju sa drugom materijom stvarajući vidljiv foton. Međutim, signali tamne materije su neverovatno slabi. Ako naučnici mogu da učine detektor čestica prijemčivijim za ove signale, mogu povećati verovatnoću otkrića i skratiti vreme da se tamo stigne. Jedan od načina da se to uradi je da se stimuliše emisija fotona.

Dalje

Detalji o funkciji gena i njihovoj interakciji sa drugim komponentama su još uvek nejasni, ali je ovo istraživanje označilo početak puta ka otkrivanju novih strategija za podmlađivanje matičnih ćelija. Očekuje se da će dalja istraživanja u ovoj oblasti pružiti nove uvide o terapijama zasnovanim na matičnim ćelijama.

Dalje

Analiza načina na koji buba nosoroga raspoređuje i uvlači svoja zadnja krila pokazuje da je proces pasivan i ne zahteva nikakvu mišićnu aktivnost. Nalazi, objavljeni u Nature, mogli bi pomoći u poboljšanju dizajna letećih mikromašina.

Dalje

Tri male fosilne kosti pingvina, sakupljene u Južnom Kenterberiju 1987. godine, sada bacaju novo svetlo na to kako su pingvinova krila evoluirala. Nova studija, objavljena u Journal of the Roial Societi of Nev Zealand, opisuje novu vrstu pingvina koji je živeo u Otagu pre oko 24 miliona godina.

Dalje

Kril u severnim vodama pokazuje kako se ključne morske vrste mogu genetski prilagoditi kako bi se nosile sa klimatskim promenama. Ovo otkriće su napravili istraživači sa Univerziteta Upsala u saradnji sa međunarodnom istraživačkom grupom. Prema istraživačima, njihova studija – objavljena u Nature Communications – pruža važna znanja koja mogu pomoći u zaštiti morskih ekosistema kada se klima promeni.

Dalje

Istraživači sa Instituta Paul Scherrer PSI i Australijskog nacionalnog univerziteta ponovo su odredili vreme poluraspada samarijuma-146 sa velikom preciznošću. Rezultat se savršeno uklapa sa podacima koje su astrofizičari i geohemičari dobili od vanzemaljskih uzoraka. Studija je objavljena danas u Scientific Reports.

Dalje

Geosmin je isparljivo jedinjenje mikrobnog porekla sa izrazitim mirisom koji može uticati na kvalitet vode i hrane. Odgovoran je za tipičan miris koji se javlja kada kiša pada na suvo tlo. Ovaj miris proizvode mikroorganizmi u zemljištu, a nalazi se iu biljkama kao što su cvetovi kaktusa i crvena cvekla.

Dalje

Ljudi imaju neverovatnu sposobnost da pogode ime osobe jednostavno na osnovu izgleda njihovog lica.

Dalje

Poreklo Meseca je bilo uzrok mnogih naučnih debata tokom godina, ali čini se da smo nedavno postigli konsenzus. Da se ​​objekat veličine Marsa srušio na Zemlju pre nekoliko milijardi godina, a krhotine su se spojile na Mesec.

Dalje

Još uvek postoji neka naučna debata o tome kada su se tačno složeni oblici života pojavili na Zemlji, a najnovija istraživanja sugerišu da je potrebno revidirati prethodne procene – u stvari, za oko 1,5 milijardi godina.

Dalje

Drvo koje je uobičajeno u baštama zbog svog lepog cveća i lišća je sve vreme skrivalo tajnu.

Dalje