Salicilna kiselina je vitalna za zaštitu biljaka od patogena, ali njena sinteza ostaje nejasna. Tim istraživača sa Univerziteta Šinšu otkrio je da je protein HSR201 ključan za njegovu proizvodnju. Otkrili su da se HSR201 lokalizuje na specifične organele zvane peroksizomi putem jedinstvenog ciljanog signala.
Kategorija: Nauka
Biljna pena od graška kao veganska alternativa za pecivo
Kulinarska pena napravljena od belanaca pilećih jaja čini pecivo laganim i prozračnim. U projektu LeguFoam, istraživači Fraunhofera rade na biljnoj alternativi napravljenoj od mahunarki.
Naučnici u Hong Kongu stvorili miševe sa genima starijim od samog života životinja
Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu u Hong Kongu i Institutu Maks Plank za kopnenu mikrobiologiju u Nemačkoj, a rezultati su objavljeni u časopisu Nature Communications. Nalazi imaju potencijalne implikacije za istraživanje matičnih ćelija i terapije, dodajući sloj raznolikosti u priču o evoluciji života na Zemlji.
Uobičajeno sredstvo za dezinfekciju vode za piće u SAD zabrinulo je naučnike
Misteriozni nusproizvod dezinfekcionog sredstva koji se koristi u vodi za piće više od 113 miliona ljudi u SAD konačno je identifikovan u otkriću koje je zabrinulo naučnike.
Nova istraživanja ukazuju na ključnu ulogu toplih izvora u nastanku života na Zemlji
Jedna od najvećih naučnih misterija je gde je počeo život na Zemlji.
Venera možda nikada nije imala okeane: Nova istraživanja otkrivaju suvu prošlost planete
Venerina reputacija kao opominjuće priče o pokvarenoj Zemlji možda je bila pomalo preuveličana.
Studija o voćnoj mušici nudi nove uvide u evoluciju sperme
Spermatozoidi su najraznovrsniji tip ćelija koji se brzo razvija. Zašto su spermatozoidi pretrpeli tako dramatičnu evoluciju je misterija koja zbunjuje biologe više od jednog veka.
Novi biomarkeri bi mogli da poboljšaju dijagnozu i praćenje Parkinsonove bolesti i demencije Levijevog tela
Istraživači predvođeni Tanjom Simuni, MD, Arthurom C. Nielsenom, Jr., istraživačem Parkinsonove bolesti i poremećaja kretanja, definisali su nove biološke i kliničke biomarkere za bolju identifikaciju pacijenata sa različitim stadijumima Parkinsonove bolesti i demencije Levijevog tela, prema nedavna studija objavljena u npj Parkinsonovoj bolesti.
Veliki majmuni prate događaje očima na sličan način kao ljudi, što sugeriše zajednički kognitivni mehanizam
Ovi rezultati sugerišu da način na koji ljudi i veliki majmuni razumeju događaje kroz uloge agenata i pacijenata nije jedinstven za ljude, već je deo zajedničkog kognitivnog spektra, što ukazuje na to da su ovi mehanizmi evoluirali pre razvoja jezika. Iako majmuni ne komuniciraju kao ljudi, ovi nalazi pomažu da se bolje razume kako su evoluirali kognitivni procesi koji podržavaju ljudski jezik.
Kvantni mehanizam identifikovan kao ključ za ubrzanje temperature okeana
Prema jednom australskom naučniku, ubrzanje uzimanja toplote od strane okeana koje se ne uklapaju u trenutne klimatske modele sada se može objasniti kvantnom fizikom.
Novi uvidi u izobličenja pulsarskih signala mogu poboljšati istraživanja gravitacionih talasa
Studiju koja baca novo svetlo na to kako se pulsarski signali — rotirajući ostaci masivnih zvezda — izobličavaju dok putuju kroz svemir, objavljenu u The Astrophisical Journal, predvodila je dr Sofija Šeik, istraživač Instituta SETI, a izvela je višegodišnja kohorta dodiplomskih istraživača u Penn State ogranku studentskog kluba Pulsar Search Collaboratori.
Aksion tamna materija može da napravi prostor-vreme prsten
Tamna materija napravljena od aksiona može imati moć da prostor-vreme zvoni poput zvona, ali samo ako je u stanju da ukrade energiju iz crnih rupa, prema novom istraživanju.
Studija otkriva novi neuropeptid uključen u kontrolu potrošnje kalorija
Međunarodni tim istraživača otkrio je novu komponentu perifernog nervnog sistema koja deluje tako što povećava energetski metabolizam u telu. Ovo otkriće otvara put razvoju jednostavnijih i jeftinijih lekova za kontrolu gojaznosti i povećanja telesne težine, bez obzira na količinu unesene hrane.
ELISA: Prvi funkcionalni protonski akcelerator u muzejskoj izložbi istražuje kulturno nasleđe
Protonski akcelerator ELISA (Eksperimentalni Linac za analizu površine), najnovija inovacija CERN-a, postavio je nove granice u muzejskoj primeni naučne tehnologije. Ovaj akcelerator, koji se obično koristi u laboratorijskim istraživanjima, sada je postao deo muzejske izložbe u CERN-ovom centru za obrazovanje i informisanje, Science Gatevai. Ovo je prvi put da funkcionalni akcelerator čestica, koji obavlja stvarna naučna istraživanja, bude postavljen u muzejski prostor.
Fizičari smanjuju verovatnoću postojanja misterioznih sterilnih neutrina
Fizičari čestica već nekoliko decenija traže takozvane „sterilne neutrine“. Oni su pretpostavljene čestice koje bi imale malu masu poput tri poznata neutrina, ali ne bi stupile u interakciju pomoću slabe sile ili bilo koje druge sile Standardnog modela, samo kroz gravitacione interakcije.
Studija estetike ispituje uticaj muzike na doživljaj umetnosti
Istraživači sa Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku (MPIEA) u Frankfurtu na Majni, Nemačka, istraživali su kako kombinacija muzike i slika utiče na estetsku percepciju umetnosti i kakvu ulogu u tome ima namerna korespondencija između slušnih i vizuelnih elemenata. Rezultati studije su nedavno objavljeni u časopisu Scientific Reports kao deo zbirke radova o neuroestetici koju je sastavila Emili Cross (ETH Cirih).
„Ljudi velikih glava“: Misteriozni novi oblik pojave drevnih ljudi
„Provokativno“ novo delo u Nature-u predložilo je čitavu novu grupu drevnih ljudi – rođaka Denisovana i Neandertalaca – koji su nekada živeli zajedno sa Homo sapiensom u istočnoj Aziji pre više od 100.000 godina.
Nestanak Sredozemnog mora pre 5,5 miliona godina: Novo istraživanje otkriva detalje Mesinske krize slanosti
„Naši rezultati imaju šire implikacije na biološku, geološku i klimatsku evoluciju Mediterana i šire“, navode istraživači. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Naučnici potvrđuju da rakovi zaista mogu da dožive bol
Nadamo se da će ovi rezultati informisati prakse u tretiranju životinja i doprineti smanjenju patnje. Biolog Elefterios Kasiouras ističe da je važno pretpostaviti da škampi, rakovi i jastozi takođe mogu osećati bol i reagovati na njega na sličan način kao i drugi organizmi.
Astronomi istražuju evoluciju supermekog izvora rendgenskih zraka
„Relativno mala i slabo svetleća VD fotosfera pruža bolje uslove za formiranje oblaka. Shodno tome, efektivna optička debljina oblačne ploče se povećava, a mi posmatramo svetlo optičko stanje izvora, praćeno slabim fluksom rendgenskih zraka“, zaključili su istraživači.