Kategorija: Nauka

„Pas je čovekov najbolji prijatelj“ možda je prastari kliše, ali kada je to prijateljstvo počelo, dugo je pitanje među naučnicima. Studija koju je vodio istraživač sa Univerziteta Arizona je korak bliže odgovoru na to kako su starosedeoci u Americi komunicirali sa ranim psima i vukovima.

Dalje

Kokosove palme su kralj u tropima, služeći kao osnova za ljudske živote i kulture širom Tihog okeana vekovima. Međutim, 200 godina sadnje od strane kolonijalnih interesa transformisalo je palmu od poštovanog „Drveta života“ u monokulturu gotovinskih useva koja se uzgaja na pacifičkim atolima za jedinstvenu svrhu — proizvodnju kokosovog ulja (kopre) za izvoz širom sveta.

Dalje

Svake godine ljudske aktivnosti oslobađaju milijarde tona gasova staklene bašte u atmosferu. Ovi gasovi zadržavaju toplotu od Sunca, čineći Zemlju toplijom nego što bi bila bez njih. Preko 90% dodatne toplote iz gasova staklene bašte apsorbuje okean, podižući morske temperature na alarmantno visoke nivoe. Neke procene sugerišu da su se okeani zagrejali za preko 1,5°C od početka industrijske revolucije, pre više od 250 godina.

Dalje

Istraživački tim je istražio važnost kamenoloma krečnjaka za očuvanje divljih pčela. Posebno vredni su se pokazali raznovrsni predeli sa dobrom povezanošću između kamenoloma i krečnjačkih travnjaka. Krečnjački travnjaci — što znači pašnjaci na zemljištu od krede ili krečnjaka — izuzetno su bogati biljnim i životinjskim vrstama, što ih čini vrednim ekosistemima. S druge strane, kamenolomi sa dosta zahvatanja žbunja imali su manju raznovrsnost vrsta. Ugrožene vrste pčela bile su češće u velikim kamenolomima.

Dalje

U novom istraživanju objavljenom u Journal of Personaliti and Social Psichologi, Oliver Sng, docent psiholoških nauka UC Irvine, predstavlja nalaze koji bi mogli da transformišu kako razumemo poreklo stereotipa i društvenih pristrasnosti.

Dalje

U mračnim i vlažnim podlogama suptropskih šuma ostrva Šimošima u Japanu rastu parazitske biljke koje se hrane korenima drugih biljaka. Zovu se Balanofora i više od jednog veka mehanizam njihovog širenja semena je ostao misterija.

Dalje

Nova metoda može poboljšati lečenje pacijenata sa hroničnom mijeloidnom leukemijom predviđanjem koji će lekovi biti najefikasniji. Metoda takođe funkcioniše i za druge oblike raka kod kojih se može razviti otpor. Sada se preduzima korak ka boljem i personalizovanijem lečenju bolesti.

Dalje

S obzirom da je sezona gripa pred nama i da je koronavirus stalna pretnja, istraživači iz Dartmuta predlažu novi način razmišljanja o pravilima maskiranja i socijalnog distanciranja koji bolje reaguje na ono što ljudi smatraju neophodnim u datom trenutku – i može pomoći u povećanju saradnje.

Dalje

Autizam je neurorazvojni poremećaj koji karakterišu teškoće u komunikaciji i društvenom ponašanju. Otprilike 20% slučajeva je povezano sa specifičnom genetskom mutacijom, ali poreklo preostalih 80%, poznato kao idiopatski autizam, ostaje misterija.

Dalje

Najkomplikovaniji objekat u poznatom Univerzumu sigurno će inspirisati burnu debatu, ali neuronaučnici se sada raspravljaju oko osnovnog aspekta mozga za koji smo mislili da smo shvatili.

Dalje

Ono što gledate na gornjoj slici jako liči na špagete. To je zato što su to špageti – ali za razliku od svih špageta ikada napravljenih.

Dalje

Sićušni pribor u obliku kašike koji su nosili germanski ratnici iz rimskog doba može biti dokaz da su koristili stimulanse na polju rata.

Dalje

Naši sateliti su nepristrasni posmatrači klimatskih promena na Zemlji. Sa svoje tačke gledišta posmatraju kako grudni led polako gubi svoju moć na polarnim okeanima, ledene police se raspadaju, a prethodno zaleđeni delovi planete postaju zeleni od vegetacije.

Dalje

Iskopavanja kuvajtsko-poljske arheološke misije na lokalitetu u pustinji Al-Subija u severnom Kuvajtu otkrila su glinenu glavu bizarnog izgleda, predstavnika kulture praistorijskog naroda koji je cvetao u regionu između 5500. i 4900. godine pre nove ere.

Dalje

Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju napravili su proboj u razumevanju koji neuronski mehanizmi omogućavaju ekstremnu osetljivost ljudskog vida u tami. Novo istraživanje pokazuje da ljudi mogu uočiti male razlike u intenzitetu svetlosti, ali da se ta osetljivost postiže po cenu sposobnosti detekcije svetlosnih čestica.

Dalje

Dugo se smatralo da srce kontroliše isključivo autonomni nervni sistem, koji prenosi signale iz mozga. Neuronska mreža srca, koja je ugrađena u površinske slojeve srčanog zida, smatra se jednostavnom strukturom koja prenosi signale iz mozga. Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da ima napredniju funkciju od toga.

Dalje

Grupa mladih studenata postala je verni biomedicinski naučnici pre nego što su uopšte krenuli u srednju školu. Kroz partnerstvo sa obližnjim univerzitetom, srednjoškolci su prikupili i analizirali uzorke životne sredine kako bi pronašli nove kandidate za antibiotike. Jedan jedinstveni uzorak, guščji izmet sakupljen u lokalnom parku, imao je bakteriju koja je pokazala antibiotsku aktivnost i sadržavala je novo jedinjenje koje je u laboratorijskim testovima usporavalo rast ljudskih melanoma i ćelija raka jajnika.

Dalje

Do sada je drvni otpad morao da se odlaže uz velike troškove i, u najboljem slučaju, korišćen je za proizvodnju energije u postrojenjima za spaljivanje. Fraunhoferovi istraživači sada koriste ovaj dragoceni resurs za proizvodnju biovodonika u regionu Švarcvalda u Nemačkoj.

Dalje

Ljudi se više interesuju za klimatske promene kada se osećaju da su lično uključeni u ovo pitanje, primećuje stručnjak za komunikaciju održivosti Singapurskog univerziteta za menadžment u svom najnovijem istraživanju.

Dalje