Uprkos onome što je ranije mislilo, novo istraživanje je pokazalo da sama genetskim promenama ne mogu objasniti zašto i gde tumori rastu u onima sa genetskom stanju neurofibromatoze tipa 1 (NF-1). Razumevanje više o faktorima koji su uključeni u budućnosti, ubuduće, olakšalo rano otkrivanje raka u pacijentima NF-1, pa čak i ukazuju na nove tretmane.
Kategorija: Nauka
Planetarna parada sedam planeta krajem februara: neke teške za uočavanje golim okom
Slična parada se dogodila prošlog juna, ali su samo dve planete bile vidljive bez posebne opreme. U januaru su bile vidljive šest planeta, četiri golim okom, a sada se pridružuje i slabašni Merkur. Ovaj mesec, Venera, Mars i Jupiter su vidljivi golim okom,
Veliko planetarno poravnanje će osvetliti noćno nebo 28. februara 2025. godine
Na večer 28. februara 2025. godine, svi planeti u našem Sunčevom sistemu biće vidljivi na noćnom nebu. Ova retka pojava poznata je kao velika planetarna alineacija. U njoj će se u redu poravnati Saturn, Merkur, Neptun, Venera, Uran, Jupiter i Mars.
Prva eksperimentalna posmatranja plastičnog leda VII otkriva nove faze vode
Naučnici su nedavno ostvarili prvo eksperimentalno posmatranje plastičnog leda VII, što predstavlja egzotičnu fazu vode koja bi mogla postojati u okeanima na vanzemaljskim planetama. Ova otkrića otvaraju vrata za nova istraživanja o ponašanju vode u ekstremnim uslovima. Istraživači veruju da ovo može pomoći u razumevanju prošlosti planeta poput Neptuna i meseca Evrope.
Naučnici razvijaju novi lek koji oponaša fiziološke koristi disanja u retkom „planinskom vazduhu“.
Novi lek, nazvan Hipoksistat, mogao bi biti spasilački za ljude sa ozbiljnim metaboličkim bolestima, poput Lejovog sindroma. Ovaj lek je produžio životni vek miševima sa prekomernim kiseonikom u mozgu do četiri puta, izveštava tim iz Gladstonovih instituta, Univerziteta Kalifornija u San Francisku i farmaceutske kompanije Mejd Terapeutiks.
Najstariji dokazi o zagađenju olovom otkriveni u drevnoj Grčkoj povezuju se sa monetizacijom društva
U drevnoj Grčkoj pronađeni su najstariji dokazi o zagađenju olovom uzrokovanom ljudskom aktivnošću. Ova studija otkriva vezu između povećanja koncentracije olova i uspona monetizovanog društva. Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Earth & Environment.
Povezanost između veličine zenica i disanja otkriva nove aspekte percepcije
Naučnici su otkrili da veličina zenica nije samo povezana sa svetlom, već i sa disanjem. Ova nova istraživanja pokazuju da se zenice menjaju u skladu sa našim disanjem. Ova otkrića mogu imati značajne implikacije za razumevanje percepcije i neuroloških poremećaja.
Nova studija otkriva kako mozak razvija vizuelne predstave nakon rođenja
Naučnici sa Instituta Frankfurt za napredne studije (FIAS), Univerziteta Gete u Frankfurtu i Instituta Mak Planck Florida za neuronauku istraživali su rani razvoj neuronskih mreža u vizuelnom korteksu mozga, otkrivajući ključne promene u obrascima moždane aktivnosti pre i nakon otvaranja očiju kod mladunaca fereta.
Kako je izgledala rana istorija Meseca? Naučnici i dalje istražuju delove njegove prošlosti
Nove merenja stena prikupljenih tokom Apolo misija pokazuju da se Mesec stvrdnuo pre otprilike 4,43 milijarde godina, što je otprilike vreme kada je Zemlja postala pogodna za život. Naučnik sa Univerziteta u Čikagu, Nikola Dofas, i tim istraživača izvršili su ova merenja analizirajući različite proporcije elemenata unutar mesečevih stena, što pruža uvid u rane epohe Meseca. Mesec je započeo kao potpuno rastopljena masa nakon sudara između dva tela u ranom Sunčevom sistemu.
Kanibalizam kroz vekove: Od preživljavanja do religijskih praksi u Zapadnoj Evropi
U savremenoj istoriji Zapadne Evrope, kanibalizam se često prikazuje kao jedna od najokrutnijih praksi, ali nova istraživanja otkrivaju da su ljudi konzumirali delove ljudskih tela kroz vekove iz različitih razloga. Ove prakse su se javljale od praistorije pa sve do srednjeg veka, često u vremenima gladi, rata i nemira.
Prva eksperimentalna posmatranja plastičnog leda VII otkrivena u laboratoriji
Naučnici su prvi put eksperimentalno posmatrali plastični led VII, egzotičnu fazu vode koja bi mogla postojati u okeanima na vanzemaljskim planetama. Ova otkrića otvaraju nova pitanja o ponašanju vode u ekstremnim uslovima i njenim mogućim oblicima na drugim svetovima. Istraživanje može pomoći u razumevanju prošlosti planeta poput Neptuna i meseca Evrope.
Supermasivna crna rupa u centru naše galaksije pokazuje iznenađujuće aktivnosti
Novi nalazi sa NASA-inog teleskopa Džejms Veb otkrivaju da se oko supermasivne crne rupe u centru naše galaksije dešavaju fascinantni fenomeni. Istraživači su zabeležili neobične oscilacije svetlosti koje ukazuju na dinamične procese u njenoj okolini. Ova otkrića otvaraju nova pitanja o prirodi crnih rupa i njihovim okruženjima.
Otkrivenje meteoritskog gvožđa u blagu iz doba bronzanog doba
U svetu arheologije, otkriće koje se tiče blaga iz doba bronzanog doba može promeniti naše razumevanje metalurgije. Dva predmeta, narukvica i poluhemisfera, napravljena su od meteoritskog gvožđa, što ukazuje na napredne tehnike obrade metala pre više od 3.000 godina. Ova saznanja dolaze iz istraživanja koje je vodio Salvador Rovira-Llorens, bivši šef konzervacije Nacionalnog arheološkog muzeja u Španiji.
Naučnici otkrili kako sipe koriste kamuflažu da bi zavarale plen
Tim morskih biologa sa Univerziteta u Bristolu, u saradnji sa istraživačima iz Indonezije, otkrio je da širokokljune sipe (Sepia latimanus) ne menjaju boju samo da bi se sakrile od predatora, već i kako bi zavarale svoj plen tokom lova. Njihova studija, objavljena u časopisu Ecology, pruža uvid u složene strategije kamuflaže ovih fascinantnih glavonožaca.
Novi napredak u fotonici: Samostalno snimanje svetlosti otvara vrata naprednim optičkim komunikacijama
Fotonikovski istraživači iz Univerziteta Tampere, Finske i Kastler-Brossel laboratorija, Francuska su pokazali kako samostalno svjetlo, fenomen poznat skoro dva veka, može se primeniti na cilindrične sisteme, olakšavajući neviđenu kontrolu strukture s velikim potencijalom Napredni sistemi optičkih komunikacija. Pored toga, istražuje se nova vrsta dualnosti prostora-vremena dualnost za moćne analogije premošćivanje različitih oblasti optike.
Profesor Dan Zahavi o prirodi „mi“ i kolektivnoj identifikaciji
Komičar Groucho Marx je poznato izjavio da ne želi biti član nijednog kluba koji bi prihvatio njega za člana, naglašavajući duhoviti, ali značajan aspekt članstva u zajednici – da je članstvo u grupi, na neki način, samo potvrda vaše integracije u tu grupu. Ovo je tema koju razmatra i profesor Dan Zahavi, sa Univerziteta u Kopenhagenu, u svojoj novoj knjizi Biti Mi: Fenomenološki doprinosi društvenoj ontologiji, u kojoj istražuje kako se povezujemo sa drugima i šta znači biti deo kolektiva.
Mirisne sveće mogu zagađivati vazduh poput dizel motora, upozoravaju naučnici
Istraživanje koje je objavljeno u časopisu „Letters in Science and Technology“ ukazuje na važnost razumevanja uticaja mirisanih proizvoda na kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima. Stručnjaci upozoravaju da korišćenje hemijskih proizvedenih mirisa radi stvaranja atmosfere poput šume u domu može dovesti do ozbiljnog zagađenja vazduha koje može imati negativan uticaj na zdravlje.
Prvi put u istoriji: Voda korišćena za detekciju antineutrina
Naučnici su prvi put uspešno koristili vodu za detekciju antineutrina – gotovo neuhvatljive čestice koja nastaje u nuklearnim reaktorima. Ovaj revolucionarni proboj, postignut u podzemnoj laboratoriji SNO+ u Kanadi, otvara vrata novim eksperimentima i tehnologijama praćenja nuklearne energije.
Nova otkrića otkrivaju moćne grabežljivce u drevnoj Australiji
Najnovija paleontološka istraživanja otkrila su prisustvo velikih mesoždernih dinosaurusa u jugoistočnoj Australiji tokom rane krede. Fosili pronađeni u Viktoriji donose prve dokaze o postojanju Carcharodontosaurusa na ovom kontinentu, kao i potvrdu da su Megaraptoridi bili dominantni predatori u regionu.
Od otrova do leka: Kako životinjski toksini oblikuju savremenu medicinu
Iako otrov Gila čudovišta može biti smrtonosan, jedan od njegovih sastojaka inspirisao je razvoj GLP-1 agonista, poput Ozempića i Vegovija, koji danas pomažu u lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ovaj neverovatan medicinski proboj započeo je krajem 20. veka, kada je endokrinolog Danijel Draker istraživao hormone slične ljudskom GLP-1 koji bi mogli pomoći u regulaciji apetita i šećera u krvi.