Kategorija: Nauka

Nakon višestrukih odlaganja, evropska raketa Ariane 6 spremna je za svoju prvu komercijalnu misiju, zakazanu za ponedeljak. Tokom ovog lansiranja iz baze Kourou u Francuskoj Gijani, raketa će u orbitu poslati CSO-3, francuski vojni obaveštajni satelit.

Dalje

Sredinom februara, asteroid 2024 IR4 uzburkao je javnost nakon što su naučnici procenili da postoji čak 3,1% šanse da udari u Zemlju 2032. godine. Iako se ta verovatnoća kasnije smanjila na gotovo nulu, ova situacija poslužila je kao ozbiljan podsetnik na realnu opasnost od udara asteroida.

Dalje

David Vujić, poznati naučnik srpskog porekla, preminuo je, potvrđeno je danas. Bio je poslednji živi član „srpske sedmorke“ koja je učestvovala u misiji Apolo. Vujić je ostavio značajan trag u istoriji svemirskih istraživanja.

Dalje

Međunarodni tim naučnika otkrio je neočekivane karakteristike oblika jezgra olova-208, najtežeg poznatog „dvostruko magičnog“ nuklearnog jezgra. Iako bi, prema teoriji, olovo-208 trebalo da bude savršeno sferično, novi eksperimenti pokazuju da njegova struktura odstupa od ove pretpostavke.

Dalje

Tim istraživača sa Univerzitetskog medicinskog centra Šlezvig-Holštajn (UKSH) u Kilu, Univerziteta u Kilu i Maks Plankovog instituta za molekularnu genetiku u Berlinu razvio je inovativnu metodu za klasifikaciju tumora mozga u realnom vremenu tokom operacije. Ovaj pristup kombinuje analizu DNK metilacije sa mašinskim učenjem, omogućavajući neurohirurzima da prilagode operativne strategije prema molekularnim karakteristikama tumora.

Dalje

Kada vagate dve moguće akcije, mozak vam mora odlučiti šta da radi i kako to učiniti. Na primer, ako knjiga i šolja sede na strani na strani na stolu, vaš mozak mora da odluči da li želite da pročitate roman ili pijete kafu – odabirom akcije koju treba da odaberete. Vaš mozak takođe treba da shvati da li treba da dosegnete 20 stepeni jedan put za knjigu ili 20 stepeni, drugi način za akciju koja određuje čaše.

Dalje

Istraživači na Univerzitetu u Liverpoolu obavili su veliku analizu koja proliva svetlost na kritične korake potrebne za borbu protiv vertikalnog prenosa hroničnog virusa hepatitisa B (HBV) u Africi.

Dalje

Novo istraživanje KAUST naučnika identifikovalo je da je gen „Ciroz“ odgovoran za pedijatrijske nedostatke srca i zabluda unutrašnjih organa. Nalazi dolaze od rada sa višestrukim institutima širom sveta, uključujući dva univerziteta i dve bolnice u Kraljevstvu. Omogućava nove informacije o narođenim bolestima, koje imaju višu stopu u Saudijskoj Arabiji nego širom sveta.

Dalje

Nedavna studija objavljena u časopisu Science otkrila je da klasični modeli kolektivnog ponašanja ne mogu objasniti mehanizme koji pokreću rojeve pustinjskih skakavaca, što predstavlja ekološki fenomen koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta. Ovo istraživanje pruža novu perspektivu o kognitivnim i senzornim mehanizmima koji leže u osnovi kolektivnog kretanja, izazivajući dugogodišnja uverenja u oblasti ponašanja životinja.

Dalje

Od 2020. godine, u glavnom gradu Sijera Leonea, Fritaunu, posađeno je više od milion stabala u okviru projekta „Freetown the Treetown“, koji ima ambiciju da do 2050. godine dostigne 20 miliona stabala. Ova inicijativa se ističe kao inovativan model borbe protiv klimatskih promena, ali i kao ekonomski projekat zasnovan na sistemu ugljeničnih kredita.

Dalje

Počevši pre oko 2,5 miliona godina, Zemlja je ušla u eru obeleženu uzastopnim ledenim uzrastima i interglacijalnim periodima, iz poslednjeg ledenjaka pre oko 11.700 godina. Nova analiza sugerira da se početak sledećeg ledenog doba može očekivati u roku od 10.000 godina.

Dalje

Prilagođavanje klimatskim promenama postaje sve hitnije, a naučnici naglašavaju da tehničke intervencije same po sebi nisu dovoljne. Istraživanja pokazuju da je ključ u razumevanju društvenih faktora koji povećavaju ranjivost ljudi i uvođenju društvenih inovacija koje donose održiva rešenja.

Dalje

Kvantna pravila koja oblikovanje molekularnih sudara sada ulaze u fokus, nudeći sveže uvide za nauku hemije i materijala. Kada se molekuli sudaraju sa površinama, odvija se složena razmena energije između molekula i atoma koji sastavlja površinu. Ali ispod ove vrtoglave složenosti, kvantna mehanika, koja ove godine proslavlja svoju stotu godišnjicu, reguliše proces.

Dalje

Tim mikrobiologa, genetičara i interne medicine Specijalisti za bolesti kože kože pridruženi sa nekoliko institucija u američkom američkom američkom američkom jeziku otkrili su da se patogeni otporni na antibiotike snose na koži staračkih stanovnika kućišta. U njihovoj studiji objavljenoj u časopisu Priroda, grupa je sakupljala preveze sa kožom od više pacijenata na staračkim domovima u metropolitanskom području u Čikagu.

Dalje

Univerzitet Fairbanks Scientist učestvuje u američkim državnim naporima da dizajnira satelit i instrumente koji mogu da otkriju prostor za otkrivanje prostora što je male kao i 1 centimetar, manje od polovine inča.

Dalje

Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu razvili su inovativnu tehniku poznatu kao ksolografija, koja omogućava precizno 3D štampanje živih ćelija. Ova tehnologija, prvobitno korišćena za proizvodnju u svemiru i zubne implantate, sada se prilagođava biomedicinskim primenama. Istraživači veruju da bi ksolografija mogla predstavljati ključni korak ka 3D štampi ljudskih organa, poput bubrega i srčanog tkiva.

Dalje

Naučnici sa Instituta Mak Planck razvili su inovativnu tehniku koja omogućava razdvajanje molekula na udaljenostima od samo osam nanometara, bez potrebe za uključivanjem i isključivanjem fluorescencije. Ova metoda, nazvana „skeniranje sa minimumom intenziteta“, predstavlja prekretnicu u optičkoj mikroskopiji i mogla bi značajno unaprediti istraživanja u oblasti molekularne biologije, biohemije i medicine.

Dalje

Čak i za biljke, može postojati previše dobra stvar. Kada su nivoi azota previsoki, na primer zbog prekomerne oplodnje, biljke postaju podložnije određenim bolestima. Međutim, tačni razlozi još uvek nisu u potpunosti shvaćeni.

Dalje

Nova studija Univerziteta u Kembridžu otkriva da botaničke bašte širom sveta dostižu maksimalni kapacitet u očuvanju biljnih vrsta i da su potrebne hitne promene kako bi se efikasno odgovorilo na krizu biološke raznolikosti.

Dalje