Isečak: Radio astronomi koriste teleskope za istraživanje svemira na načine koje ljudsko oko ne može da vidi. Najnovija otkrića uključuju neobične objekte poput Wolf-Rayet zvezda i supernova. Ova istraživanja otkrivaju nove aspekte svemira i pružaju uvid u njegove tajne.
Kategorija: Nauka
Antarktijski cirkumpolarni tok: Ključni faktor za globalnu klimu i ekosistem
Antarktijski cirkumpolarni tok je najjači okeanski tok na planeti. Istraživanja pokazuju da će se njegova snaga smanjiti za 20 procenata do 2050. godine. Ovaj tok igra ključnu ulogu u regulaciji klime i očuvanju biodiverziteta.
Narval, morski jednorog, koristi svoje kljove za igru, istraživanje i lov
Istraživanje narvala otkriva iznenađujuće načine na koje koriste svoje kljove. Ove jedinstvene životinje koriste ih za manipulaciju, istraživanje i čak igru. Nova saznanja pomažu u razumevanju njihovog ponašanja i uticaja klimatskih promena.
Velike strukture minerala u donjem plaštu Zemlje utiču na stabilnost magnetnog polja
Istraživanje pokazuje da strukture ispod Pacifika i Afrike imaju različite sastave. Ove razlike mogu uticati na to kako Zemlja generiše svoje magnetsko polje. Naučnici traže dodatne podatke kako bi bolje razumeli ovu duboku asimetriju.
Nova otkrića u radio astronomiji otkrivaju nevidljive objekte u svemiru
Isečak: Radio astronomi koriste teleskope za istraživanje svemira na načine koje ljudsko oko ne može da vidi. Najnovija otkrića uključuju neobične objekte poput Wolf-Rayet zvezda i supernova. Ova istraživanja otkrivaju nove aspekte niskosvetlosnog svemira koji su ranije bili nepoznati.
Antarktički cirkumpolarni tok: Ključni faktor za globalnu klimu i ekosistem
Istraživanje pokazuje da će Antarktički cirkumpolarni tok usporiti za 20 procenata do 2050. godine. Ovaj tok igra ključnu ulogu u regulaciji klime i očuvanju biodiverziteta. Uslovi se pogoršavaju zbog otapanja leda i klimatskih promena.
Narval otkriva tajne: Istraživanje kljova
Istraživanje narvala otkriva nove aspekte njegovog ponašanja i upotrebe kljova. Ove informacije su važne za razumevanje uticaja globalnog zagrevanja na ovu ugroženu vrstu. Narvali koriste svoje kljove za različite aktivnosti, uključujući istraživanje i igru.
Najveći ledeni breg na svetu zaglavljen 70 kilometara od Antarktika, štiti divlje životinje
Najveći ledeni breg na svetu, A23a, zaglavljen je 70 kilometara od udaljenog antarktičkog ostrva. Ovaj breg, veći od Londona, mogao bi da zaštiti važne stanište divljih životinja. Stručnjaci prate njegovu sudbinu i analiziraju moguće posledice.
Rani ljudi koristili životinjske kosti za pravljenje alata pre 1,5 miliona godina
Novi nalazi u Tanzaniji pomeraju granice upotrebe kostiju za alate. Otkriveno je 27 klesanih kostiju slonova i hipopotama koje datiraju pre milion godina. Ova otkrića ukazuju na složenije alate nego što se ranije mislilo.
Naučnici stvorili ‘vunene’ miševe kako bi oživeli izumrle mamute
Nakon intenzivnog proučavanja genetskog koda mamuta, naučnici su stvorili ‘vunene’ miševe sa izmenjenom debljinom, bojom i teksturom krzna. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka deekstinkciji vunenog mamuta. Iako je rad kontroverzan, rezultati su obećavajući.
Istraživanje otkriva zašto veće životinjske vrste imaju više stope raka
Naučnici su otkrili da veće životinjske vrste, poput žirafa i pitona, imaju veće stope raka u poređenju sa manjim vrstama, kao što su slepi miševi i žabe. Ovo istraživanje sugeriše da evolucija može biti ključna za razumevanje otpornosti
NASA isključila instrumente na Voyager sondama radi produženja misije
NASA je isključila dva naučna instrumenta na Voyager sondama radi produženja misija. Instrument na Voyager 2 je isključen ovog meseca, a prošle nedelje je isključen instrument na Voyager 1 radi očuvanja energije i trajanja misija.
Golijat bube na ivici izumiranja zbog industrije kakaa u zapadnoj Africi
Nova istraživanja pokazuju da je jedna vrsta Golijat buba gotovo potpuno nestala zbog industrije kakaa u zapadnoj Africi. Profesor Luka Luiseli objašnjava kako se može spasiti ova ugrožena vrsta. Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju za ekosistem.
Veza između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti na Zemlji otkrivena
Naučnici su uspostavili neočekivanu vezu između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti na Zemlji. Istraživanje je pokazalo kako solarna aktivnost može uticati na promene u atmosferi i svojstvima stena. Ova saznanja mogu poboljšati predikciju zemljotresa.
Umirući koralni grebeni u Vijetnamu: Turizam i ribolov u opasnosti
U Nha Trangu, Vijetnam, koralni grebeni umiru, a ribolov se smanjuje. Turisti dolaze na ribolov, ali se hvata samo lignja. Lokalni ribari suočavaju se s teškim uslovima.
Zašto veće životinjske vrste ne razvijaju više malignih tumora?
Naučnici su decenijama istraživali zašto veće životinjske vrste ne pokazuju povećane stope malignih tumora. Nova studija sugeriše da veće vrste, poput žirafa i pitona, zapravo imaju više stope raka. Istraživanje može otvoriti nove puteve za lečenje ove bolesti.
Naučnici stvorili ‘vunene’ miševe kako bi rekreirali adaptacije izumrlih mamuta
Nakon intenzivnog proučavanja genetskog koda mamuta, naučnici su stvorili ‘vunene’ miševe sa izmenjenom debljinom, bojom i teksturom krzna. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka oživljavanju vunenog mamuta. Iako je rad kontroverzan, rezultati su obećavajući.
Otkriveno da helijum može da se veže za gvožđe u dubinama Zemlje
Istraživači su otkrili da helijum može da se veže za gvožđe pod visokim pritiskom. Ovo otkriće može promeniti naše razumevanje hemije u unutrašnjosti planete. Tim naučnika predvođen Harukijem Takezavom sa Univerziteta u Tokiju istražuje ovu fenomen.
Atlantska cirkulacija neće se srušiti ovog veka, ali će oslabiti
Nova studija, koju su sproveli naučnici iz britanske Meteorološke službe (Met Office) i Univerziteta Ekseter, pokazuje da se kolaps Atlantske meridionalne prevrtne cirkulacije (AMOC) – ključnog sistema koji reguliše temperaturu u Severnom Atlantiku i Evropi – verovatno neće dogoditi u ovom veku.
Nova istraživanja otkrivaju kako je Zemlja preživela supererupciju u Los Čokoiosu
Međunarodni tim naučnika Zemlje i života, hidrolozi, hemičara i fizičara, pokazao je dokaze koji pokazuju da je dostizanja u Los Chocoiosu došlo do približno 79.500 godina i da je planeta odbila iz njegovih nezgodanih efekata u decenijama.