Ove godine je zabeležen udeo loših vremenskih uslova – ali kako ove snažne oluje utiču na šume na duži rok? Ekspert za zdravlje šuma iz Virginia Tech razlaže dugoročne efekte katastrofalnih vremenskih pojava i kako oživeti teško pogođene šume.
Kategorija: Nauka
Personalizovani gel za regeneraciju kostiju i tkiva pokazuje efikasnost kod pacova
Istraživači sa Univerziteta Kraljica Mari u Londonu i Univerziteta u Notingemu razvili su biokooperativni materijal koji koristi zgrušavanje krvi i samosastavljanje peptida za projektovanje personalizovanih regenerativnih implantata za zarastanje teških rana i preloma.
Tim stvara prvi na svetu plavi poluprovodnički laser sa podesivom talasnom dužinom
U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Osaki kreirali su prvi kompaktni plavi poluprovodnički laser sa podesivom talasnom dužinom, značajan napredak za tehnologiju dalekog ultraljubičastog svetla sa obećavajućim primenama u sterilizaciji i dezinfekciji.
Od glave do repa: Kako se ćelije mogu ponašati autonomno tokom ranog razvoja
Svi počinjemo svoje živote kao simetrične kugle ćelija. Kod ljudi, tokom prvih nekoliko nedelja nakon oplodnje, embrionalne ćelije prolaze kroz nekoliko krugova deobe, povećavajući svoju masu. Zatim dolazi gastrulacija, proces koji menja sve i uspostavlja plan našeg tela. Tokom gastrulacije, kolekcija uniformnih ćelija koje čine rani embrion prekida simetriju i reorganizuje se u višeslojnu strukturu sa različitim tipovima ćelija.
Disfunkcija T-ćelija povećava rizik od raka kod gojaznih populacija, kažu istraživači
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Saint Louis kažu da disfunkcija T-ćelija dovodi do povećanog rizika od raka kod gojaznih populacija.
Osnaživanje ljudi, spasavanje planete: slučaj direktne demokratije
Nova studija prof. Jakova Cura sa Odeljenja za ekonomiju i menadžment životne sredine na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu nudi dragocene uvide u vezu između atributa demokratije i emisije gasova staklene bašte. Koristeći sveobuhvatan skup podataka iz preko 150 zemalja u rasponu od tri decenije (1990–2021), istraživanje procenjuje kako specifični atributi demokratskog upravljanja utiču na emisije i pruža implikacije za efikasan dizajn klimatske politike.
Nova CAR T-ćelijska terapija pokazuje efikasnost i sigurnost u pretkliničkim modelima HER2-pozitivnih solidnih tumora
Jedna trećina HER2-pozitivnih (HER2+) tumora eksprimira protein P95HER2, koji se povezuje sa agresivnim oblikom raka dojke sa lošijom prognozom. Istraživači Grupe faktora rasta Instituta za onkologiju Val d’Hebron (VHIO), u saradnji sa istraživačima Programa za istraživanje raka Instituta za istraživanje raka bolnice del Mar (HMRI), Barselona, razvili su novi himerični antigen receptor (CAR) T- ćelijska terapija koja može proizvesti snažan antitumorski odgovor protiv ćelija koje eksprimiraju p95HER2.
Naučnici mapirali Orientale basen na Mesecu kako bi odredili starost udarnih bazena
Pre više milijardi godina, džinovski asteroid udario je u Mesec sa toliko energije da je topio stenu dok nije bio pregrejan i usijan, ili ono što naučnici nazivaju udarnim topljenjem. Ovo se na kraju ohladilo i stvrdnulo, stvarajući udarni krater sa više prstenova koji je danas poznat kao Orientale basen.
Paleolitska ishrana: Homo sapiens kao vrhunski mesožder tokom pleistocena
Paleolitska kuhinja je bila sve samo ne mršava i zelena, prema studiji o ishrani naših predaka iz pleistocena.
Samo jedan atom može potpuno promeniti boju papagaja
Širom životinjskog carstva, ptice su neka od najživopisnijih stvorenja. Ali kako su nastale sve neverovatno obojene različite vrste ptica?
Čudna anomalija iz 1986. možda je izobličila našu percepciju Urana
Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Astronomi, otvara nova pitanja o dinamičnosti Sunčevog sistema i naglašava potrebu za daljim istraživanjem Uranovog sistema kako bismo stekli dublje razumevanje ove fascinantne planete.
Misteriozne izumrle vrste unele su svoje gene u moderne ljude
Drvo života je često više kao loza koja se vraća na sebe, sa viticama koje se nakratko zagrle pre nego što posegnu za nebom ili uvenu u ništa.
Misteriozne senke otkrile kako je Zemlja povezana sa Suncem
Sunce je od davnina poznato kao davalac svetlosti i toplote, izvor života. Biljke iz zemlje izvlače njeni zraci, donoseći proleće, praćeno bogatim žetvama.
Prvi ikad otkriven ćilibar na Antarktiku pokazuje da je prašuma postojala u blizini Južnog pola
Zamislite vremensku mašinu koja bi mogla da vas vrati u doba dinosaurusa. Odjednom se nađete u gustoj, močvarnoj šumi, sa insektima koji zuje između cveća, paprati i četinara.
Naučnici otkrili da laseri mogu blokirati svetlost i bacati senku
Senke su prirodna posledica neprozirnih zidova u osvetljenom Univerzumu.
44% toplovodnih korala suočava se sa izumiranjem kako temperatura raste
Skoro polovini svih toplovodnih vrsta korala preti izumiranje – a klimatske promene su glavni krivac, navodi se u novom izveštaju u sredu.
Naučnici stavljaju mačke u mikrogravitaciju da vide šta će se dogoditi
Možda ne postoji nijedna životinja na ovoj planeti tako gipka kao obična domaća mačka. I ne manje važno, u njihovoj torbi akrobatskih trikova nalazi se jedan po kome su dobro poznati: sposobnost da bezbedno slete na svoje baršunaste šape, kada su podvrgnuti prevrtanju.
Novi termički materijal mogao bi smanjiti potrebe za hlađenjem centra podataka
Ispunjavanje svetskih zahteva za skladištenjem podataka je skupo, u smislu novca, energije i uticaja na životnu sredinu – ali novi materijal bi mogao značajno da poboljša hlađenje naših centara podataka, a istovremeno da našu kućnu i poslovnu elektroniku učini energetski efikasnijom.
Otkriće 2.586 gena ukrasne biljke otkriva adaptaciju na stres i razvoj cveća
Geni siročadi, koji se nalaze samo u određenim linijama, ključni su pokretači novih funkcija i fenotipskih osobina. Ovo otkriće postavlja osnovu za razumevanje kako ruže napreduju pod ekološkim izazovima.
Da li je lepota glasa univerzalna? Studija otkriva da su preferencije individualne
Način na koji ljudi doživljavaju glasove u pevanju i govoru zavisi od individualnih preferencija, pokazalo je istraživanje Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku (MPIEA) u Frankfurtu. Studija, objavljena u časopisu Royal Society Open Science, otkrila je zanimljive razlike u percepciji vokalizacije, koje su povezane sa stilom izvođenja i publikom kojoj su namenjene.