Od prvih dana svoje prve predsedničke kampanje, Donald Tramp je agresivno izazivao stubove republikanske spoljne politike koji su definisali stranku od Drugog svetskog rata.
Rugao se hapšenju Džona Mekejna tokom rata u Vijetnamu, potvrdio je autokrate svojim floskulama, doveo u pitanje dugogodišnje vojne i bezbednosne saveze i prihvatio izolacionistički pogled na svet. I na užas mnogih vođa GOP-a u to vreme, to je funkcionisalo, odjekujući kod glasača koji su delimično verovali da je dvopartijski establišment u Vašingtonu posredovao u trgovinskim sporazumima koji su povredili američke radnike i bezobzirno upali u takozvane „večne ratove“.
Ali ruska brutalna invazija na Ukrajinu predstavlja ozbiljan test za Trampa i njegovu doktrinu „Amerika na prvom mestu“ u trenutku kada on gleda na još jednu predsedničku trku i koristi ovogodišnje izbore na sredini mandata da nastavi da privodi republičku stranku svojoj volji. On je uglavnom sam u svojim stalnim pohvalama ruskog predsednika Vladimira Putina kao „pametnog“, oceni koju je ponovio prošle nedelje tokom govora donatorima i konzervativnim aktivistima. Njegov često poštovani potpredsednik Majk Pens razišao se s njim po tom pitanju kasno u petak.
U međuvremenu, multinacionalna partnerstva koja je Tramp u više navrata potkopavala, omogućila su Zapadu da se brzo ujedini kako bi kockala rusku ekonomiju koordinisanim sankcijama. NATO alijansa, koju je Tramp svojevremeno odbacio kao „zastarelu“, savija svoju snagu kao foliju za agresiju Rusije.
Možda najvažnije, rat je novi podsetnik, kažu posmatrači, da SAD ne mogu jednostavno da ignorišu svetske probleme, čak i ako je to ponekad politički privlačan način da se povežu sa biračima koji se suočavaju sa sopstvenim svakodnevnim borbama.
„Ovo je brutalni poziv za buđenje obema stranama da ne samo da nećemo moći da uradimo manje u svetu“, rekao je Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne odnose i bivši diplomata. „Moraćemo da uradimo više.“
Iako je tvrdio da su veliki elementi obe stranke pokazali želju da se okrenu unutra, trenutna situacija predstavlja „poseban problem“ za republikance i „prve Amerike“ koji su ranije pokušali da slikaju da Rusija ima benignog aktera.
„Celokupna ideja Amerika na prvom mestu, rekao bih, bila je pogrešna u svetu u kome ono što se bilo gde dešava može i uticaće na nas“, rekao je on.
Nejasno je da li se zapadno jedinstvo koje je uspostavilo protiv Rusije može održati ako rat eskalira, proširi se izvan Ukrajine ili se povuče na neodređeno vreme. I posle dve decenije neuspeha američke spoljne politike, uključujući rat u Iraku i neuspelo povlačenje iz Avganistana, mnogi Amerikanci oprezno pristupaju ovom trenutku.
Uoči ruske invazije, samo 26 odsto Amerikanaca je reklo da podržava da SAD igraju glavnu ulogu u sukobu, prema anketi Centra za istraživanje javnih poslova Asošiejted pres-NORC.
Ali izazovi Trampovog pristupa svetu su jasni.
Švedska i Finska su napustile svoju dugotrajnu neutralnost i zagrejale se za ideju ulaska u NATO, šireći savez koji je Tramp nastavio da kritikuje ove nedelje. Nemačka, zemlja koju je Tramp proveo godinama pokušavajući da natera da troši više na svoju odbranu, prekršila je svoju dugogodišnju politiku posle Drugog svetskog rata slanjem protivtenkovskog oružja i raketa zemlja-vazduh Ukrajini i obećavši da će dramatično povećati svoj budžet za odbranu.
Tramp i njegovi saveznici insistiraju na tome da Rusija nikada ne bi napala Ukrajinu da je on i dalje predsednik. A Rusija nije povlačila agresivne poteze na njegov sat, što bivši pomoćnici i drugi pripisuju njegovom nestalnom ponašanju i direktnim pretnjama zbog kojih su svetski lideri ostali neizvesni kako će Tramp odgovoriti na provokaciju.
Rodžer Zakhajm, vašingtonski direktor predsedničke fondacije i instituta Ronalda Regana, pripisao je Trampu zasluge za odvraćanje Putina, za koga je rekao da je „potvrdio potrebu da saveznici više ulažu u svoju bezbednost i odbranu“.
„Mislim da je predsednik Tramp, barem u vezi sa Ukrajinom, uspeo da odvrati Vladimira Putina. A to je bila funkcija nepredvidivosti, koja je dragocena za odvraćanje autokrate poput Vladimira Putina“, rekao je on. Ipak, on je tvrdio da su Putinovi postupci bili „tako agresivni i tako drski i tako nemoralni“ da su „de-naglasili razliku“ između različitih pristupa spoljnoj politici.
Ipak, rat se ponovo fokusira na kontroverznu ulogu koju je Ukrajina igrala tokom Trampovog mandata, posebno na način na koji je tadašnji predsednik koristio odbranu zemlje koja se bori kao alat za pregovaranje da poboljša svoj unutrašnji politički položaj.
Tramp je prvi put optužen zbog pokušaja da izvrši pritisak na Ukrajinu da istraži njegovog demokratskog protivnika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena 2020. Napori su uključivali zadržavanje skoro 400 miliona dolara američke bezbednosne pomoći Ukrajini i posetu Ovalnoj kancelariji koju je tražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Tramp je takođe gurnuo diskreditovane tvrdnje da se Ukrajina, a ne Rusija, mešala u izbore 2016. godine, više puta stavljajući na stranu Putina zbog svojih nacionalnih obaveštajnih agencija.
„Putin je ključni agent, ali svakako je Tramp tome doprineo svojom šemom tada i nastavio da doprinosi potkopavajući nacionalnu bezbednost“, rekao je penzionisani potpukovnik američke vojske Aleksandar Vindman, bivši uzbunjivač Saveta za nacionalnu bezbednost koji je podigao uzbunu zbog Trampovog pritiska. taktika. „Na kraju, predsednik je potkopao spoljnu politiku SAD jer je oslabio Ukrajinu.
Kako ima za cilj da igra značajnu ulogu u ovogodišnjim poluizborima i potencijalno se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine, Tramp je pokazao malo interesovanja za kalibraciju svog pristupa Putinu.
Bivši državni sekretar Majk Pompeo, koji je postavljao temelje za svoju potencijalnu predsedničku kandidaturu, uglavnom je napustio jezik koji je kritikovao da je koristio pre invazije, kada je Putina nazvao „veoma sposobnim“ i rekao da ga „veliko poštuje nego.” Čak je i Taker Karlson, popularni voditelj Foks njuza koji se otvoreno pitao zašto ne bi trebalo da stane na stranu Rusije zbog Ukrajine, pokušao je da povuče svoju prorusku retoriku, rekavši: „Iznenadila nas je cela stvar.”
Tramp je ostao relativno izolovan, braneći svoju odluku da Putina označi kao „pametnog“ i kritikujući odgovor Bajdena i drugih zapadnih lidera, iako je osudio invaziju kao „užasnu“ i „veoma tužnu stvar za svet“.
„NATO sada ima novac, ali ne rade posao koji bi trebalo da rade“, rekao je ove nedelje za Fok Business. „Skoro kao da se drže podalje.“
To je zaslužilo ukor nekih u njegovoj stranci.
U govoru donatorima GOP-a u petak uveče, Pens je snažno branio NATO i opomenuo one koji su branili Putina dok i on teži predsedničkoj kandidaturi.
„U ovoj stranci nema mesta za Putinove apologete“, rekao je on, prema svojim pripremljenim primedbama. „Postoji samo mesta za šampione slobode.
Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel rekao je za Foks njuz da „ne bi trebalo da bude zabune oko Vladimira Putina.
„On je nasilnik. On je ubica“, rekao je Mekonel. „On je divljao i ovo se neće dobro završiti za njega.“
Chris Stirevalt, viši saradnik istraživačkog centra American Enterprise Institute i urednik časopisa The Dispatch, rekao je da se ruska invazija na Ukrajinu suštinski razlikuje od ratova u Avganistanu i Iraku koji su okrenuli veliki dio američke javnosti protiv strane intervencije a koje je Tramp umeo da iskoristi u svoju političku korist.
„Putin je“, rekao je, „poništio toliko toga što su Tramp i nacionalisti u Sjedinjenim Državama uradili da bi promenili globalni poredak“.
