Nova studija koju je vodila australska nacionalna naučna agencija CSIRO pokazuje da morski toplotni talasi (MHV) menjaju zajednice mikroorganizama koje čine osnovu lanca morske hrane, narušavajući priobalne ekosisteme. Članak „Pomorski toplotni talas izaziva značajne promene u pelagičkoj mikrobiologiji“ objavljen je u Communications Biology.
Australija je nedavno iskusila brojne morske toplotne talase kod istočne obale i Tasmanije. To su produženi događaji tople vode u okeanu koji mogu imati značajan uticaj na morski život, uključujući ribe, koralne grebene i šume morskih algi. MHV može biti uzrokovan nizom faktora, a poznato je da veliki klimatski pokretači kao što je El Ninjo utiču na njihovu učestalost, intenzitet i trajanje.
Vodeći autor dr Mark Braun rekao je da su istraživači analizirali MHV na Tasmaniji 2015/16. godine, događaj ekstremnog zagrevanja, otkrivši da ima značajan uticaj na mikroorganizme.
„Morski toplotni talas je transformisao mikrobnu zajednicu u vodenom stubu da liči na one pronađene više od 1000 km severno i podržao je prisustvo mnogih organizama koji su neuobičajeni na ovoj geografskoj širini“, rekao je dr Braun.
„Ovo preoblikovanje dovodi do pojave neobičnih vrsta, razvoja jedinstvenih kombinacija organizama i može izazvati kaskadne efekte u celom ekosistemu, uključujući promene u sudbini ugljenika izdvojenog iz atmosfere.
„Na primer, primetili smo pomak od normalnih vrsta fitoplanktona na ovom mestu ka manjim ćelijama koje veće životinje ne konzumiraju lako, što potencijalno dovodi do dubokih promena sve do lanca ishrane.“
Studija je rezultat dugoročnih napora da se posmatra morska mikrobiota više od 12 godina.
Glavni naučnik CSIRO-a, dr Lev Bodrosi, rekao je da su istraživači koristili novi pristup da pojednostave način na koji su posmatrali desetine hiljada morskih mikroba.
„Ovo će nam omogućiti da procenimo zdravlje morskog ekosistema i predvidimo kako će se ono promeniti sa predviđenim globalnim zagrevanjem“, rekao je dr Bodrosi.
„Moći ćemo bolje da predvidimo budućnost ribljih zaliha i sekvestracije morskog ugljenika u različitim regionima globalnog okeana.
„Ovakva zapažanja, posebno ona koja se vrše na otvorenom okeanu, teško je održati, ali su ključna za razumevanje i predviđanje budućeg statusa morskog ekosistema“, rekao je on.
