Dan državnosti Srbije koji se praznuje 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak,kao i na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet i zakletvom prvi Ustav Knjaževstva Srbije, Sretenjski ustav.
Sretenjski ustav je bio, za te prilike veoma slobodouman akt koji je predviđao podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a njime su uvedena građanska prava i jednakost svih pred zakonom. Na snazi je bio svega 55 dana, a pod pritiskom velikih sila Austrije i Rusije knez MIloš je morao da ga povuče.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.