Skoro 50% smrtnih slučajeva od raka širom sveta uzrokovano je faktorima rizika koji se mogu sprečiti, kao što su pušenje i pijenje alkohola, prema najvećoj studiji o vezi između opterećenja raka i faktora rizika.
Koristeći procene slučajeva raka i smrti iz više od 200 zemalja, istraživači su otkrili da su faktori rizika koji se mogu izbeći bili odgovorni za skoro 4,5 miliona smrtnih slučajeva od raka u 2019. (pogledajte „Globalne smrti od raka“). To predstavlja više od 44% globalnih smrtnih slučajeva od raka te godine. Pušenje, upotreba alkohola i visok indeks telesne mase (BMI) — koji može ukazivati na gojaznost — su najviše doprineli raku.
Nalazi, objavljeni u časopisu The Lancet 20. avgusta, u velikoj meri potvrđuju rezultate manjih studija i naglašavaju kako bi smanjenje izloženosti faktorima rizika moglo pomoći u sprečavanju značajnog dela raka, kaže Rudolf Kaaks, epidemiolog za rak u Nemačkom centru za istraživanje raka u Hajdelbergu. . Poruka za poneti kući je jednostavna: „Ne pušite“, kaže Kaaks. „Nemojte se gojiti i ne pijte previše alkohola.“
Pravi broj slučajeva raka i smrtnih slučajeva širom sveta teško je utvrditi, jer neke zemlje ne beleže takve podatke, kaže ko-voditelj studije Džastin Lang, epidemiolog iz Agencije za javno zdravlje Kanade u Otavi. Da bi ovo prevazišli, Lang i njegove kolege su koristili podatke iz studije koja je proučavala smrt i invaliditet od više od 350 bolesti i povreda u 204 zemlje. Iz tih podataka, procenili su uticaj 34 faktora rizika na loše zdravlje i smrt od 23 vrste raka (pogledajte „Smrt od raka prema tipu tumora“).
Studija nije uključila neke druge poznate faktore rizika za rak, uključujući izlaganje ultraljubičastom zračenju i određene infekcije. Istraživači su koristili ‘nebezbedan seks’ kao zamenu za rizike od raka povezanih sa humanim papiloma virusom (HPV) i drugim seksualno prenosivim virusima. Rak grlića materice, koji je uzrokovan određenim sojevima HPV-a, vodeći je uzrok smrti od raka među ženama u podsaharskoj Africi. Tamo bi, kaže Kaaks, „veliki deo incidencije raka i mortaliteta kod žena mogao biti smanjen blagovremenom vakcinacijom protiv HPV-a“.
Tim bi mogao uključiti faktore rizika kao što su infekcije i izloženost UV zračenju u buduće analize, još jednom podaci – na primer o nivoima izloženosti tim faktorima – budu dostupni, kaže koautor Džonatan Kočarnik, koji modelira globalno opterećenje raka u IHME-u. .
Budući rad bi mogao pomoći da se procijene efekti pandemije COVID-19 na slučajeve raka i smrtne slučajeve. Studija iz 2020.2 procenjuje da će do 2025. godine u Engleskoj biti više od 3.000 smrtnih slučajeva od raka koje je moguće izbeći kao rezultat dijagnostičkih kašnjenja zbog COVID-19. U nekim oblastima, kaže Kočarnik, pandemija je možda promenila izloženost ljudi određenim faktorima rizika: na primer, izloženost na radnom mestu štetnim proizvodima mogla je da se smanji tokom karantina. Međutim, dodaje, „potencijalne promene u izloženosti faktorima rizika i uticaj na buduće opterećenje karcinoma će verovatno proći mnogo godina da se sveobuhvatno razumeju“.
