Prosečna temperatura na Zemlji postavila je novi nezvanični rekord u četvrtak, treću takvu prekretnicu u sedmici koja je već ocenjena kao najtoplija u istoriji i za šta jedan istaknuti naučnik kaže da bi mogla biti najtoplija u 120.000 godina.
Ali to je takođe zapis sa nekim legitimnim naučnim pitanjima i upozorenjima, toliko da se Nacionalna uprava za okeane i atmosferu distancirala od njega. Privukao je globalnu pažnju, čak i kada broj 17,23 stepena Celzijusa – ne izgleda tako vruće jer daje prosečne temperature širom sveta.
Ipak, naučnici kažu da je svakodnevno kucanje rekorda – zvaničnih ili ne – simptom većeg problema gde precizne cifre nisu toliko važne koliko ono što ih uzrokuje.
„Zapisi privlače pažnju, ali moramo se pobrinuti da ih povežemo sa stvarima koje su zaista važne“, rekla je klimatski naučnik Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu u mejlu. „Tako da mislim da nije presudno koliko su ‘zvanične’ brojke, važno je da su ogromne i opasne i da se ne bi dogodilo bez klimatskih promena.“
Planetarni prosek u četvrtak premašio je oznaku od 62,9 stepeni (17,18 stepeni) postavljenu u utorak i izjednačio se sa sredom, prema podacima Klimatskog reanalizera Univerziteta Mejn, alata koji koristi satelitske podatke i kompjuterske simulacije za merenje stanja u svetu. Do ponedeljka, nijedan dan nije prešao oznaku od 17 stepeni Celzijusa (62,6 stepeni Farenhajta) u 44 godine rekorda ovog alata.
Sada je čitava nedelja koja se završila u četvrtak u proseku bila toliko.
„Svakako je moguće da su proteklih nekoliko dana i protekla nedelja bili najtopliji dani na globalnom nivou u poslednjih 120.000 godina“, ili najmanje 23.000 godina, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji Majkl Man, pozivajući se na studiju iz 2021.
Klimatičar Zik Hausfater iz tehnološke kompanije Stripe i grupe za praćenje temperature na Zemlji Berkli rekao je da je ovo očigledno najtopliji dan od 1900. godine, „verovatno najtoplija nedelja u poslednjih 2.000 godina“. Rekao je da se ne bi iznenadio da je najtoplije u 120.000 godina, ali da se to oslanja na proksi merenja poput prstenova drveća koja nisu precizna, pa je teže biti siguran.
Ovonedeljni prosek uključuje mesta koja su vrela pod opasnim vrućinama — poput Jingkinga u Kini, gde je temperatura bila skoro 110 stepeni Farenhajta (43,3 stepena Celzijusa) — i samo neobično topla, poput Antarktika, gde su temperature širom većeg dela kontinenta bile čak 8 stepeni Farenhajta (4,5 stepeni Celzijusa) iznad normale ove nedelje.
Temperature su u četvrtak u Adraru u Alžiru bile toliko brutalno visoke da je najniža temperatura tokom noći pala samo na 103,3 stepena (39,6 stepeni Celzijusa). To je bio najniži nivo svih vremena za Afriku, prema istoričaru vremena i klimatologu Maksimilijanu Ereri.
I ove nedelje temperatura raste širom Evrope. Nemačka meteorološka agencija DVD predvidela je najviše 37 stepeni C (99 stepeni F) u nedelju, a Ministarstvo zdravlja izdalo je upozorenje ugroženim ljudima.
Iako postoje male tačke sa temperaturama nižim od normalnih širom sveta, merenje na Univerzitetu Mejn je prosek. To znači da će neka mesta — uključujući oba polarna regiona — biti izuzetno toplija nego inače, a druga hladnija. U proseku je oko 1,8 stepeni Farenhajta (1 stepen Celzijusa) toplije od proseka 1979-2000, što je toplije od proseka 20. i 19. veka.
A 70% sveta je prekriveno okeanima, koji mesecima beleže rekordnu toplotu.
Naučnici kažu da toplotu pokreću dva faktora: dugotrajno zagrevanje usled emisije gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva i prirodno El Nino zagrevanje dela Pacifika koje menja vreme na globalnom nivou i čini svet koji se već zagreva malo toplijim.
Nacionalna uprava za okeane i atmosferu u četvrtak je izdala napomenu o oprezu u vezi sa nalazima alata Mejn, rekavši da ne može da potvrdi podatke koji su delimično rezultat kompjuterskog modeliranja, rekavši da to nije dobra zamena za posmatranja.
Naučnici ne razumeju i nisu mnogo ulazili u dnevne fluktuacije, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Prinston Gabrijel Veki. Za njih su mnogo značajniji globalni podaci o mesecima, godinama i posebno decenijama.
„Činjenica da nismo imali godinu hladniju od proseka 20. veka od Fordove administracije (1976) mnogo je relevantnija“, rekao je Veki.
„Suština je da globus doživljava verovatno neviđenu toplinu“, rekao je profesor meteorologije sa Univerziteta Džordžija Maršal Šepard. „Čak i ako zanemarimo toplotne rekorde, šumski požari, porast nivoa mora i tropski cikloni takođe pričaju priču.“
Diskusije o tome koliko su zapisi zvanični nisu toliko važne koliko da javnost dobije poruku „da se Zemlja zagreva i da su ljudi odgovorni“, rekao je Maks Bojkof, profesor ekoloških studija Univerziteta Kolorado koji prati medijsko izveštavanje o klimatskim promenama. Ali neposrednost dnevnih zapisa govori ljudima, rekao je.
„Pitanje klimatskih promena ne dobija često svojih 15 minuta slave. Kada se to desi, obično je vezano za nešto apstraktno poput naučnog izveštaja ili sastanka političara sa kojima se većina ljudi ne može pozabaviti“, rekao je Univerzitet Džordž Mejson. profesor klimatskih komunikacija Ed Maibach.
„Osećati vrućinu — i udisati dim od šumskog požara, kao što su mnogi od nas u istočnim SAD i Kanadi činili poslednjih mesec dana — je opipljivo zajedničko javno iskustvo koje se može iskoristiti za fokusiranje javnog razgovora“, rekao je on.
