“Biber” konkurs i višejezične zbirke kratkih priča predstavljeni su u Prištini u prostoru “Kino Armata”. Biber je osmišljen kao doprinos miru i pomirenju, u kontekstu zaostavštine ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali i sa ciljem da se u regionu prevode i čitaju priče na drugim jezicima.
U razgovoru su učestvovali članica žirija Biber 03 konkursa Rumena Bužarovska (Skoplje), kao i autori/ke objavljenih priča sa konkursa “Biber 03” i “Biber 04”: Stefan Slavković (Beograd), Ante Storić (Šibenik), Besa Kalaja (Priština), Afrim Demiri (Ferizaj) i Ivana Franović (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd). Moderatorka razgovora bila je Linda Gusia (Priština).
„Pomirenje nije popularna reč i ljudi često imaju zazor od nje. Ali, mi to uistinu radimo: radimo na pomirenju, povezujemo ljude, te naše price, mirimo se sami sa sobom i sa onim što nam se desilo. Toliko žrtava je bilo na Balkanu, a to su sve naše žrtve: tih ljudi više nema. Mi moramo sve da uradimo da do toga više ne dođe“, rekla je Ivana Franović iz Biber tima i Centra za nenasilnu akciju o “Biberu”.
O značaju pisanja i prevođenja na sve jezike u regionu govorila je Rumena Bužarovska, članica žirija “Biber 03”, književnica i prevoditeljica.
„Biber inicijativa objedinjuje to što stvarno jesmo mi, koji živimo na ovom delu Balkana, i drago mi je što sam njen deo. Makedonska književnost se malo prevodi na albanski, i obrnuto, a važno je da se to čini“, kazala je.
Afrim Demiri, iz Uroševca, ima sećanje na život u bivšoj Jugoslaviji, i autor jedne od priča, govorio je da je simbolički važno da se promocija zbirki priča o pomirenju odvija u prostoru nekadašnjeg Doma vojske, koji je nekada bio jednom delu žitelja Prištine dom sigurnosti, a nekome izvor straha.
Razgradnja slike o neprijatelju, hrabre priče koje pomeraju granice, one koje se usuđuju da hodaju u “neprijateljskim” cipelama, neke su od tema koje su dobrodošle na Biber konkursu. O tome je govorio Stefan Slavković, novinar i pisac iz Beograda, i podsetio da književnici nekada mogu i da razdvajaju ljude, ali da angažovana umetnost mora da zbližava, da odražava duh vremena.
„Nama je u deset godina stalo 50, i najmanje što možemo da učinimo je da pričamo priče. Kada se suočite sa strahovima iz kojih ćete jednog dana da izvlačite pouke ili pitanja, to je proces sazrevanja, i čoveka i umetnika. Priče ne govore:”Ti si kriv!” ali pitaju:”Jesi li odgovoran?” Kad bi sutra izbio rat, da li bi u sebi nosio likove iz priča koje si pročitao?”
Besa Kalaja, iz Prištine je navela da joj je bilo važno da kroz svoju priču prenese drugim narodima bivše Jugoslavije šta se ljudima na Kosovu dogodilo tokom rata.
„Raspon tema koje Biber traži je istina. Veliki deo nacija ne želi uopšte da razgovara. Pomirenje funkcionira da neko treba prići drugoj strani i započeti razgovor.“ Započeće onaj kome je do pomirenja stalo, uvideo je Ante Storić, iz Šibenika.
Do sada su objavljene četiri zbirke Biber priča, u svakoj od njih je 25 priča, i sve su dostupne na bosanskom/hrvatskom/srpskom/crnogorskom, albanskom i makedonskom jeziku. U toku je peti konkurs, i on će biti otvoren za nove priče do 1. juna 2022. Na konkursu mogu da učestvuju svi koji na ove teme imaju inspiraciju da pišu, bili oni već afirmisani i objavljivani pisci, ili im je to prvo delo. Predviđene su i nagrade za priče koje žiri oceni najboljim.
Promociju su organizovali Fond za humanitarno pravo Kosovo i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.
