Evropska laboratorija za fiziku CERN saopštila je u nedelju da će oko 500 naučnika povezanih sa ruskim institutima biti pogođeno kada prekine saradnju sa Rusijom krajem novembra kako je planirano.
CERN-ovo telo za donošenje odluka pristalo je u junu 2022. da raskine sporazume o saradnji sa Rusijom i njenim saveznikom Belorusijom zbog rata u Ukrajini.
Tako beloruski petogodišnji sporazum nije obnovljen kada je istekao prošlog 27. juna, a ruski neće biti produžen kada se istekne 30. novembra, saopštio je CERN.
Ovo je navodno već ostavilo oko 15 beloruskih naučnika odsečenih od saradnje sa CERN-om, a stotine ruskih naučnika uskoro će se suočiti sa istom sudbinom.
„Ovo se odnosi na naučnike koji su povezani sa ruskim institutima — danas ih ima manje od 500 — koji će morati da prekinu takvu saradnju“, rekao je portparol CERN-a Arno Marsollije za AFP, potvrđujući izveštaje.
Ti naučnici su do sada bili među zajednicom od oko 17.000 istraživača širom sveta, koji uglavnom rade iz svog instituta domaćina ili laboratorije dok učestvuju u radu povezanom sa CERN-om, uključujući eksperimente i analizu podataka.
Kada je CERN-ov savet za donošenje odluka finalizirao odluku o prekidu saradnje sa Rusijom prošlog decembra, naglasio je da to „neće uticati na odnos sa naučnicima ruske nacionalnosti koji su povezani sa drugim institutima“.
Marsollier je procenio da se oko 90 Rusa preselilo u druge laboratorije i da će moći da nastave saradnju.
Odluka takođe ne utiče na zaposlene u Zajedničkom institutu za nuklearna istraživanja (JINR), sa sedištem u Dubni, oko 110 kilometara severno od Moskve.
Smatra se „međunarodnom organizacijom“, objasnio je Marsolije.
Isključivanje Rusije takođe znači da će CERN izgubiti značajne finansijske doprinose.
Rusija je ulagala oko 4,5 odsto na godišnje operativne troškove eksperimenata koji se izvode u džinovskom akceleratoru čestica u laboratoriji, Velikom hadronskom sudaraču, ili oko 2,3 miliona švajcarskih franaka (2,7 miliona dolara).
I obećao je da će uložiti 40 miliona franaka za dramatičnu nadogradnju LHC-a koja je u toku, a koja bi trebalo da se pojavi 2029. i poveća broj događaja koji se mogu detektovati za faktor 10.
Druge zemlje članice će se uključiti da pokriju doprinos ruskog budžeta, a Marsolier je rekao da će CERN popuniti prazninu u nadogradnji LHC-a.
„Ne očekuje se odlaganje zbog ovoga“, rekao je on.
