Naučnici su u subotu rekli da su identifikovali mehanizam preko kojeg zagađenje vazduha izaziva rak pluća kod nepušača, otkriće koje je jedan stručnjak pozdravio kao „važan korak za nauku – i za društvo“.
Istraživanje je ilustrovalo zdravstveni rizik koji predstavljaju sićušne čestice proizvedene sagorevanjem fosilnih goriva, što je izazvalo nove pozive za hitniju akciju u borbi protiv klimatskih promena.
To bi takođe moglo da otvori put za novo polje prevencije raka, smatra Čarls Svanton sa britanskog Instituta Frensis Krik.
Svanton je predstavio istraživanje, koje još nije objavljeno u recenziranom časopisu, na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za medicinsku onkologiju u Parizu.
Dugo se smatralo da je zagađenje vazduha povezano sa većim rizikom od raka pluća kod ljudi koji nikada nisu pušili.
„Ali nismo zapravo znali da li zagađenje direktno uzrokuje rak pluća – ili kako“, rekao je Svanton za AFP.
Tradicionalno se smatralo da izlaganje kancerogenima, kao što su oni u dimu cigareta ili zagađenju, uzrokuje mutacije DNK koje zatim postaju rak.
Ali postojala je „nezgodna istina“ sa ovim modelom, rekao je Svanton: Prethodna istraživanja su pokazala da mutacije DNK mogu biti prisutne bez izazivanja raka – i da većina kancerogena iz okoline ne uzrokuje mutacije.
Njegova studija predlaže drugačiji model.
Buduća pilula protiv raka?
Istraživački tim sa Instituta Frensis Krik i Univerzitetskog koledža u Londonu analizirao je zdravstvene podatke više od 460.000 ljudi u Engleskoj, Južnoj Koreji i Tajvanu.
Otkrili su da je izloženost sitnim česticama zagađenja PM2.5 – koje su manje od 2,5 mikrona u prečniku – dovela do povećanog rizika od mutacija u EGFR genu.
U laboratorijskim studijama na miševima, tim je pokazao da su čestice izazvale promene u EGFR genu kao iu KRAS genu, a oba su povezana sa rakom pluća.
Konačno, analizirali su skoro 250 uzoraka ljudskog plućnog tkiva koje nikada nije bilo izloženo kancerogenima od pušenja ili jakog zagađenja.
Iako su pluća bila zdrava, pronašli su mutacije DNK u 18 procenata EGFR gena i 33 procenta KRAS gena.
„Oni samo sede tamo“, rekao je Svanton, dodajući da se čini da se mutacije povećavaju sa godinama.
„Sami po sebi, verovatno nisu dovoljni da izazovu rak“, rekao je on.
Ali kada je ćelija izložena zagađenju, ona može izazvati „reakciju zaceljivanja rana“ koja izaziva upalu, rekao je Svanton.
A ako ta ćelija „sadrži mutaciju, onda će formirati rak“, dodao je on.
„Pružili smo biološki mehanizam iza onoga što je ranije bila enigma“, rekao je on.
U drugom eksperimentu na miševima, istraživači su pokazali da antitelo može da blokira medijator – nazvan interleukin 1 beta – koji izaziva upalu, sprečavajući pojavu raka.
Svanton je rekao da se nada da će ovo otkriće „pružiti plodnu osnovu za budućnost onoga što bi moglo biti molekularna prevencija raka, gde možemo da ponudimo ljudima pilulu, možda svaki dan, da smanjimo rizik od raka“.
Suzet Delaloge, koja vodi program za prevenciju raka na francuskom institutu Gustave Roussi, rekla je da je istraživanje „prilično revolucionarno, jer praktično nismo imali prethodnu demonstraciju ovog alternativnog načina nastanka raka.
„Studija je prilično važan korak za nauku – a nadam se i za društvo“, rekla je ona za AFP.
„Ovo otvara ogromna vrata, kako za znanje, tako i za nove načine za sprečavanje“ raka, rekao je Delaloge, koji nije bio uključen u istraživanje, ali je o tome razgovarao na konferenciji u subotu.
„Ovaj nivo demonstracija mora naterati vlasti da deluju na međunarodnom nivou.
Toni Mok, onkolog sa kineskog univerziteta u Hong Kongu, nazvao je istraživanje „uzbudljivim“.
„To znači da možemo da se zapitamo da li će u budućnosti biti moguće koristiti skeniranje pluća da bismo potražili prekancerozne lezije u plućima i pokušali da ih preokrenu lekovima kao što su inhibitori interleukina 1 beta“, rekao je on.
Svonton je nazvao zagađenje vazduha „skrivenim ubicom“, ukazujući na istraživanje koje procenjuje da je povezano sa smrću više od osam miliona ljudi godišnje – otprilike isto koliko i duvan.
Druga istraživanja povezuju PM2,5 sa 250.000 smrtnih slučajeva godišnje samo od raka pluća.
„Vi i ja imamo izbor da li pušimo ili ne, ali nemamo izbora u pogledu vazduha koji udišemo“, rekao je Svanton, koji je i glavni kliničar u Cancer Research UK, koji je bio glavni finansijer istraživanja. .
„S obzirom na to da je verovatno pet puta više ljudi izloženo nezdravom nivou zagađenja od duvana, vidite da je ovo prilično veliki globalni problem“, dodao je on.
„Možemo se pozabaviti time samo ako prepoznamo zaista intimne veze između klimatskog zdravlja i zdravlja ljudi.“
