Veliki morski sisari biljojedi, poznatiji kao „morske krave“ — sada su u opasnosti od izumiranja, prema zvaničnoj listi ažuriranoj u petak.
Ovi nežni rođaci lamantina pasu morsku travu u plitkim priobalnim vodama – ali njihova populacija u istočnoj Africi i Novoj Kaledoniji sada je ušla na crvenu listu IUCN-a (Međunarodne unije za očuvanje prirode) kao „kritično ugrožena“ i „ugrožena“, respektivno.
Globalno gledano, vrsta ostaje klasifikovana kao „ranjiva“.
Njihove primarne pretnje su nenamerno hvatanje u ribolovnu opremu u istočnoj Africi i krivolov u Novoj Kaledoniji, kao i povrede čamaca na obe lokacije.
U istočnoj Africi, istraživanje i proizvodnja fosilnih goriva, zagađenje i neovlašćeni razvoj takođe degradiraju njihov izvor hrane iz morske trave, dok je u Novoj Kaledoniji morska trava oštećena poljoprivrednim oticanjem i zagađenjem od iskopavanja nikla, između ostalih izvora.
Degradacija staništa je otežana klimatskim promenama u celom rasponu dugonga.
„Današnje ažuriranje crvene liste IUCN-a otkriva savršenu oluju neodrživih ljudskih aktivnosti koja desetkuje morski život širom sveta“, rekao je Bruno Oberle, generalni direktor IUCN-a.
Ažurirana lista dolazi kada se delegati iz celog sveta sastaju u Montrealu na konferenciji UN o biodiverzitetu kako bi se finalizirao novi okvir za „mirovni pakt sa prirodom“, sa ključnim ciljevima očuvanja Zemljinih šuma, okeana i vrsta.
U drugim ažuriranjima IUCN liste, 44 procenta svih školjkaša morskih ušica sada je ugroženo izumiranjem, dok je stubni koral prešao u „kritično ugroženo“.
Vrste morskih ušica smatraju se gastronomskim delicijama, što dovodi do neodrživog vađenja i krivolova od strane međunarodnih mreža organizovanog kriminala, na primer u Južnoj Africi.
Oni su takođe duboko podložni klimatskim promenama, sa morskim toplotnim talasom koji je ubio 99 odsto morskih morskih ušica kod Zapadne Australije 2011.
Poljoprivredno oticanje i oticanje zagađenja takođe izazivaju štetno cvetanje algi, koje je eliminisalo omansko morsko uho, komercijalnu vrstu koja se nalazi na Arapskom poluostrvu, preko polovine njenog bivšeg područja.
Dvadeset od 54 vrste morskih ušica sada je ugroženo izumiranjem.
„Abaloni odražavaju katastrofalno čuvanje čovečanstva nad našim okeanima u mikrokosmosu: prekomerni ribolov, zagađenje, bolesti, gubitak staništa, cvetanje algi, zagrevanje i zakiseljavanje, da spomenemo samo neke pretnje“, rekao je Hauard Piters sa Univerziteta u Jorku koji je vodio procenu.
Korali od stubova, koji se nalaze širom Kariba, prešli su iz „ranjivog“ u „kritično ugroženo“ nakon što se njegova populacija smanjila za preko 80 procenata na većem delu svog područja od 1990. godine.
Izbeljivanje uzrokovano porastom temperature površine mora — kao i antibiotici, đubriva i kanalizacija koja teče u okeane — učinila ih je duboko podložnim bolesti kamenog koralnog tkiva, koja je uništila njihov broj u poslednje četiri godine.
Prekomerni ribolov oko koralnih grebena je povećao pritisak tako što je smanjio broj riba na ispaši, što je omogućilo algama da dominiraju.