U pustinjskim prostranstvima Nevade, nježni ružičasti pupoljci Tiehmove heljde njišu se na povetarcu, predstavljajući jedinu populaciju ove biljke na svetu. Ispod njihovih korena leže velike rezerve litijuma, esencijalnog za proizvodnju baterija električnih automobila, koji su ključni za smanjenje globalnog zagađenja. Ovaj metal, međutim, izaziva sukob između ekologa i rudarske industrije.
Ekolozi su zabrinuti da bi vađenje litijuma moglo uništiti stanište ove retke biljke. „Ovaj rudnik će izazvati izumiranje,“ upozorava Patrik Doneli, ekolog iz Centra za biološku raznovrsnost. Tiehmova heljda, čiji broj primeraka iznosi samo oko 20.000, raste na površini koja je ekvivalentna oko pet fudbalskih terena. Godine 2022., federalne vlasti SAD-a su klasifikovale ovo divlje cveće kao ugroženo, navodeći rudarenje kao glavnu pretnju njegovom opstanku.
Bernard Rou, šef australijske rudarske kompanije Ioneer, tvrdi da rudarenje litijuma može koegzistirati sa biljkom. Prema njegovim rečima, litijum iz rudnika Riolit Ridž mogao bi obezbediti baterije za oko 370.000 vozila godišnje tokom narednih 26 godina. Ovo bi značajno doprinelo smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je jedan od ciljeva administracije predsednika Džoa Bajdena.
Ipak, Doneli naglašava da rudnik može naneti nepopravljivu štetu ekosistemu. „Oni tvrde da ne štete biljci, ali možete li zamisliti da neko napravi površinski rudnik 200 stopa od vaše kuće? Zar to ne bi uticalo na vaš život?“ rekao je Doneli. On dodaje da će rudnik koristiti stotine kamiona, podižući oblake prašine koji će ometati fotosintezu i štetiti insektima koji oprašuju biljke.
Ioneer je već uložio 170 miliona dolara u projekat od 2016. godine, a američko ministarstvo energetike je ponudilo zajam od 700 miliona dolara za projekat, ukoliko Biro za upravljanje zemljištem odobri radnu dozvolu. Rou ističe da je rudnik neophodan za smanjenje zavisnosti SAD-a od stranih izvora litijuma, posebno u svetlu činjenice da najveći deo svetske ponude dolazi iz Kine, Australije i Čilea. „Važno je razviti domaći lanac snabdevanja kako bi se omogućila energetska tranzicija,“ rekao je Rou.
Kompanija Ioneer tvrdi da će samo petina staništa biljke biti direktno pogođena tokom rada rudnika i da su već investirali 2,5 miliona dolara u istraživanje mogućnosti uzgajanja biljke u plastenicima i njenog ponovnog zasađivanja. „Veoma smo uvereni da rudnik i Tiehmova heljda mogu koegzistirati,“ rekao je Rou.
Međutim, Doneli uzvraća da su tvrdnje Ioneera samo „zeleno istrebljenje“. „Oni govore da će spasiti ovu biljku, a zapravo će je poslati u propast,“ kaže on, ističući da bi rudnik mogao da se pomeri na drugu lokaciju. Rou odgovara da to nije jednostavno, s obzirom na to da je uloženo mnogo u izvodljivost ove lokacije.
Ovaj sukob u Nevadi simbolizuje širi problem s kojim se suočava svet u borbi protiv klimatskih promena: koliko štete možemo naneti prirodi dok pokušavamo da saniramo štetu koju smo već izazvali? Doneli upozorava: „Ako rešimo klimatsku krizu, ali izgubimo biodiverzitet, i dalje ćemo izgubiti naš svet.“
