Posle razgovora sa ruskim predsednikom 3. marta 2022, francuski predsednik Emanuel Makron je nagovestio da „najgore tek dolazi“ i da Putin želi da zauzme celu Ukrajinu.
Teško je zamisliti šta bi moglo biti gore od činjenja ratnih zločina neselektivnim svakodnevnim bombardovanjem ukrajinskog glavnog grada i drugih gradova tokom više od nedelju dana od strane ruske vojske, ubijanjem civila, uključujući nevinu decu, i nanošenjem razaranja ukrajinske civilne infrastrukture.
Međutim, u ranim satima 4. marta 2022, svet je bio šokiran kada je ruska vojska granatirala najveću nuklearnu elektranu u Evropi, koja se nalazi u Enerhodaru, Zaporoška oblast u Ukrajini. Neverovatno, čak i nakon što je izbio požar u zgradi za obuku nuklearne elektrane Zaporožja, granatiranje se nastavilo neko vreme, sprečavajući ukrajinske vatrogasce da ga ugase. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba upozorio je na Tviteru međunarodnu zajednicu: „Ruska vojska sa svih strana puca na Zaporožsku elektranu, najveću nuklearnu elektranu u Evropi. Požar je već izbio. Ako eksplodira, biće 10 puta veći od Černobila! Rusi moraju ODMAH prekinuti vatru, dozvoliti vatrogasce, uspostaviti bezbednosnu zonu!“
Napad nije bio nesrećan slučaj, bio je signal i bez presedana u istoriji.
Rusi su upoznati sa tom nuklearnom elektranom jer je projektovana u sovjetsko vreme. Štaviše, The Globe and Mail je izvestio da su, prema rečima Viktora Bučnijeva, savetnika gradonačelnika Enerhodara, u napadnim snagama na Zaporošku nuklearnu elektranu bili predstavnici Rosatoma, ruske državne korporacije za atomsku energiju. Granatiranje lokacije bilo je posebno nepromišljen čin koji je trebalo da signalizira da nema granice koju Putin neće preći. To predstavlja akt nuklearnog terorizma.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel Fonteles upozorio je na Tviteru da „granatiranje i vatra na Zaporožju mogu ugroziti celu Evropu“.
Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN o ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje 4. marta 2022. godine, američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild dala je ove jezive primedbe:
„Božjom milošću, svet je sinoć za dlaku sprečio nuklearnu katastrofu. Svi smo čekali da izdahnemo dok smo gledali kako se užasna situacija odvija u realnom vremenu. Pozdravljam sposobnost ukrajinskih operatera da održe svih šest reaktora u bezbednim uslovima dok su pod napadom i da izveštavaju, koliko su bili u mogućnosti, svom nuklearnom regulatoru. […]
Ruski napad sinoć je doveo u ozbiljnu opasnost najveću evropsku nuklearnu elektranu. Bilo je neverovatno nepromišljeno i opasno. I to je ugrozilo bezbednost civila širom Rusije, Ukrajine i Evrope. […]
Sjedinjene Države su i dalje veoma zabrinute što ruske vojne snage koje kontrolišu lokaciju u Černobilju nisu dozvolile tamošnjim operaterima da promene smenu od prošle nedelje. […]
Tokom proteklih devet dana bili smo svedoci razornog uticaja rata izbora predsednika Putina na ukrajinski narod. Juče su UN izvestile da je ruska invazija pola miliona dece pretvorila u izbeglice. Rusija je ubila hiljade Ukrajinaca – i žrtvovala još hiljade života ruskih vojnika u tom procesu. Rusija uništava kritičnu infrastrukturu koja ljudima uskraćuje vodu za piće da bi ostali živi i gas kako bi sprečila da se ljudi smrzavaju usred zime.
Kontrolom nuklearnih elektrana u Černobilju i Zaporožju, Putin je uspeo da ove civilne nuklearne elektrane naoruža protiv evroatlantskog sveta.
Na vanrednom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu 4. marta 2022., generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je „mi nismo deo ovog sukoba i imamo odgovornost da obezbedimo da on ne eskalira i ne širi se van Ukrajine, jer bilo bi još razornije i opasnije.”
Postavljena u kontekstu Putinovog naoružanja civilnih nuklearnih elektrana, ova izjava ne uzima u obzir argument SAD u Savetu bezbednosti UN, naime: „Napad Rusije sinoć je doveo najveću evropsku nuklearnu elektranu u veliki rizik. Bilo je neverovatno nepromišljeno i opasno. I to je ugrozilo bezbednost civila širom Rusije, Ukrajine i Evrope. Činjenica da su zemlje članice NATO-a sada direktno ugrožene ruskom vojnom agresijom u suprotnosti je sa procenom generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da NATO „nije deo ovog sukoba“.
Zaista, radijaciji nije potrebna šengenska viza za putovanje širom Evrope.
Štaviše, zemlje članice NATO-a već su reagovale na Putinovu „specijalnu vojnu operaciju“, otvoreno snabdevajući Ukrajinu odbrambenim smrtonosnim oružjem i uvodeći ozbiljne sankcije protiv Rusije, Putina i ruskih oligarha – očigledno akt agresije u Putinovim očima.
Da bi se osiguralo da se Putinova vojna agresija na Ukrajinu zaista završi u Ukrajini, zemlje članice NATO-a moraju pomoći Ukrajini da uvede zonu zabrane letova nad njenim vazdušnim prostorom, u slučaju da je NATO neće nametnuti, kao što je tražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a civilno društvo na Zapadu je aktivno podržavalo. Ovo se može postići obezbeđivanjem dodatnog odbrambenog smrtonosnog oružja Ukrajini, odnosno borbenih aviona, helikoptera, dronova i efikasnih sistema protivvazdušne odbrane. Zemlje članice NATO-a takođe bi mogle da naprave neophodne aranžmane da piloti budu stavljeni pod ukrajinsku operativnu kontrolu kao deo Međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine u cilju obezbeđenja njenog vazdušnog prostora i zaštite ukrajinske civilne infrastrukture. Ruski ratni zločini protiv Ukrajinaca i Putinova sve veća spremnost da ugrozi zemlje članice NATO-a – sada uključujući rizik od curenja radijacije i padavina sa dva nuklearna mesta – moraju biti zaustavljeni bez daljeg odlaganja. Zemlje članice NATO-a treba odmah da se brane od Putinove eskalacije i otvorenih pretnji njihovoj individualnoj i kolektivnoj bezbednosti.
