Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić ističe da nema opravdanja da se ne izađe na predstojeće izbore 17. decembra, i da bi neizlazak bio „ravan mirenju sa propašću institucija, nasiljem, sa korupcijom i mafijaškim funkcionisanjem države i društva“.
Navodi da je siguran da će na ovim izborima izlaznost biti „izuzetno velika“.
Na to da li bi glasanje u Srbiji trebalo da bude obavezno, kaže da ga glasači koji glasaju za autoritarne opcije doživljava ju kao dužnost, dok ga liberalniji birači doživljavaju kao pravo, i oni su, prema njegovim rečima, upravo ti koji često ne izađu na izbore, iz nekih banalnih razloga.
Podseća da se prodemokratska opozicija ujedinila i da je šteta što to nije učinila i desna.
Kaže i da je i kod mladih i kod starijih, „posejana jedna mantra, i to namerno, da su svi isti, da ne treba da se glasa za manje zlo – a sve je to da se obeshrabre opozicioni glasači“.
Dodaje da je imperativ opozicije da se nakon izbora formira koncentraciona vlada, da se uhapse oni koji su doveli državu do toga da funkcioniše kao mafijaška država.
„Politikom se ne bave ni anđeli ni roboti, bave se obični ljudi. Ako budemo očekivali savršenstvo, onda nikad ni za koga ne bismo glasali. Da bismo ikad imali ozbiljnu vlast, ona mora biti smenjiva“, poručuje.
Naglašava i da je važno da lista Srbija protiv nasilja dobije glas više bar na beogradskim izborima, jer bi se razbila mantra o nepobedivosti SNS.
Komentarišući protest roditelja dece ubijene u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u maju u Beogradu, koji traže da država ispuni ono što je obećala – a to je da deo škole postane memorijalni centar, Pajtić ocenjuje da je „tragična okolnost da roditelji brutalno pobijene dece dolaze u situaciju da moraju da protestuju da bi se učinilo nešto što se podrazumeva“.
„Bilo bi prirodno da taj memorijalni centar danas postoji, a novac se rasipa… Režim je vođen istraživanjima javnog mnjenja, i ono što je u datom trenutku za njih politički profitabilno, to i preduzimaju. Strašno je da roditelji ubijene dece moraju da protestuju zbog bilo čega“, navodi.
Dodaje da je „ovaj slučaj paradigma odsustva empatije i solidarnosti u našem društva, nasilje nimalo nije suzbijeno posle onog što se dogodilo u maju, odgovorni nisu izvukli pouku“.
Kaže i da je ono što se desilo u Ribnikaru moglo da se desi i u drugim društvima, ali da je za masovno ubistvo kod Mladenovca „neposredno odgovorna vlast, jer se radilo o zločincu koji je ponavljao kriminalna dela, ali se ništa nije preduzimalo jer je njegov otac visoki funkcioner vojske“.
