Zahtevi za prikupljanje sigurnih glasova su se povećali, pa sada umesto 20 sigurnih glasova, od zaposlenih u javnom sektoru se zahteva 40 glasova kako bi dobili rešenje za stalno, kaže predsednik Sindikata Sloga Željka Veselinovića
Jedan od najčešćih pritisaka na građane pred izbore je upravo zahtev za prikupljanje sigurnih i kapilarnih glasova.
Prikupljanje kapilarnih glasova podrazumeva da članovi političkih organizacija imaju dužnost da obezbede pre održavanja izbora određeni broj sigurnih glasača koji im svojim potpisom garantuju da će kad izađu na biračka mesta pružiti podršku njihovoj partiji.
Ovakav sistem prikupkljanja glasova tako omogućava strankama da pre izlaska na izbore procene kakvu podršku imaju.
Najčešća meta pritisaka su oni koji su dobili posao preko stranke i zaposleni su po ugovoru na određeno vreme u javnom sektoru, radnici sa nižom stručnom spremom, nezaposleni, kao i ljudi iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa, navodi CRTA.
Nakon izbora 2022. godine CRTA je u Završnom izveštaju o preporukama navela da analiza prikupljenih materijala sugeriše da se pritisci na birače dešavaju svakodnevno, da se na pojedince ili grupe oni najčešće vrše kao kontinuirana aktivnost kroz duži vremenski period, a ne samo uoči izbora ili u toku izbornog dana.
Ovo je samo jedan od primera koji je CRTA navela u odeljku Prtisci na zaposlene u javnom sektoru Izveštaja o preporukama iz prethodne godine u kojem su navedena svedočanstva zaposlenih u javnom sektoru koji su doživeli pritiske.
Sagovornici su kao benefite najčešće isticali zadržavanje posla ili radne pozicije, unapređenje, povišicu, dobijanje prekovremenih sati ili napredovanje u stranačkoj hijerarhiji. Sa druge strane, identifikovana je dugačka lista sankcija sa kojima su zaposleni bili suočeni jer su pružali otpor pritiscima ili nisu bili dovoljno aktivni ili ažurni u obavljanju „političkih zadataka“, ili su pak simpatizeri opozicionih stranaka, navodi se u Izveštaju CRTE.
U nekim slučajevima zabeležena je i primena „negativnih spiskova“ (evidencija zaposlenih koji ne žele ili ne mogu da postupe u skladu sa zahtevima) kao mehanizam dodatnog pritiska na zaposlene.
Iskustvo pritisaka, ucena i mobinga na zaposlene u javnom sektoru beleži i predsednik Sindikata „Sloga“ i narodni poslanik Željko Veselinović kojem se zaposleni javljaju sa pritužbama.
“Pred svake izbore, gotovo u svim državnim preduzećima imali smo pritužbe radnika ali i fotografije tih spiskova. To se posebno odnosi na Javno-komunalno preduzeće jer u tom preduzeću imaju uslovno rečeno problem sa time da stalno primaju nove ljude i da ih drže po ugovoru. Stalno su im potrebni ljudi da bi od svakog koga prime tražili određen broj sigurnih glasova i kapilarnih glasova”, objašnjava Veselinović iz Sindikata „Sloga“.
Prema rečima Veselinovića zahtevi za brojem sigurnih glasova su se povećali.
„Znači ako hoće da dobiju rešenje za stalno ucenjuju ih da za radno mesto skupe 40 sigurnih glasova. Pre je bilo 20, pa su onda posle povećali za još 20 glasova“, ističe predsednik sindikata.
Javna komunlna preduzeća, kako kaže, nisu jedino izvorište kapilarnih glasova.
“Ranije smo bili upoznati da su tu radnici komunalnog preduzeća, medicinske sestre, a sad su krenuli na lekare. To postoji svuda. Recimo i u EPS-u, Železnicama Srbije u svim državnim ustanovama koje su pod kontrolom države“, ističe Veselinović.
Kako kaže, pritisak je manji na ljude koji imaju posao za stalno.
„U komunalnim preduzećima je oduvek bio najveći pritisak jer im je uvek bila slaba tačka Beograd. Ogroman je otpor ljudi koji ne žele da potpisuju te kapilarne glasove i ti rukovodioci imaju problem sa time da ispune kvote koje su im zadate“, navodi sagovornik.
Kao razloge za to Veselinović navodi dva razloga.
„Jedan razlog je taj što ljude namerno drže po ugovoru 10 i više godina da bi mogli izborima da ih ucenjuju. Kada bi im dali rešenje za stalno onda bi bilo potpuno drugačije. Ne bi mogli na takav način da vrše pritisak na njih. Razlog je taj što se to ljudima bukvalno smučilo da ih vi na neki način ucenjujete i obećavate im posao odmah posle izbora. Drugi razlog je što su se ljudi ohrabrili. Čini mi se da je cela atmosfera u društvu zrela za promene“, objašnjava sagovornik.
Za razliku od Beograda u manjim sredinama situacija je nešto drugačija.
„U manjim mestima se manje više zna ko će za koga da glasa, ne ide se toliko sa kapilarnim glasovima jer postoje ti spiskovi od ranije“, ističe predsednik sindikata.
Veselinović ističe da je veoma teško dati savet zaposlenima koji su na ugovoru na odeđeno kada prijave političke pritiske sindikatu.
“Mi ne možemo nikome ko je po ugovoru da garantujemo da on neće ostati bez posla ili će mu ugovor biti produžen ako odbije to. To je prosto nemoguće u ovakvim okolnostima. Naši saveti su da prikupljaju dokaze, dele na društvenim mrežama, ko su ti ljudi i po čijim nalozima to rade. To su ozbiljna krivična dela i oni koji na taj način mobinguju i pritiskaju radnike mogu da budu lišeni slobode“, objašnjava.
Praksa prikupljanja kapilarnih glasova, kako kaže, zabeležena je od 2014. godine.
„Ta vrsta ucene ljudi da moraju da skupljaju glasove, da moraju da vuku članove porodicem, da vas neko zove telefonom po 10 puta u toku izbornog dana da li ste izašli i tako dalje“, zaključuje Veselinović.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević ističe da k apilarni glasovi nisu bili rasporstanjeni u ovakvoj meri do 2014. godine.
„ M i smo hib r idni režim koji vrlo često raspisuje izbore i SNS sa ovakvom rascepkanom i neujednačenom opozicijom najbolje se snalazi na tom terenu. Imaju široku mrežu aktivista, članova po celoj Srbiji i oni su prilično pripremljeni za tu vrstu političkog procesa i njima nije problem da se brzo aktiviraju, organizuju i da sve to što spada u njihov delokrug tada i obezbede. Ukuljučujući kapilarne glasove“, naglašava Vučićević.
