Snažna eksplozija potresla je planinski region Nagorno-Karabaha u ponedeljak uveče, dok su etnički Jermeni iselili sa otcepljene teritorije nakon što je azerbejdžanska vojska povratila potpunu kontrolu nad njom u ofanzivi rasvete prošle nedelje, piše AP.
U eksploziji u skladištu goriva u blizini regionalne prestonice Stepanakerta ranjeno je više od 200 ljudi, rekao je ombudsman za ljudska prava Nagorno-Karabaha Gegam Stepanjan na Ks, ranije poznatom kao Tviter. Nije odmah jasno šta je izazvalo eksploziju, koja se dogodila dok su stanovnici stajali u redu da nabave gorivo za svoje automobile kako bi napustili region.
Većina žrtava je u „teškom ili izuzetno teškom“ stanju, rekao je Stepanjan, dodajući da će žrtve morati da budu prebačene iz regiona radi lečenja kako bi im se spasili životi. Nije odmah bilo jasno da li je bilo mrtvih.
Azerbejdžanska vojska razbila je jermenske snage u 24-satnom napadu prošle nedelje, primoravajući separatističke vlasti da pristanu da polože oružje i započnu razgovore o „reintegraciji“ Nagorno-Karabaha u Azerbejdžan nakon tri decenije separatističke vladavine.
Dok se Azerbejdžan obavezao da će poštovati prava etničkih Jermena u regionu i obnoviti snabdevanje nakon 10-mesečne blokade, mnogi lokalni stanovnici su se plašili odmazde i odlučili su da odu u Jermeniju.
Jermenska vlada je saopštila da je više od 6.500 stanovnika Nagorno-Karabaha pobeglo u Jermeniju od ponedeljka uveče. Moskva je saopštila da ruske mirovne snage u Nagorno-Karabahu pomažu evakuaciju. Oko 700 ljudi ostalo je u tamošnjem mirovnom kampu do ponedeljka uveče.
Desetine ljudi stajalo je u redu u postrojenju za gorivo u kojem se dogodila eksplozija jer im je obećano gorivo – što je nedostajalo tokom blokade – za njihove automobile kako bi se preselili u Jermeniju, prema separatističkim vlastima Nagorno-Karabaha.
Dečak etnički Jermen iz Nagorno-Karabaha gleda iz automobila po dolasku u jermenski Goris, grad u oblasti Sjunik, Jermenija. (AP Photo/Vasili Krestianinov)
Eksplozija se dogodila nekoliko sati nakon što je druga runda razgovora između azerbejdžanskih zvaničnika i predstavnika separatista održana u ponedeljak u gradu Hodžali, severno od glavnog grada Nagorno-Karabaha. Prvi krug je održan prošle nedelje. Predsednička kancelarija Azerbejdžana saopštila je da su razgovori vođeni „u konstruktivnoj atmosferi“ i da je diskusija bila fokusirana na humanitarnu pomoć regionu i medicinske usluge.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je u ponedeljak da su dva njegova vojnika poginula dan ranije kada je vojni kamion naleteo na nagaznu minu. Nije navedeno mesto gde je došlo do eksplozije.
U obraćanju naciji u nedelju, jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da njegova vlada radi sa međunarodnim partnerima na zaštiti prava i bezbednosti Jermena u Nagorno-Karabahu.
„Ako ovi napori ne daju konkretne rezultate, vlada će sa svakom pažnjom dočekati naše sestre i braću iz Nagorno-Karabaha u Republici Jermeniji“, rekao je on.
Etnički Jermeni iz Nagorno-Karabaha razgovaraju po dolasku u jermenski Goris, grad u oblasti Sjunik, Jermenija. (AP Photo/Vasili Krestianinov)
Demonstranti koji zahtevaju Pašinjanovu ostavku zbog, kako oni nazivaju, neuspeha da zaštiti Jermene u Nagorno-Karabahu, u ponedeljak su nastavili da blokiraju glavne ulice jermenske prestonice, povremeno se sukobljavajući sa policijom.
Ruske mirovne snage su u regionu od 2020. godine, kada je primirjem uz rusko posredovanje okončan šestonedeljni rat između Azerbejdžana i etničkih jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu.
Pašinjan i mnogi drugi u Jermeniji optužili su mirovne snage da nisu sprečile neprijateljstva i zaštitile jermensko stanovništvo. Moskva je odbacila optužbe, tvrdeći da njene snage nemaju pravnog osnova da intervenišu, posebno nakon Pašinjanovog priznanja Nagorno-Karabaha kao dela Azerbejdžana.
„Kategorički smo protiv pokušaja da se krivica prebaci na rusku stranu, posebno na ruske mirovnjake, koji su pokazali istinsko herojstvo“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u konferencijskom razgovoru sa novinarima.
On je odbio kada su ga upitali da li će ruski mirovnjaci ostati u regionu, rekavši da „za sada niko zaista ništa ne može da kaže“.
Na ovoj slici preuzetoj sa video snimka, izbeglica iz prve grupe od oko 30 ljudi iz Nagorno-Karabaha jede nakon što je u nedelju stigla u jermensko selo Kornidžor u regionu Sjunik, Jermenija. (AP fotografija)
Nagorno-Karabah je došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, uz podršku jermenske vojske, u separatističkim borbama koje su okončane 1994. Tokom rata 2020. godine, Azerbejdžan je vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno sa okolnom teritorijom koju su jermenske snage zauzele tokom raniji sukob.
U decembru je Azerbejdžan uveo blokadu jedinog puta koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom, navodeći da jermenska vlada koristi put za vađenje minerala i ilegalne isporuke oružja separatističkim snagama u regionu.
Jermenija je optužila da je zatvaranje uskraćeno za snabdevanje osnovnom hranom i gorivom za oko 120.000 stanovnika Nagorno-Karabaha. Azerbejdžan je odbacio optužbe, tvrdeći da bi region mogao da dobija zalihe preko azerbejdžanskog grada Agdama – rešenje kome su se dugo protivile vlasti Nagorno-Karabaha, koje su to nazvale strategijom da Azerbejdžan dobije kontrolu nad regionom.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u nedelju obećao podršku Jermeniji i Jermenima, rekavši da će Francuska mobilisati hranu i medicinsku pomoć za stanovništvo Nagorno-Karabaha i nastaviti da radi na „održivom miru“ u regionu.
Francuska, koja ima veliku jermensku dijasporu, decenijama je igrala posredničku ulogu u Nagorno-Karabahu. Nekoliko stotina ljudi okupilo se tokom vikenda ispred francuskog ministarstva spoljnih poslova, tražeći sankcije Azerbejdžanu i optužujući Pariz da ne čini dovoljno da zaštiti jermenske interese u regionu.
„Francuska je veoma budna po pitanju teritorijalnog integriteta Jermenije jer je to ono što je u pitanju“, rekao je Makron u intervjuu za televiziju France-2 i TF1, optužujući Rusiju za saučesništvo sa Azerbejdžanom i optužujući da Turska ugrožava granice Jermenije.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u međuvremenu u ponedeljak posetio Azerbejdžan u znak podrške svom savezniku.
Rusija je bila glavni saveznik i sponzor Jermenije i tamo ima vojnu bazu, ali je takođe nastojala da održi prijateljske veze sa Azerbejdžanom. Ali uticaj Moskve u regionu brzo je oslabio usred ruskog rata u Ukrajini, dok se uticaj najvećeg saveznika Azerbejdžana, Turske, povećao.
Erdogan je u ponedeljak doputovao u azerbejdžansku eksklavu Nahičivan na razgovore sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim kako bi razgovarali o tursko-azerbejdžanskim vezama i regionalnim i globalnim pitanjima. Nahičivan je odsečen od ostatka Azerbejdžana jermenskom teritorijom, ali čini tanku granicu sa Turskom.
Erdogan i Alijev potpisali su sporazum o gasovodu, a turski lider je rekao „Veoma mi je drago što sam sa svima vama dok povezujemo Nahičivan sa turskim svetom“.
Upitan o Erdoganovoj poseti, Peskov, portparol Kremlja, izrazio je nadu da će ona „doprineti regionalnoj bezbednosti i pomoći normalizaciji života u Karabahu“.
Alijev je na konferenciji za novinare sa Erdoganom rekao da je „kristalno jasno da, nezavisno od njihove etničke pripadnosti, ljudi koji žive u regionu Karabaha su azerbejdžanski narod, tako da njihovu bezbednost i bezbednost obezbeđuje azerbejdžanska država“.
U međuvremenu, šef američke Agencije za međunarodni razvoj, Samantha Pover, posetila je Jermeniju u ponedeljak da „potvrđuje podršku SAD suverenitetu, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i demokratiji Jermenije i da pomogne u rešavanju humanitarnih potreba koje proističu iz nedavnog nasilja u Nagorno-Karabahu,“ navodi se u saopštenju njene kancelarije. Njoj se pridružio i vršilac dužnosti pomoćnika sekretara za Evropu i evroazijska pitanja u američkom Stejt departmentu Jurij Kim.
„Sjedinjene Države su duboko zabrinute zbog izveštaja o humanitarnim uslovima u Nagorno-Karabahu i pozivaju na nesmetan pristup međunarodnim humanitarnim organizacijama i komercijalnom saobraćaju“, saopštio je USAID.
U Ujedinjenim nacijama, portparol Stefan Dužarik rekao je novinarima da je svetska organizacija zabrinuta zbog priliva ljudi u Jermeniju. „Ako nam se, kao UN, omogući pristup, spremni smo da izvršimo procenu humanitarnih potreba i pružimo pomoć pogođenim ljudima“, rekao je on. Upitan da li su UN spremne da preduzmu bilo kakvu dalju akciju, on je rekao da je „trenutno fokusiran na moguću humanitarnu pomoć“.
