Spasioci u Turskoj izvukli su u ponedeljak nekoliko ljudi živih iz srušenih zgrada, nedelju dana nakon najgoreg zemljotresa u modernoj istoriji u zemlji, ali su nade da će preživeti još mnogo preživjelih blede, a kritike vlasti su rasle, prenosi Rojters.
U teško pogođenom Kahramanmarasu, spasioci su pokušavali da dođu do bake, majke i ćerke, sve iz jedne porodice, za koje se činilo da su preživele potres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale 6. februara i naknadni potres koji je ubio više od 37.000 u Turskoj i Siriji.
Ali drugi su se pripremali za neizbežno smanjenje operacija jer su niske temperature smanjile ionako male šanse za preživljavanje, a neki poljski spasioci su najavili da će otići u sredu.
U razrušenom sirijskom gradu Alepu, šef UN-a za pomoć Martin Grifits rekao je da se faza spasavanja „bliži kraju“, sa fokusom na sklonište, hranu i školovanje. Sirijski predsednik Bašar el Asad pristao je da dozvoli više pomoći UN da pristupi toj ratom razorenoj zemlji iz Turske, saopštile su diplomate u ponedeljak kasno.
Još je bilo tračaka nade. Jedan 13-godišnjak je izvučen živ nakon što je u ponedeljak proveo 182 sata pod ruševinama srušene zgrade u južnoj turskoj provinciji Hataj, sa glavom učvršćenom i pokrivenom da bi se zagrejao, pre nego što je prebačen u vozilo hitne pomoći.
Mlada devojčica po imenu Mirej pronađena je živa u gradu Adijamanu na jugoistoku Turske, saopštili su zvaničnici, dok je državna televizija TRT Haber saopštila da je 10-godišnja devojčica spašena u Kahramanmarasu.
Takođe je saopšteno da su spaseni još najmanje dvoje dece i troje odraslih.
U gradu Kahramanmaras, spasioci su rekli da su imali kontakt sa bakom, majkom i bebom zarobljenim u sobi u ostacima trospratnice. Spasioci su kopali drugi tunel da bi došli do njih, nakon što je prva ruta bila blokirana, a formiran je ljudski lanac da iznese ruševine u kantama.
„Imam veoma snažan osećaj da ćemo ih dobiti“, rekao je Burcu Baldauf, šef turskog dobrovoljnog zdravstvenog tima. „To je već čudo. Posle sedam dana su tamo bez vode, bez hrane iu dobrom stanju.
U istoj ulici, radnici Hitne pomoći pokrili su telo crnom torbom. „Ovo je tvoj brat“, rekla je jedna ožalošćena žena, a druga jecajući, „ne, ne“.
Turski broj žrtava sada premašuje 31.643 poginulih u zemljotresu 1939. godine, saopštila je Uprava za katastrofe i vanredne situacije, što ga čini najgorim zemljotresom u modernoj istoriji Turske.
Ukupan broj poginulih u Siriji, naciji koja je opustošena više od decenije građanskog rata, dostigao je 5.714, uključujući i one koji su poginuli i u pobunjeničkoj enklavi i u oblastima koje drži vlada.
To je šesta najsmrtonosnija prirodna katastrofa u ovom veku, iza potresa iz 2005. koji je ubio najmanje 73.000 u Pakistanu.
Turska se suočava sa računom od čak 84 milijarde dolara, saopštila je poslovna grupa. Turski ministar urbanizacije Murat Kurum rekao je da se oko 42.000 zgrada ili srušilo, da im je hitno potrebno rušenje ili da je teško oštećeno u deset gradova.
Desetine stanovnika i preopterećenih ljudi koji su prvi odgovorili koji su razgovarali sa Rojtersom izrazili su zbunjenost nedostatkom vode, hrane, lekova, kesa za tela i dizalica u zoni katastrofe, a mnogi su kritikovali prespor i centralizovan odgovor turske Uprave za katastrofe i vanredne situacije (AFAD). ).
„Bog zna šta će se dalje desiti“, rekao je Ismail Juvarlak, 42. On je rekao da živi u šatoru nakon što su njegovu kuću u Kahramanmarasu osudile vlasti koje su, prema njegovim rečima, napustile njegovu porodicu da sama rešava stvari.
Said Kudsi je otputovao u Kahramanmaras iz Istanbula i sahranio svog strica, tetku i njihova dva sina, dok su njihove dve ćerke još uvek bile nestale.
„Ljudi nisu mrtvi zbog zemljotresa, oni su mrtvi zbog mera predostrožnosti koje ranije nisu preduzete“, rekao je on.
Turski predsednik Tajip Erdogan, koji se suočava sa izborima zakazanim za jun, za koje se očekuje da će biti najteži od njegove dve decenije na vlasti, priznao je probleme u početnoj reakciji, ali je rekao da je situacija sada pod kontrolom.
Zemljotres je izazvao ogorčenost među nekim Turcima prema milionima sirijskih izbeglica koji su pobegli od građanskog rata u svojoj zemlji poslednjih godina da bi se preselili u Tursku. Sirijci su rekli da su optuženi za pljačku, izbačeni iz kampova i prozvani.
Severozapad Sirije pod kontrolom pobunjenika i sam je dobio malo pomoći. Izvor iz Haiat Tahrir al-Sham (HTS), islamističke grupe koja kontroliše veći deo regiona, rekao je Rojtersu da grupa neće pustiti pošiljke iz oblasti koje drži vlada i da će pomoć stići iz Turske.
Asad se složio da dozvoli tri granična prelaza između Turske i Sirije na period od tri meseca, rekao je šef UN za pomoć Martin Grifits na sastanku Saveta bezbednosti iza zatvorenih vrata u ponedeljak, prema diplomatama. Do danas je otvoren samo jedan, što je usporilo protok neophodne pomoći.
