Stopa samoubistava u Urugvaju je još jednom porasla prošle godine, dostigavši novi rekord i učvrstivši poziciju male zemlje kao vanzemaljca u regionu, piše AP.
Stopa samoubistava u južnoameričkoj zemlji dostigla je 23,3 smrtna slučaja na 100.000 ljudi 2022. godine, kada je broj samoubistava iznosio 823, što je povećanje u odnosu na prethodni rekord od 21,6 koji je postavljen 2021. godine, prema podacima urugvajskog ministarstva zdravlja objavljenim ove nedelje.
„Stopa samoubistava je u porastu od 1990-ih do danas, sa nekim minimalnim padom za nekoliko godina“, rekao je Gonzalo Di Paskua, psiholog koji je član Koordinatora psihologa Urugvaja i opširno je proučavao samoubistvo. „Pandemija je, kao iu brojnim drugim oblastima zdravstvene zaštite i mentalnog zdravlja, uglavnom pogoršala već postojeći trend, a to je povećanje stope samoubistava.
Urugvaj je daleko izvan Amerike, gde je prosečna stopa samoubistava bila devet na 100.000 ljudi u 2019, prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Visoka stopa samoubistava u Urugvaju je u suprotnosti sa načinom na koji se zemlja često doživljava kao uzor ekonomske stabilnosti u južnom konusu. Urugvaj uživa najviši rang od svih južnoameričkih zemalja na Svetskom rangiranju sreće Ujedinjenih nacija, nalazi se na 28, u poređenju sa 49 za Brazil i 52 za Argentinu.
Ipak, dva suseda Urugvaja imaju daleko nižu stopu samoubistava, pri čemu je Argentina zabeležila 8,4 na 100.000 ljudi u 2019, a Brazil 6,9.
Eduardo Kac, koji vodi odeljenje za mentalno zdravlje u Urugvajskoj državnoj upravi zdravstvenih službi, kaže da je deo dispariteta možda barem delimično posledica „nedovoljnog prijavljivanja u susednim zemljama“. Iako priznaje, to teško da govori celu priču.
„Još jedan veoma važan faktor je to što se u Urugvaju malo pridržava religije“ u poređenju sa susednim zemljama, rekao je Kac, napominjući da pogled na samoubistvo kao greh „takođe stvara osećaj uzdržanosti i odvraćanja“.
Stručnjaci takođe spekulišu da mala populacija Urugvaja – koja ukupno ima oko 3 miliona – otežava ljudima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja da potraže pomoć zbog straha da će im članovi njihove zajednice suditi.
„Malo nas je i svi se poznajemo“, rekao je Kac.
Takođe postoji jaka stigma protiv traženja pomoći.
„Urugvaj i dalje ima predrasude da su usluge mentalnog zdravlja za lude“, rekao je Di Paskua. „Još uvek postoji mnogo predrasuda kada se govori o mentalnom zdravlju, a još više kada govorimo o samoubistvu.
To je još izraženije u ruralnim sredinama, koje imaju najveću stopu samoubistava, i među muškarcima, koji čine skoro osam od 10 ukupnih samoubistava u zemlji.
„Manja je verovatnoća da će muškarac progovoriti kada se oseća potišteno jer se suočava sa društvenom zabranom, društvenom zabranom zbog lažnog mačizma koji postoji kada se kaže „tužan sam“, „osećam se loše“, rekao je Kac. „Vidi se kao simbol slabosti.“
Uprkos godinama visoke stope samoubistava, Kac je rekao da je Urugvaj tek nedavno počeo da menja svoj pristup u borbi protiv ove pošasti.
Zdravstveni sistem nije dao prioritet „smanjenju potražnje, što znači da radi na prevenciji“, rekao je Kac. „To je ono što sada počinjemo da radimo.“
Di Paskua je sa svoje strane rekao da je Urugvaj dugo imao „veoma individualan fokus na osobu koja izvodi pokušaj, a ne na rešenje koje je više orijentisano na zajednicu“.
Uprkos nedavnoj promeni fokusa, malo je optimizma da će to dovesti do trenutnih promena u visokoj stopi samoubistava u zemlji.
„Očigledno je da ne postoji čarobni štapić koji može da preokrene ovu vrstu trenda preko noći. Ovo će potrajati dosta vremena“, rekao je Kac. „Veoma je izazovno preokrenuti trend, ali verujem da ćemo to postići.
