Pre pet godina, Sirijac Sabri Al Salameh pobegao je iz ratom razorenog Homsa u Harem, grad blizu turske granice. Sada je i njegov dom tamo nestao, uništen u još jednoj katastrofi, ovoga puta koju je napravila priroda, a ne čovek.
Skoro dva miliona Sirijaca, raseljenih zbog bitaka i vladinog bombardovanja tokom 11-godišnjeg rata u zemlji, živelo je u izbegličkim kampovima na severozapadu koji drže pobunjenici pre prošlonedeljnog ogromnog zemljotresa, prenosi Rojters.
Najteže je pogodio taj deo Sirije, a 59-godišnji Salameh je jedan od hiljada čiji su domovi sravnjeni sa zemljom, stvarajući novi talas raseljavanja koji još manje proteže ionako tanke humanitarne resurse zemlje.
„Izgubio sam sve oko sebe, izgubio sam sve koje poznajem u tri zgrade koje su nekada bile pored mene“, rekao je Salameh, sedeći ispred velikog šatora u kojem sada žive on, njegova supruga i šestoro dece.
„Izgubili smo ..komšije, prijatelje i kolege.“
U zemljotresu je poginulo najmanje 4.400 ljudi na severozapadu Sirije, a milionima je potrebna pomoć, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Harem, gde su kuće postale brda ruševina, bio je najteže pogođen grad.
Salamein šator je u školskom dvorištu, jedna od desetina bež i belih građevina koje su iznikle u redovima – previše poznat prizor u regionu u kojem živi velika većina interno raseljenih u Siriji.
Drva za ogrev leže naslagana u gomili pored novopodignutih šatora dok se deca igraju, naizmenično klizeći niz kamenu padinu.
Ova postavka treba da bude privremena, ali u ovom delu Sirije mnogi tako žive godinama.
Mesec dana pre nego što je zemljotres pogodio, humanitarna koordinaciona agencija UN upozorila je na krizu na severozapadu Sirije, rekavši da 1,8 miliona ljudi živi „zarobljeno“ u veoma pretrpanim kampovima sklonim čestim poplavama i požarima.
Nedostaje međunarodna pomoć neophodna za izgradnju dugoročnog skloništa i druge infrastrukture, rekla je Ema Bils, nerezidentni saradnik Instituta za Bliski istok u Vašingtonu sa fokusom na Siriju.
Ona brine da čak ni tragedija zemljotresa možda neće šokirati svet da promeni tu sliku.
„Čak i kada se rad na ranom oporavku proširio u vladinim oblastima, odgovor na sukob na severozapadu nije se fokusirao na to kako živote ljudi u toj oblasti učiniti prihvatljivim za život“, rekla je ona.
„Da li će to biti dozvoljeno da se ponovi?
Salameh je rekao da je naučio da ne očekuje mnogo.
„Potrebe raseljenih su poznate: šator, hrana i voda. Šta, hoćemo i mi kuće? …Hvala Bogu da smo se sklonili u ovaj šator.“
