Najmanje 40 migranata iz Centralne i Južne Amerike poginulo je u požaru koji je izbio u ponedeljak uveče u centru za pritvor za migrante u gradu Sijudad Huarez na severu Meksika, navodno izazvan protestima zbog deportacije, rekli su zvaničnici u utorak, prenosi Rojters.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da vlasti veruju da je požar u gradu preko puta El Pasa u Teksasu izbio u 21.30. po lokalnom vremenu dok su neki migranti zapalili dušeke u znak protesta nakon što su otkrili da će biti deportovani. On nije naveo više detalja o tome kako je toliko poginulo u incidentu.
„Nisu mislili da će to izazvati ovu strašnu tragediju“, rekao je Lopez Obrador na konferenciji za novinare, napominjući da je većina migranata u objektu bila iz Centralne Amerike i Venecuele.
Požar, jedan od najsmrtonosnijih koji je pogodio zemlju poslednjih godina, dogodio se dok se Sjedinjene Države i Meksiko bore da se izbore sa rekordnim nivoom graničnih prelaza na njihovoj zajedničkoj granici.
Dvadeset osam mrtvih bili su Gvatemalci, saopštio je nacionalni institut za migracije Gvatemale, dok su 13 bili Honduranci, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova te zemlje. Nije odmah bilo jasno zašto se ti ukupni podaci razlikuju od broja poginulih koji su dale meksičke vlasti.
Svedok Rojtersa na licu mesta je tokom noći video tela položena na zemlju u vrećama za leševe iza žutog bezbednosnog kordona, okružena vozilima hitne pomoći. Požar je bio ugašen.
Pored 40 poginulih, još 28 je hospitalizovano nakon što su povređeni u požaru, saopštio je Meksički Nacionalni institut za migracije (INM). Svi su bili odrasli muškarci, rekli su zvaničnici.
Nije odmah jasno kako se upravljalo požarom, da li su postojali izlazi u slučaju nužde ili koje su protokole zvaničnici preduzeli da se izbore sa protestima.
Dvojica migranata izjavila su Rojtersu da su vlasti u ponedeljak uhvatile migrante sa ulica Siudad Huareza i pritvorile ih u centru.
Alehandra Corona, predstavnica Jezuitske službe za izbeglice (JRS) koja posećuje objekat jednom nedeljno radi praćenja uslova, rekla je da je ona podeljena na dve oblasti, jednu za muškarce i jednu za žene, od kojih je svaka zaključana metalnom kapijom i pod nadzorom čuvar.
Prostor je dizajniran da primi oko 100 ljudi, dodala je ona.
„Stapaju ih u ćelije i ne odlaze dok ih ne prebace“, rekao je Korona, dodajući da migranti obično tamo provode dva dana.
Aktivisti su često izražavali zabrinutost zbog loših uslova i pretrpanosti pritvorskih centara kako je migracija porasla.
„Sinoćni događaji su užasan primer zašto organizacije rade na ograničavanju ili eliminisanju pritvora u Meksiku“, rekla je Grečen Kuner, direktorka Meksičkog Instituta za žene u migracijama, koji podržava prava migranata.
Portparol UN Stefan Dužarik je u saopštenju naveo da je generalni sekretar pozvao na „temeljnu istragu“ tragičnog događaja.
Meksički INM nije odgovorio na zahtev za komentar kada je otvorena lokacija Siudad Huarez, niti koliko migracionih centara trenutno radi.
Od 2019. širom Meksika su funkcionisala 53 pritvorska centra za INM, prema izveštaju Meksičke komisije za ljudska prava (CNDH), sa ukupnim zvaničnim kapacitetom od oko 3000.
Viangli Infante, državljanin Venecuele, čekao je ispred centra kada je izbio požar.
„Bio sam ovde od jedan popodne i čekao oca svoje dece, a kada je oko 22 sata počeo da izlazi dim odasvud“, rekao je 31-godišnji državljanin Venecuele Rojtersu.
Njenog muža, 27-godišnjeg Eduarda Karabalja, u ponedeljak su meksičke migrantske vlasti pritvorile i stavile u ćeliju unutar objekta.
Uspeo je da preživi tako što se polio vodom i pritisnuo vrata dok je vatra planula, rekao je Infante.
„Zaista su ga bolele grudi, teško je disao od dima, ali nije izgoreo“, rekla je Infante o svom suprugu, koji je sada u bolnici.
Par i njihovo troje dece napustili su Venecuelu prošlog oktobra u potrazi za boljim ekonomskim prilikama i dobrim obrazovanjem za svoju decu, kao i da izbegnu rasprostranjeni kriminal.
Krajem decembra stigli su do granice sa SAD i prešli u Igl Pas u Teksasu, gde su se predali američkim migrantskim vlastima. Ali oni su odmah vraćeni u Meksiko, gde su se zatim autobusom uputili za Sijudad Huarez.
Poslednjih nedelja došlo je do gomilanja migranata u meksičkim pograničnim gradovima dok vlasti pokušavaju da obrade zahteve za azil koristeći novu aplikaciju američke vlade poznate kao CBP One.
Mnogi migranti smatraju da proces traje predugo i ranije ovog meseca došlo je do sukoba između bezbednosnih službi SAD i stotina migranata uglavnom iz Venecuele na granici nakon što je izbila frustracija oko obezbeđivanja imenovanja za azil.
Meksički zakon o migracijama kaže da migranti mogu biti zadržani samo 15 dana pod normalnim okolnostima, iako je Vrhovni sud u martu presudio da su takve dužine neustavne i da migranti ne bi trebalo da budu zadržani duže od 36 sati.
U januaru je Bajdenova administracija rekla da će proširiti ograničenja iz Trampove ere kako bi brzo proterala kubanske, nikaragvanske i haićanske migrante uhvaćene kako prelaze američko-meksičku granicu u pokušaju da obuzda granične tokove.
To je usledilo nakon odluke u oktobru da se proterivanja, pod kontroverznom politikom poznatom kao naslov 42, proširi na Venecuelance.
Istovremeno, Sjedinjene Države su saopštile da će dozvoliti do 30.000 ljudi iz tih zemalja da uđu u zemlju vazdušnim putem svakog meseca.
