Žena iz Gaze spakovala je porodične stvari i sakupila šestoro dece u automobil nakon zastrašujuće noći vazdušnih udara koji su oštetili njihov dom, plačući: „Čime su moja deca to zaslužila?“
Tela su u utorak ležala nagomilana u mrtvačnicama u Gazi, tinjajuća ruševina iz uništenih stambenih blokova gušila je uske ulice i sve više porodica koje su se gurale u sklonište u škole UN-a dok su izraelski udari udarali po enklavi.
Palestinski stanovnici Gaze kažu da su hiljade masovnih eksplozija koje su noću osvetlile njihove prepune ulice i zatamnile dimom danju od subotnjeg smrtonosnog napada Hamasa na Izrael već najgore što su ikada pretrpeli.
„Ovo nije odmazda. Ovo je ludilo“, rekao je Džehad, vlasnik prodavnice prehrambenih proizvoda u relativno bogatijem okrugu Remal u siromašnoj enklavi, koji je zamolio da ne kaže svoje prezime zbog straha od izraelske odmazde.
„Koga su do sada ubili? Vođe Hamasa? Ne, ubili su stotine civila.“
Dok izraelske vlasti nastavljaju da otkrivaju tela porodica koje su ubili borci Hamasa, udarali su po Gazi i nametnuli čvršću blokadu uske, prepune palestinske enklave, prekidajući struju, vodu, hranu i gorivo.
U napadima na Gazu poginulo je više od 770 ljudi, povređeno još 4.000, a 187.000 je naterano da potraže sklonište u školama UN. Enklava, duga samo 40 km (25 milja) i široka 10 km (6 milja), dom je 2,3 miliona ljudi.
Izrael je započeo vazdušne napade ubrzo nakon što su islamistički militanti Hamasa pokrenuli masivan koordinisani napad na izraelske gradove u subotu, šaljući rakete i naoružane ljude koji su u Gazi ubili najmanje 900 ljudi i oteli više od 100 drugih.
Portparol izraelske vojske rekao je da su među poginulima 123 izraelska vojnika. Hamas je saopštio da su dvojica njegovih visokih lidera ubijena u jednom od uzvratnih udara na Gazu.
Majka iz Gaze Ema Tahir rekla je da nema pojma gde da ide radi bezbednosti sa svojim mužem i malom decom.
„Sinoć je bila najteža noć koju smo proveli kod kule. Gađali su svu okolinu i deca su bila prestravljena.
Eksplozije od vazdušnih udara uništile su balkon i prozore njihovog stana pa su izašli napolje i sedeli na ulici dok ih hitna pomoć nije pokupila.
„Čime su moja deca ovo zaslužila?… Šta smo mi krivi? Šta su moja deca uradila? Nema struje, interneta, hrane, vode.“
Dodala je da nije imala gde da ode nakon što su oštećene i zgrade dvoje ljudi koji su pružili utočište.
U mrtvačnici u gradu Khan Iounis na jugu Pojasa Gaze, tela su ležala na nosilima na podu, između njih je bila razmazana krv, a imena su im bila ispisana na stomaku. Jedan leš je ležao sa ispruženom rukom, a pored njih su uredno poređana tela petoro male dece.
Dalje u mrtvačnici, radnici u medicinskim haljinama su zavili tela belim čaršavima dok su apelovali na porodice da brzo sakupe tela za sahranu kako bi napravili mesta za mrtve koji još uvek pristižu.
Tela su izvučena iz ruševina širom enklave. Pogađene zgrade ležale su dok su ogromne gomile betona i drugih krhotina ispunjavale vazduh uskovitlanom prašinom i dimom. Ogromne ploče visile su sa oštećenih obližnjih zgrada sa uvijenih metalnih nosača.
Dok su stanovnici usmeravali kola hitne pomoći kroz uske ulice, prekrivene rešetkom od žica, ka mestu koje je tinjalo, gde je mrtva ulična mačka ležala u čađi, žena je stajala i posmatrala, držeći usta.
Hitna pomoć i spasioci tokom noći nisu bili u stanju da ispune mnoge od desetina apela da stignu do zona štrajka u kojima su ljudi ležali zarobljeni ispod ruševina ili u podrumima ispod srušenih zgrada.
U Remalu, što na arapskom znači „pesak“ i poznato je po svojim javnim baštama i mestu starog palestinskog parlamenta, stanovnici su mračno rekli da bi sada trebalo da se zove „pepeo“.
