Spasioci su u ponedeljak izvukli još četiri tela, dan nakon što je drveni čamac koji je prevozio migrante u Evropu udario o stene u olujnom nevremenu kod južne Italije, čime je broj poginulih porastao na 63, uključujući najmanje 14 dece, piše Rojters.
Spasioci su rekli da je većina migranata došla iz Avganistana, kao i iz Irana, Somalije, Sirije i drugih zemalja. Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je na brodu bilo 20 državljana Pakistana, od kojih su četiri nestala i 16 preživelih u noćnom brodolomu.
Mnoge žrtve isplivale su na obalu blizu mesta gde je brod potonuo u blizini Stekato di Kutro, primorskog letovališta na istočnoj obali Kalabrije, dok su neka tela izvučena iz mora.
„Upoznali smo preživelog koji je pobegao iz Avganistana sa svojom sestrom da bi pobegao od Talibana. Ona nije preživela“, rekao je Serhio Di Dato, koordinator projekta u dobrotvornoj organizaciji Lekari bez granica (MSF).
MSF nudi psihološku podršku preživelima, uključujući 12-godišnjeg dečaka iz Avganistana koji je izgubio svih devet članova porodice koji su putovali sa njim, uključujući njegove roditelje i četvoro braće i sestara.
„Ljudi su u šoku, veoma iscrpljeni, neki od njih kažu da su videli kako rođaci padaju u vodu i nestaju ili umiru“, navela je na Tviteru još jedna dobrotvorna organizacija Save the Children koja nudi pomoć.
Desetine kovčega položeno je u sportsku halu u susednom gradu Krotone uoči eventualne sahrane. Meštani su ostavili cveće, sveće i plišanog medu na metalnim ogradama napolju kako bi pokazali svoje poštovanje.
Imam je predvodio muslimanske molitve za žrtve, a došao je i katolički biskup da se pomoli i izrazi saučešće. Neki preživeli su sedeli ispred sportske hale, umotani u termo ćebad i plakali.
Lokalne vlasti su saopštile da je 81 osoba preživela katastrofu, ali se veruje da se između 180 i 200 ljudi ukrcalo na brod kada je krenuo iz Izmira u zapadnoj Turskoj, što sugeriše da je mnogo više putnika možda poginulo ili se vodi kao nestalo.
Brodolom je podstakao debatu o migracijama u Evropi i Italiji, gde su novi strogi zakoni nedavno izabrane desničarske vlade za dobrotvorne organizacije za spasavanje migranata izazvali kritike Ujedinjenih nacija i drugih.
„Ove tragedije su rezultat tragične kolateralne štete italijanske i evropske politike, zaštite granica i smanjenja bezbednog i redovnog prolaska u Evropu“, rekao je Marko Bertoto, direktor programa za MSF u Italiji.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je u intervjuu da je pisala institucijama Evropske unije pozivajući blok na hitnu akciju kako bi se zaustavila putovanja migranata brodom kako bi se sprečilo više smrtnih slučajeva.
„Što više ljudi odlazi, to je veći rizik od smrti“, rekla je ona javnoj televiziji RAI. „Jedini način da se ozbiljno pozabavimo ovim pitanjem, sa čovečnošću, jeste da se zaustave odlasci.
Njen ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi u međuvremenu je izazvao široke kritike nakon što je okrivio migrante i trgovce ljudima za opasna morska putovanja sa svojim porodicama.
„Očaj nikada ne može opravdati putovanje u uslovima koji ugrožavaju živote njihove dece“, rekao je on.
„Dragi ministre Piantedosi, ako majka odluči da svoje dete, ono najdragocenije što ima, stavi na čamac, to je zato što beži od veće opasnosti i očaja“, senatorka iz centrističke partije Italia Viva Rafaela Paita rekao.
„Bilo bi mudro razmisliti pre nego što progovorite. Nemate humanost“, dodala je ona.
Ministar je uzvratio na protivnike, rekavši da je „sramotno“ voditi polemiku oko njegovih reči, i rekao da je vlada takođe posvećena otvaranju legalnih kanala za migraciju.
On je pomenuo „humanitarne koridore“, inicijativu koju vode hrišćanske grupe za koju je rekao da je prevezla više od 600 migranata u Italiju od oktobra, kada je uspostavljena Melonijeva administracija.
U istom periodu, najmanje 41.000 migranata došlo je u Italiju putem izleta brodom.
Ogromna većina brodova migranata otišla je iz severne Afrike, ali sve veći broj je otišao iz Turske u poslednje dve godine, uključujući oko 16.000 2022. — 15 odsto svih dolazaka.
Projekat Ujedinjenih nacija za nestale migrante registrovao je više od 20.000 smrtnih slučajeva i nestanaka u centralnom Mediteranu od 2014. godine, uključujući više od 220 ove godine, što ga čini najopasnijom migrantskom rutom na svetu.
