Više od 1.000 ljudi u Bangladešu umrlo je od denga groznice od početka godine, pokazuju zvanični podaci, u najgorem zabeleženom izbijanju bolesti koju prenose komarci u zemlji.
Denga je bolest endemska za tropska područja koja uzrokuje visoku temperaturu, glavobolju, mučninu, povraćanje, bol u mišićima i, u najtežim slučajevima, krvarenje koje može dovesti do smrti.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da se denga – i druge bolesti koje izazivaju virusi koje prenose komarci, kao što su čikungunja, žuta groznica i zika – šire brže i dalje zbog klimatskih promena.
Podaci iz Generalnog direktorata za zdravstvene usluge zemlje objavljeni u nedelju uveče govore da je 1.006 ljudi umrlo, među više od 200.000 potvrđenih slučajeva.
Bivši direktor agencije Be-Nazir Ahmed rekao je za AFP u ponedeljak da je broj smrtnih slučajeva do sada ove godine veći nego svake prethodne godine zajedno od 2000. godine.
„To je ogroman zdravstveni događaj, kako u Bangladešu tako i u svetu“, dodao je on.
Među preminulim je 112 dece uzrasta do 15 godina, uključujući i bebe, prema zvaničnim podacima.
Ovogodišnji podaci su manji od prethodnog najvišeg ukupnog broja iz 2022. godine, kada je zabeležen 281 smrtni slučaj.
Naučnici su ovogodišnju epidemiju pripisali nepravilnim padavinama i višim temperaturama tokom godišnje sezone monsuna koje su stvorile idealne uslove za razmnožavanje komaraca.
Bangladeš je zabeležio slučajeve denga groznice od 1960-ih, ali je dokumentovao svoju prvu epidemiju denga hemoragične groznice, teškog i ponekad fatalnog simptoma bolesti, 2000. godine.
Virus koji izaziva bolest sada je endemski za Bangladeš, koji ima trend pogoršanja epidemije od početka veka.
Većina slučajeva je zabeležena tokom sezone monsuna od jula do septembra, meseci koji donose ogromnu većinu godišnjih padavina u zemlji, uz povremene poplave i klizišta.
Ali bangladeške bolnice su takođe počele da primaju pacijente koji pate od ove bolesti tokom zimskih meseci poslednjih godina.
Odeljenja denga groznice u velikim bolnicama u Daki trenutno su prepuna pacijenata koji se leče ispod mreža protiv komaraca pod budnim i zabrinutim očima članova porodice.
Šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je u septembru da epidemija „izvodi veliki pritisak na zdravstveni sistem“ u Bangladešu.
Direktor agencije za uzbunu i reagovanje Abdi Mahamud rekao je istog meseca da su takve epidemije bile „kanarinac u rudniku uglja klimatske krize“.
On je rekao da je kombinacija faktora, uključujući klimatske promene i ovogodišnji vremenski obrazac zagrevanja El Ninja, doprinela ozbiljnim epidemijama denga groznice u nekoliko oblasti, uključujući Bangladeš i Južnu Ameriku.
Zemlje podsaharske Afrike, kao što je Čad, takođe su nedavno prijavile epidemije, dodao je on.
