PARIZ – Pariški sud u sredu je proglasio bivšeg liberijskog pobunjenika krivim za mučenje, dela varvarstva i saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti tokom građanskog rata u zemlji pre skoro 30 godina, osudivši ga na doživotnu kaznu zatvora, preneo je Asošijeted pres.
Kunti Kamara, 47, optužen je za „saučesništvo u masovnom i sistematskom mučenju i nehumanim djelima“ protiv civila u liberijskom okrugu Lofa 1993-1994 kao jedan od vođa oružane grupe Ulimo. Tada je imao nepunih 20 godina.
Kamara je u više navrata odbacio sve optužbe protiv njega tokom skoro četvoronedeljnog suđenja.
Tužioci su tražili doživotnu kaznu zatvora, dok su branioci tražili oslobađajuću presudu, navodeći nedostatak dokaza.
„Vaša presuda će biti istorijska“, rekla je tužiteljka Oreli Beliot sudu, koji se sastojao od troje sudija i porote. „Morate poslati jasnu poruku: Francuska ne sme biti poslednje sklonište za autore zločina protiv čovečnosti.
Kamara je uhapšen u blizini Pariza 2018. godine, nakon žalbe koju je podnijela švajcarska grupa Civitas Makima, specijalizovana za pomoć žrtvama zločina protiv čovečnosti.
Tokom istrage, priznao je da je bio komandant na bojnom polju, predvodio je oko 80 vojnika tokom građanskog rata – izbor za koji je rekao da je napravio da se brani od rivalske frakcije Čarlsa Tejlora.
Bez materijalnih dokaza zbog ratnog haosa, optužbe su se oslanjale na svedoke. Tokom istrage, francuski policajci otišli su u Liberiju da identifikuju svedoke i intervjuišu lokalne stanovnike. Njih 15-ak došlo je u Pariz da svedoči.
Između ostalih zločina, Kamara je optužen da je dozvolio i omogućio silovanja i seksualno mučenje dvoje mladih tinejdžera od strane nekih Ulimo vojnika.
Jedna od žrtava je slikovito opisala bol i patnju koju je pretrpela, plakala je sve dok joj nije bilo dobro i nije mogla da nastavi da svedoči. Nije mogla da se vrati u sudnicu, a sutradan je pročitana njena poruka da ne želi ponovo da vidi Kamaru.
Kamara je takođe optužen da je učestvovao u ubistvu dva civila i činu kanibalizma. Beliota je opisao kao „aktivnog autora kolektivnog ubistva“, optužen je da je pojeo srce žrtve nakon što ga je drugi vojnik uklonio sekirom.
Osim toga, optužen je da je ubio bolesnu ženu, pucao joj u glavu iz puške i da je primoravao ljude na prinudni rad u neljudskim uslovima. On i njegova grupa su navodno prisiljavali civile da satima bez hrane i vode nose veoma teške terete, uključujući električne generatore i hranu.
Optužbe su uključivale i mučenje muškarca, čije su ruke bile vezane na leđima pre nego što su ga vukli po podu sve dok nije bio veoma teško ranjen.
Suđenje pred Pariskim krivičnim sudom omogućeno je francuskim zakonom koji priznaje univerzalnu nadležnost za zločine protiv čovečnosti i dela mučenja.
Tužilac Claire Thouault je naglasila da Liberija nikada nije poslala na suđenje one koji su počinili zločine tokom uzastopnih građanskih ratova u zemlji između 1989. i 2003. godine u kojima je ubijeno oko 250.000 ljudi.
Ona je rekla da je Kamara čim je stigao u Evropu „učinio sve da sakrije stvarnost svojih postupaka i izbegne bilo kakvu optužbu”.
Kamara je rekao da je napustio Liberiju nakon završetka prvog građanskog rata 1997. i kasnije otišao u Holandiju. On je priznao da je lagao o svojoj prošlosti da bi tamo dobio azil, uključujući i to što nije otkrio da je nekada bio Ulimo vojnik.
Kasnije je dobio državljanstvo i živeo je u zemlji 12 godina, pre nego što je došao u Belgiju, a zatim u Francusku, jer su tužioci tvrdili da je osećao da holandske vlasti sve više znaju o njegovim ratnim aktivnostima.
Grupe za ljudska prava pozdravile su suđenje kao važan korak da se žrtvama dovede pravda.
Govoreći uoči presude, Sabrina Delattre, advokatica Civitas Makima, rekla je zato što je „u Liberiji potpuna nekažnjivost“ za ratne zločince, „za žrtve je veoma važno da se ovo suđenje odigralo. Zaista je važno da su mogli da dođu ovde i daju svoje svedočenje pred sudom.”
Poslijeratna komisija za istinu i pomirenje u zemlji je 2009. godine preporučila krivično gonjenje desetina bivših vojskovođa i njihovih komandanata koji snose najveću odgovornost za rat. Međutim, uzastopne vlade su uglavnom ignorisale preporuke, na veliko razočarenje i frustraciju žrtava rata.
Suđenje u Parizu usledilo je nakon povezanog slučaja u Švajcarskoj, gde je sud u junu 2021. osudio bivšeg komandanta Ulimoa, Alieua Kosiaha, na 20 godina zatvora za silovanja i ubistva civila, između ostalih zločina. Kosiah je bio prvi Liberijac osuđen za ratne zločine iz prvog građanskog rata. Uložio je žalbu na odluku.
Kosiahove izjave u vezi sa Kamarom delimično su dovele do hapšenja njegovog bivšeg saborca.
