Masakr desetina alžirskih aktivista za nezavisnost od strane francuske policije pre 63 godine predstavlja jedan od simbola patnje koju su Alžirci doživljavali tokom perioda kolonijalizma, istakao je predsednik Abdelmadžid Tebun. Ovaj događaj je obeležen tokom ceremonije u predsednikovom domu, gde je naglašeno da slike nasilja i mržnje kolonizatora prema narodu Alžira ostaju duboko urezane u istorijskim arhivama.
Na dan 17. oktobra 1961. godine, oko 30.000 Alžiraca okupilo se na ulicama Pariza u mirnom protestu protiv francuske vlasti i policijskog časa usmerenog protiv njih. Francuska vlada je pokušala da zataška ovaj incident cenzurom informacija, ali je kasnije priznala da je ubijeno 40 ljudi. Međutim, brojne procene istoričara ukazuju na to da je stvarni broj žrtava mogao biti znatno veći, možda između 200 i 300 ljudi.
Francuski predsednik Emanuel Makron je povodom 60. godišnjice ovog događaja istakao da je oko 12.000 Alžiraca uhapšeno, dok je „nekoliko desetina“ izgubilo živote zbog brutalne represije, a njihova tela su bačena u reku Senu. Makron je osudio ove zločine kao neprihvatljive, ali nije formalno uputio izvinjenje za ovu tamnu epizodu francuske kolonijalne istorije.
Predsednik Alžira je, govoreći na Nacionalni dan imigracije, naglasio da se sećanje na ove događaje i dalje čuva u svesti naroda Alžira. Istakao je važnost očuvanja sećanja na prošlost kako bi se iz nje izvukle pouke za budućnost, bez negativnih emocija i mržnje.
Alžir je bio pod francuskom vlašću 132 godine pre sticanja nezavisnosti 1962. godine. Nedavni diplomatski sukobi između Pariza i Alžira, uz optužbe predsednika Tebuna za genocid iz kolonijalnog perioda, dodatno su pogoršali odnose između ove dve zemlje.