Savet bezbednosti UN odložio je do utorka ujutro glasanje o rezoluciji koju su sponzorisali Arapi i koja poziva na zaustavljanje neprijateljstava u Gazi kako bi se omogućila hitno potrebna isporuka pomoći velikom broju civila dok su članice intenzivirale pregovore u pokušaju da izbeći još jedan veto Sjedinjenih Država.
Savet je saopštio u ponedeljak u 17 časova. Glasanje u EST-u se neće održati, a diplomate su rekle da se vode pregovori kako bi se Sjedinjene Države, najbliži saveznik Izraela, uzdržale ili glasale „za“ o rezoluciji.
Ključno pitanje je kako sprovesti i održati očajnički potrebnu operaciju pomoći. Human Rights Vatch je ranije u ponedeljak optužio Izrael da namerno izgladnjuje stanovništvo Gaze blokirajući isporuku vode, hrane i goriva, metod ratovanja koji je opisao kao ratni zločin. Agencija Ujedinjenih nacija za hranu izvestila je 14. decembra da 56 odsto domaćinstava u Gazi doživljava „ozbiljne nivoe gladi“, u odnosu na 38 odsto dve nedelje ranije.
Nacrt na stolu u ponedeljak ujutro poziva na „hitan i održiv prekid neprijateljstava“ za humanitarni pristup za isporuku pomoći. Ali očekuje se da će ovaj jezik biti razvodnjen na „obustavu“ neprijateljstava ili nešto slabije da bi se zadovoljili Amerikanci, rekle su diplomate, govoreći pod uslovom anonimnosti, jer su razgovori bili privatni.
SAD su 8. decembra stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koju su podržali skoro svi članovi saveta i desetine drugih nacija koje zahtevaju hitan humanitarni prekid vatre u Gazi. Generalna skupština od 193 člana je velikom većinom odobrila sličnu rezoluciju 12. decembra sa 153 protiv 10, uz 23 uzdržana.
Važnost rezolucije Saveta bezbednosti je u tome što je pravno obavezujuća, ali u praksi mnoge strane odlučuju da ignorišu zahteve Saveta za akciju. Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali su značajan barometar svetskog mišljenja.
U nacrtu rezolucije koji je u ponedeljak razmatralo 15 članova saveta, priznaje se da civili u Gazi nemaju pristup dovoljnoj hrani, vodi, kanalizaciji, struji, telekomunikacijama i medicinskim uslugama koje su „neophodne za njihov opstanak“. Takođe, to bi izrazilo „snažnu zabrinutost saveta za nesrazmeran efekat koji sukob ima na živote i dobrobit dece, žena i drugih civila u ranjivim situacijama“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, više od 19.400 Palestinaca je ubijeno otkako je Izrael objavio rat palestinskoj militantnoj grupi Hamas nakon njenog iznenadnog napada na jugu Izraela 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi — uglavnom civila — i uzeo oko 240 talaca.
Hamas kontroliše pojas Gaze i njegovo ministarstvo zdravlja ne pravi razliku između smrti civila i boraca. Još hiljade Palestinaca leže zakopano pod ruševinama u Gazi, procenjuju UN. Izrael kaže da je 116 njegovih vojnika poginulo u kopnenoj ofanzivi.
Predložena rezolucija saveta ponavlja svoj zahtev da se sve strane pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava, posebno zaštite civila i infrastrukture kritične za njihov opstanak, uključujući bolnice, škole, bogomolje i objekte UN.
U nacrtu, do kojeg je došao Asošijeted pres, traži se od strana u sukobu — Hamasa i Izraela — da ispune svoje obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu i omoguće „trenutnu, bezbednu i neometanu isporuku humanitarne pomoći u velikim razmerama direktno palestinskom civilnom stanovništvu širom Gaza Strip.“
On „poziva na hitan i održiv prekid neprijateljstava kako bi se omogućio siguran i nesmetan humanitarni pristup“ u Gazi i takođe „snažno osuđuje sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući sve neselektivne napade na civile i civilne objekte, svako nasilje i neprijateljstva protiv civila, i svi teroristički akti.”
Nacrt takođe zahteva trenutno i bezuslovno oslobađanje svih talaca koje drži Hamas.
Nacrt potvrđuje njegovu „nepokolebljivu posvećenost viziji rešenja o dve države“ i naglašava „važnost ujedinjenja pojasa Gaze sa Zapadnom obalom pod palestinskim vlastima“.
O nacrtu pregovaraju Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su arapski predstavnik u Savetu bezbednosti, i zahtevaju od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da uspostavi brzi mehanizam za praćenje svih humanitarnih pošiljki u Gazu kopnom, morem i vazduhom.
