Dr Ahmed Mehana kaže da nije imao veze s Hamasom, ali ga to nije spaslo robije nakon 24 godine pomaganja u izbegličkom kampu pre i nakon terorističkog napada na Izrael 7. oktobra 2023, sve to vreme u nenormalnim uslovima. Uhapšen je decembra 2023, osumnjičen da nije evakuisao bolnicu i lečio pripadnike Hamasa. Razmenjen je prošlog meseca. Za Novi magazin govori o nehumanim uslovima u zatvorima, fizičkom i psihičkom maltretiranju uhapšenih i odluci da i dalje radi u Gazi.
Intervju za Novi magazin prenosimo u celini.
U poređenju sa periodom pre oktobra 2023, izazovi su mnogo veći – broj povređenih i raseljenih osoba se dramatično povećao, postoje slučajevi akutne neuhranjenosti, posebno među decom i pacijentima sa hroničnim bolestima zbog ozbiljne nestašice hrane i lekova. Glad je široko rasprostranjena, humanitarna situacija nastavlja da se pogoršava. Uslovi rada su iscrpljujući i fizički i psihički, kaže dr Mehana.
Možete li opisati svoj rad pre 7. oktobra 2023?
Da, studirao sam medicinu u Sankt Petersburgu, kao i mnogi Palestinci koji su studirali u Rusiji devedesetih godina, akademski standardi su bili jaki. Vratio sam se u grad Gaza i radio u Džabaliji, izbegličkom kampu od 1948. Radim tamo već 24 godine, prvo kao anesteziolog u bolnici Al Avda sa 80 kreveta, koja je jedna nevladina i neprofitna bolnica. Postao sam njen direktor 2018. Kao i sve bolnice u pojasu Gaze, patili smo od nestašice lekova i neke opreme zbog opsade koju je Izrael nametnuo Gazi duže od 17 godina. Drugi izazov se odnosio na isplatu plata zaposlenima u bolnici i pokrivanje operativnih troškova bolnice, jer Al Avda nije državna institucija, već nevladina organizacija. Imali smo ugovor sa UNWRA, agencijom UN za zaštitu palestinskih izbeglica, našim glavnim donatorom. Oni su plaćali medicinske usluge koje smo pružali palestinskim izbeglicama u Džabaliji.
Šta se promenilo posle 7. oktobra 2023?
Bolnicu su prvi put napale Izraelske odbrambene snage u novembru 2023, tri lekara su ubijena, dve medicinske sestre su teško povređene, jedan higijeničar je potpuno izgoreo, a i jedan civil je poginuo. Kasnije su još dva zaposlena poginula usled udara drona, ukupno smo izgubili šest zaposlenih. Materijalna šteta na bolnici je bila značajna, plafon se urušio, centralna klimatizacija i rezervoari za vodu su oštećeni, a sva stakla razbijena. To je bilo mesec dana pre mog hapšenja. Bilo je užasno. Nastavio sam da radim u bolnici sve do tog hapšenja 23. decembra 2023.
Možete li opisati okolnosti Vašeg hapšenja i pritvora?
Jedan vozač kola hitne pomoći, jedna medicinska sestra, jedan radnik obezbeđenja i ja smo uhapšeni zajedno. Odvedeni smo u zatvor Sde Tejman. Prve tri nedelje mog zatočeništva bile su najteže. Hrana je bila veoma loša, nije bilo medicinske nege. Bili smo primorani da klečimo više od 12 sati uzastopno, sa lisicama na rukama i povezom preko očiju. Većinu vremena smo proveli sa povezom preko očiju. Zatim sam prebačen u zatvor Keciot u pustinji Negev, gde sam proveo godinu i sedam meseci. Ovo je bilo malo bolje, mogli smo barem da hodamo sat vremena dnevno. Odatle sam prebačen u još jedan zatvor gde sam proveo četiri meseca pre nego što sam pušten na slobodu 13. oktobra 2025. kao deo sporazuma o razmeni zatvorenika postignutog između strana.
Uslovi u zatvorima su bili surovi. Pretrpane ćelije, užasni sanitarni uslovi, bez presvlačenja, bez sapuna, bez šampona, zbog čega sam dobio šugu. Takođe sam patio od stalnih glavobolja i stomačnih problema uzrokovanih pokvarenom hranom i nedostatkom čiste vode. Hrana je takođe bila neadekvatna u pogledu količine i hranljive vrednosti. Pretrpani i nehigijenski uslovi doveli su i do čestih prehlada i raznih kožnih infekcija među zatvorenicima. Postojao je namerni psihološki pritisak. Primer psihološkog pritiska bila su stalna ispitivanja, čak i o stvarima sa kojima nisam imao nikakve veze, a bilo je i pretnji. Držali bi svetla upaljena celu noć, sprečavajući nas da pravilno spavamo, a ponekad bi izolovali zatvorenike na duže vreme kako bi im slomili duh. Tretman prema zatvorenicima je često bio ponižavajući, bili smo primorani da stojimo satima tokom inspekcija, vikali su na nas i vređali nas bez razloga. Cilj je bio da se osećamo nemoćno i poniženo. Bili smo podvrgnuti stalnom nadzoru, a komunikacija je bila ograničena. Uprkos svemu tome, vreme provedeno tamo je ojačalo moju otpornost i produbilo moje razumevanje nepravde i ljudskog dostojanstva.
Koji je bio razlog vašeg hapšenja?
Izraelska vojska je rekla da sam odbio da evakuišem bolnicu; da štitimo i lečimo naoružane palestinske vojnike. Naoružanim vojnicima nije dozvoljen ulaz u našu bolnicu. Pitali su za tunele ispod bolnice. Nema tunela ispod bolnice, samo oko nje.
Da li ste znali šta se dešava u Gazi dok ste bili u zatvoru?
Nažalost ne. Bio je potpuni nedostatak informacija, sve koje smo dobijali dolazile su samo od novoprivedenih zatvorenika.
Za šta su bili optuženi ostali zatvorenici?
Većina ostalih zatvorenika optužena je za političke aktivnosti, kao što su učešće u demonstracijama, izražavanje mišljenja protiv okupacije ili učešće u studentskim ili društvenim organizacijama. Neki su pritvoreni bez jasnih optužbi u administrativnom pritvoru, samo na osnovu sumnje ili navodnih bezbednosnih razloga.
Kakav je bio vaš odnos s Hamasom pre 7. oktobra 2023?
Apsolutno nikakav odnos nisam imao sa njima. Nikada nije postojala nikakva veza između bolnice Al Avda i bilo koje političke frakcije ili naoružane grupe, ni pre ni posle oktobra 2023. Bolnica je oduvek bila nezavisna medicinska ustanova posvećena pružanju zdravstvene zaštite svim pacijentima bez diskriminacije i bez obzira na političku pripadnost. Međutim, bolnica Al Avad je radila sa licencom Ministarstva zdravlja Gaze. U Gazi je teško biti potpuno izolovan od političke stvarnosti jer različite vlasti utiču na mnoge aspekte života. Ipak, sasvim je moguće da pojedinci i institucije nemaju organizacionu ili političku vezu ni sa jednom grupom, fokusirajući se isključivo na svoj rad.
Šta ste mislili o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra?
Nisam bio srećan zbog toga.
Možete li reći zašto?
Nisam video nikakav razlog za ovaj napad.
Mnogi navode kao opravdani razlog 70 godina okupacije i nepravde. Možete li to da komentarišete?
Znam to veoma dobro, a ceo svet zna da smo maltretirani i da smo trpeli nepravdu skoro 80 godina. Međutim, vreme kada je izvršen napad je bio čudan. S jedne strane, zato što je narod Gaze mnogo patio zbog uzastopnih ratova, a s druge strane, situacija je tek počela da se stabilizuje, preduzeta je reorganizacija zdravstvenog sektora i uloženi su napori da se poboljšaju medicinske usluge bez obzira na ograničene resurse i uprkos surovoj opsadi koja traje više od 17 godina i nestašicama struje koje su trajale više od 16 sati dnevno.
Možete li opisati puštanje iz zatvora, povratak u Gazu i šta ste tamo zatekli?
Osetio sam ogromnu radost u trenutku kada sam se sreo sa delegacijom Crvenog krsta, tada sam shvatio da je ponovni susret sa mojim voljenima blizu. Međutim, čak i tokom našeg puštanja na slobodu, izraelska vojska je nastavila da koristi nasilje, tukli su nas i ponižavali. Ali sav taj bol je nestao u trenutku kada sam video svoju porodicu i voljene. Najgore je bilo kada sam video Gazu potpuno uništenu. Nikada nisam mogao da zamislim takvo razaranje. Osetio sam duboko razočaranje i još uvek imam psihičke tegobe i zdravstvene probleme.
Koga krivite za razaranje?
Smatram da je izraelska okupacija odgovorna za razaranje. Od 2007, neprekidni ratovi, bombardovanja i blokada Gaze koje sprovodi Izrael prouzrokovali su masovno uništenje i duboku patnju naroda Gaze. Istovremeno, takođe verujem da međunarodna zajednica, odnosno njeni lideri, snose odgovornost za to što samo govore u prazno, a ništa ne rade na zaštiti civila, niti pozivaju bilo koga na odgovornost.
Počeli ste da radite ubrzo nakon puštanja na slobodu. Bolnica Al Avda je uglavnom uništena i zatvorena po naređenju Izraelskih odbrambenih snaga od maja 2025. Šta sada radite?
Da, vratio sam se na posao ubrzo nakon puštanja na slobodu. Bolnica Al Avda je i dalje zatvorena zbog velike štete koju je pretrpela tokom rata. Od tada radim sa timom za medicinsku pomoć, koji se sastoji od osoblja bolnice Al Avda, uključujući lekare, medicinske sestre i pomoćno medicinsko osoblje. Svi se dobrovoljno javljaju da nastave svoj humanitarni rad uprkos teškim okolnostima. Ovaj tim pruža zdravstvene usluge raseljenim porodicama i povređenim civilima u privremenim improvizovanim klinikama i skloništima. Naš rad se uglavnom fokusira na hitnu pomoć, zdravlje majki i psihološku podršku onima pogođenim sukobom. Postoji još jedna nevladina neprofitna bolnica u Nuseiratu, u centralnoj Gazi, koja je delimično funkcionalna. Radi sa veoma ograničenim resursima, opremom i lekovima. Pružanje redovnih medicinskih usluga je izuzetno otežano i zbog nedostatka goriva.
Koji su izazovi u poređenju sa periodom pre oktobra 2023?
U poređenju sa periodom pre oktobra 2023. izazovi su mnogo veći -broj povređenih i raseljenih lica se dramatično povećao, postoje slučajevi akutne neuhranjenosti, posebno među decom i pacijentima sa hroničnim bolestima zbog ozbiljne nestašice hrane i lekova. Glad je široko rasprostranjena, humanitarna situacija nastavlja da se pogoršava. Uslovi rada su iscrpljujući i fizički i psihički.
Šta je sledeće profesionalno za vas?
Zamoljen sam da vodim tri programa: dve bolnice i jedan program primarne zdravstvene zaštite koji obuhvata šest centara primarne zdravstvene zaštite.
Odakle trenutno nabavljate medicinski materijal?
Medicinski materijal se ranije kupovao od lokalnih kompanija, a i dobijao kao donacija od naših partnera. Većina lokalnih kompanija od kojih smo kupovali materijal prestala je sa radom ili funkcioniše sa veoma ograničenim kapacitetom zbog uništenja, nedostatka goriva i nestašice sirovina.
Da li biste napustili Gazu sa porodicom ako bi vam ponudili posao u inostranstvu?
Poslaću porodicu u Egipat na godinu dana. Ali ja ostajem u Gazi da radim.
Izrael traži od Hamasa da se razoruža: da li mislite da bi Hamas trebalo to da uradi kako bi se Izrael povukao iz Gaze i da bi takozvani prekid vatre prerastao u mir? Da li verujete Izraelu u tom pogledu?
Ovo je čisto političko pitanje.
Da, da li imate mišljenje o tome? Šta mislite da je sada moguće nakon skoro potpunog uništenja Gaze od strane Izraela?
Nemam jasnu viziju s obzirom na kontinuiranu političku nestabilnost. Sve što želim je obnova Gaze i da živim u miru i spokoju.
Izraelski lideri su otvoreno izjavili da je njihova želja da isprazne Gazu koliko god je to moguće od njenog palestinskog stanovništva. Kakav je vaš odgovor na to?
Izvinjavam se što neću odgovoriti, više bih voleo da ne ulazim u političku raspravu.
