Dok se zima spušta na šatorske gradove u Gazi, kućište za hitne slučajeve napravljeno od pečuraka moglo bi da zaštiti od hladnoće — samo jedna od nekoliko održivih, domaćih inovacija koje su predstavili arapski dizajneri na sajmu u Dubaiju.
Lagane, tople i raznovrsne strukture zasnovane na pečurkama su privlačna alternativa slabim skloništima koja sada u kojima se nalaze hiljade stanovnika Gaze raseljenih zbog više od godinu dana rata, kaže Dima Al Srouri, član ReRoot inicijative.
„Trenutno postoji veliki problem sa skloništima koja dobijaju od nevladinih organizacija“, rekla je ona na nedelji dizajna u Dubaiju, na kojoj je predstavljen niz ekološki prihvatljivih inovacija.
„Kada dođe zima, kada pada kiša, kada je previše hladno, oni ne rade baš.“
Micelijum, deo gljive nalik korenu, može se uzgajati u kombinaciji sa organskom materijom kako bi se uklopio u kalupe različitih oblika, stvarajući snažan građevinski materijal koji se može uzgajati bilo gde.
To je „zdrav materijal jer je potpuno prirodan“, rekao je stručnjak za urbanizam Sruri, koji je Palestinac, pored prototipa skloništa — prostrane, zatvorene strukture sa prozorima i kosim krovom.
„To je nešto što može da pruži rešenje za ekstremne vremenske uslove da ih zaštiti od ekstremne hladnoće.
ReRootovo stanovanje za hitne slučajeve nije bilo jedini primer održivog arapskog dizajna na godišnjoj izložbi u Dubaiju, koja je zatvorena u nedelju.
U suprotnosti sa visokim neboderima koji dominiraju obrisom grada, emiratski arhitekta i dizajner Abdala Almula zagovara sasvim drugačiji pristup: niske zgrade napravljene od recikliranog građevinskog otpada.
Almula se udružio sa švajcarskom kompanijom Okara, koja pravi zamenu za cement sa niskim sadržajem ugljenika, kako bi stvorila strukture izgrađene od odbačenog betona iz srušenih zgrada i krovova napravljenih od palminog lista – znak za drevne građevinske tehnike Zaliva.
„Kada se osvrnem unazad, posebno u regionu u kojem živim, mnogo arhitekture i dizajna je zasnovano na pronalaženju onoga što vas okružuje, pronalaženju materijala oko vas, a zatim da budete inovativni i stvarate iz toga“, rekao je Almula.
Model je zamišljen kao odgovor na „svet izobilja“ koji je postao karakterističan za moderan dizajn, dodao je on.
„Kad god želite… nešto, morate to da pošaljete sa pola sveta.
Pored velikih instalacija, izloženi su i manji predmeti, uključujući nameštaj od recikliranih materijala i 3D štampan električni motocikl.
Fahim Kan, dizajner sa sedištem u Kataru, razvio je flašu koja minimizira potrošnju vode tokom Vudua, ritualnog pranja koje muslimani obavljaju pre molitve.
Elif Resitoglu iz Isola Design, studija iz Milana koji je organizovao izložbu, rekla je da je održivost „nova stvar“ za arapske dizajnere.
Ali oni su to „umešali u svoju kulturu“, dizajnirajući objekte koje „zapadni dizajner zapravo ne bi mogao da dizajnira“, rekla je ona.
Dok se region više bavi sukobima nego pitanjima životne sredine, bavljenje tim pitanjem „nije luksuz“, rekao je Srouri.
„Za mene uvek verujem da je najbolji način da se aktivišete kroz svoj rad“, rekla je ona.
„Ne morate da vičete naglas na ulicama… Ponekad rešenje može biti kroz vaše znanje i stručnost i njihovo deljenje za rešavanje izazova drugih ljudi.
Ujedinjeni Arapski Emirati, veliki proizvođač nafte koji je prošle godine bio domaćin klimatskih pregovora UN COP28, jedan je od najvećih svetskih emitera CO 2 po glavi stanovnika.
Takođe se nalazi u jednom od najtoplijih regiona na svetu, što ga čini posebno ranjivim na klimatske promene.
Prema klimatskim podacima, Bliski istok se zagreva brzinom skoro dvostruko brže od globalnog proseka.
