Krhko primirje između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah je trajalo više od mesec dana, iako se čini da je malo verovatno da će njegovi uslovi biti ispunjeni do dogovorenog roka.
Dogovor postignut 27. novembra za zaustavljanje rata zahtevao je od Hezbolaha da odmah položi oružje u južnom Libanu i dao Izraelu 60 dana da povuče svoje snage tamo i preda kontrolu libanskoj vojsci i mirovnim snagama UN.
Izrael se do sada povukao iz samo dva od desetina gradova koje drži u južnom Libanu. I nastavio je da napada baze koje su, kako kaže, koje pripadaju Hezbolahu, koje optužuje da pokušavaju da lansiraju rakete i pomeraju oružje pre nego što ono bude zaplenjeno i uništeno.
Hezbolah, koji je ozbiljno smanjen tokom skoro 14 meseci rata, zapretio je da će nastaviti borbe ako Izrael ne povuče u potpunosti svoje snage do roka od 60 dana.
Ipak, uprkos optužbama sa obe strane o stotinama kršenja primirja, primirje će se verovatno održati, kažu analitičari. To je dobra vest za hiljade izraelskih i libanskih porodica raseljenih zbog rata koje još čekaju da se vrate kući.
„Sporazum o prekidu vatre je prilično nejasan i otvoren za tumačenje“, rekao je Firas Maksad, viši saradnik Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. Ta fleksibilnost, rekao je on, može joj dati bolje šanse da se održi suočeni sa promjenjivim okolnostima, uključujući svrgavanje dugogodišnjeg sirijskog lidera Bašara Asada, samo nekoliko dana nakon što je primirje stupilo na snagu.
Sa odlaskom Asada, Hezbolah je izgubio vitalni put za krijumčarenje oružja iz Irana. Iako je to dodatno oslabilo Hezbolahovu ruku, Izrael je već pristao na prekid vatre uz posredovanje SAD.
Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete na Izrael 8. oktobra 2023. — dan nakon što je Hamas pokrenuo smrtonosni napad na Izrael koji je zapalio tekući rat u Gazi. Od tada, izraelski vazdušni i kopneni napadi ubili su više od 4.000 ljudi u Libanu, uključujući stotine civila. Na vrhuncu rata, više od milion Libanaca je raseljeno.
Rakete Hezbolaha proterale su oko 60.000 iz njihovih domova na severu Izraela i ubile 76 ljudi u Izraelu, uključujući 31 vojnika. Skoro 50 izraelskih vojnika je ubijeno tokom operacija unutar Libana.
U sporazumu se kaže da će i Hezbolah i Izrael zaustaviti „ofanzivne“ vojne akcije, ali da mogu delovati u samoodbrani, iako nije sasvim jasno kako se taj termin može tumačiti.
Libanska vojska ima zadatak da spreči Hezbolah i druge militantne grupe da pokrenu napade na Izrael. Takođe je potrebno da se demontiraju Hezbolahovi objekti i oružje u južnom Libanu — aktivnosti koje bi se eventualno mogle proširiti na ostatak Libana, iako to nije eksplicitno u sporazumu o prekidu vatre.
Sjedinjene Države, Francuska, Izrael, Liban i mirovne snage UN u Libanu, poznate kao UNIFIL, odgovorne su za nadgledanje implementacije sporazuma.
„Ključno pitanje nije da li će se dogovor održati, već koja verzija će biti sprovedena“, rekao je analitičar Maksad.
Hezbolah je većim delom zaustavio svoju raketnu i dronova vatru na Izrael, a Izrael je prestao da napada Hezbolah u većini oblasti Libana. Ali Izrael je pokrenuo redovne vazdušne napade na, kako kaže, lokacije militanata u južnom Libanu i u dolini Beka.
Izraelske snage su se do sada povukle iz dva grada na jugu Libana – Kjama i Šamae. Oni su ostali u nekih 60 drugih, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, a oko 160.000 Libanaca je i dalje raseljeno.
Liban je optužio Izrael da više puta krši sporazum o prekidu vatre i prošle nedelje je podneo žalbu Savetu bezbednosti UN u kojoj se navodi da je Izrael izveo oko 816 „kopnenih i vazdušnih napada“ između početka primirja i 22. decembra 2023.
U žalbi se navodi da su napadi omeli napore libanske vojske da se rasporedi na jugu i podrži kraj sporazuma o prekidu vatre.
Izrael kaže da je Hezbolah stotine puta prekršio primirje i da se takođe žalio Savetu bezbednosti. Optužio je militante Hezbolaha za premeštanje municije, pokušaje napada na izraelske vojnike i za pripremu i lansiranje raketa ka severnom Izraelu, između ostalog.
Dok ne predaju kontrolu nad više gradova libanskoj vojsci, izraelske trupe uništavaju infrastrukturu Hezbolaha, uključujući skladišta oružja i podzemne tunele. Libanske vlasti kažu da je Izrael takođe uništio civilne kuće i infrastrukturu.
Povlačenje Izraela iz libanskih gradova je sporije nego što se očekivalo zbog nedostatka trupa libanske vojske spremne da preuzmu vlast, rekao je potpukovnik Nadav Šošani, vojni portparol. Liban to osporava i kaže da čeka da se Izrael povuče pre nego što uđe u gradove.
Šošani je rekao da je Izrael zadovoljan kontrolom libanske vojske nad područjima iz kojih se već povukao i da, iako bi više voleo brži prenos vlasti, bezbednost je njegov najvažniji cilj.
Izrael ne smatra da je raspored od 60 dana za povlačenje „svetim“, rekao je Harel Chorev, stručnjak za odnose Izraela i Libana na Univerzitetu u Tel Avivu koji procenjuje da će Liban morati da regrutuje i rasporedi još hiljade vojnika pre nego što Izrael bude spreman da preda kontrolu.
Zvaničnici Hezbolaha rekli su da bi se militantna grupa mogla vratiti napadima, ako izraelske snage ostanu u Libanu 60 dana nakon početka primirja. Ali generalni sekretar Hezbolaha Naim Kasem rekao je u sredu da ta grupa za sada odlaže da libanskoj državi da šansu da „preuzme odgovornost“ za sprovođenje sporazuma.
Tokom poslednja dva meseca rata, Hezbolah je pretrpeo velike udarce svom rukovodstvu, oružju i snagama od niza izraelskih vazdušnih napada i kopnene invazije koja je dovela do žestokih borbi u južnom Libanu. Pad Asada bio je još jedan veliki poraz.
„Neravnoteža snaga sugeriše da bi Izrael možda želeo da obezbedi veću slobodu delovanja nakon perioda od 60 dana“, rekao je Maksad, analitičar. A Hezbolah, u svojoj oslabljenoj poziciji, sada ima „snažan interes“ da osigura da se sporazum ne raspadne u potpunosti „uprkos izraelskim kršenjima“, rekao je on.
Iako Hezbolah možda neće biti u poziciji da se vrati u otvoreni rat sa Izraelom, on ili druge grupe bi mogle izvesti gerilske napade koristeći lako oružje ako izraelske trupe ostanu u južnom Libanu, rekao je bivši general libanske vojske Hasan Jouni. Čak i ako Izrael povuče sve svoje kopnene snage, rekao je Jouni, izraelska vojska bi mogla da nastavi da izvodi sporadične vazdušne napade u Libanu, kao što je godinama radila u Siriji.
