Političke i ekonomske posledice rata između Izraela i Hamasa mogle bi da daju podsticaj planovima za naftovod koji bi transportovao prirodni gas na Kipar za preradu i otpremu na strana tržišta, izjavio je u utorak ministar energetike te istočnomediteranske ostrvske države.
Borbe u Pojasu Gaze i želja Izraela da poveća svoju energetsku bezbednost takođe daju težinu predloženom podvodnom kablu za električnu energiju od 2.000 megavata koji bi povezivao električne mreže Izraela i Kipra sa evropskim kopnom preko Grčke, rekao je kiparski ministar energetike Jorgos Papanastasiju.
Papanastasiu je rekao da su kontakti Izraela sa Turskom u vezi sa mogućom energetskom saradnjom – deo želje izraelske vlade da zadrži sve dostupne opcije otvorenim – možda pali u vodu s obzirom na sve oštrije kritike Turske prema izraelskim akcijama u Gazi.
Nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao stotinama hiljada učesnika na propalestinskom skupu prošlog meseca da njegova zemlja planira da zvanično optuži Izrael da je počinio ratne zločine, izraelska vlada je saopštila da preispituje diplomatske odnose sa Ankarom.
Pogoršanje odnosa možda je suzilo mogućnosti Izraela da izvozi višak gasa na alternative koje nudi susedni Kipar.
Rat je „donekle promenio situaciju i tu Kipar mora da iskoristi ovu priliku koja se otvara“, rekao je Papanastasiu za Asošijeted pres u intervjuu.
Ujedinjeni Arapski Emirati su pokazali „trenutni“ interes za ulaganje u kabl od 1,9 milijardi evra (2,03 milijarde dolara) nazvan Evroazijski interkonektor, rekao je Papanastasiju. Jordan je takođe izrazio interesovanje da „postane deo razgovora“, rekao je on.
Evropska unija pristala je da finansira projekat u iznosu od 657 miliona evra (702,57 miliona dolara). Kipar planira da povuče još 100 miliona evra iz fonda za otpornost izvršne vlasti EU i nada se da će Evropska investiciona banka dati zemlji zajam za još 600 miliona evra. Očekuje se da će ostali investitori pokriti ostatak.
Prema Papanastasiuu, Izrael želi da ubrza projekte koji bi poboljšali njegovo snabdevanje električnom energijom jer neke procene pokazuju da će zemlja iskusiti nestašicu za tri do četiri godine.
„Postoje bezbednosni izazovi, pa Izrael veoma pozitivno gleda na svoju elektroenergetsku vezu sa Kiprom i Grčkom, što ga suštinski povezuje sa evropskom mrežom“, rekao je ministar.
Kipar je ranije ove godine izneo Izrael na ideju o gasovodu koji će prenositi izraelski i kiparski prirodni gas iz priobalnih ležišta na ostrvo radi prerade i eventualnog izvoza.
To bi bila skraćena verzija mnogo dužeg gasovoda namenjenog da se istočnomediteranski gas prenosi direktno u Grčku. SAD su otpisale ideju, ali Papanastasiu je rekao da Evropska unija i dalje razmatra duži gasovod kao opciju.
Kipar i američka energetska kompanija Ševron još uvek pokušavaju da sklope sporazum kojim bi pomirili različite pristupe razvoju gasnog polja Afrodita, prvog otkrivenog kod Kipra i za koje se procenjuje da sadrži 4,2 triliona kubnih stopa gasa.
Ševron želi da pošalje gas u Egipat putem gasovoda, ali Kipar želi da ga prerađuje u plutajućem proizvodnom pogonu jer bi to bilo ekonomski isplativije za kiparsku vladu i dalo bi veću fleksibilnost snabdevanju drugih tržišta.
