Bez obzira da li imate voljene osobe na Bliskom istoku ili ne, užasi nasilja i patnje u Izraelu i Gazi su srceparajući i teško ih je podnijeti.
„Važno je biti informisan, ali nemojte se opterećivati“, rekao je dr Geri Smol, predsednik psihijatrije u Medicinskom centru Univerziteta Hakensak u Nju Džersiju.
Racionirajte svoju izloženost onome što vidite, s obzirom na uticaj grafičkih vesti koje mogu imati na mentalno zdravlje, savetuje Small u bolničkom saopštenju.
„Svaki dan živimo u poricanju užasa u svetu“, rekao je Small, dodajući da katastrofalni događaji, kao što su masakri i otmice u Izraelu i teroristički napadi 11. septembra, predstavljaju najgore ljudsko ponašanje u pred očima ljudi.
On preporučuje pronalaženje balansa između informisanja o novostima i umirujućih aktivnosti. To može uključivati gledanje lagane televizijske emisije, provođenje vremena sa voljenima ili čitanje zanimljive knjige.
Brutalni događaji poput napada u Gazi i Izraelu takođe mogu dovesti do „društvene zaraze“, gde se informacije i slike pojačavaju i pojavljuje se kolektivni stres, rekao je Smol.
Da biste se zaštitili, pravite pauze od društvenih medija, posebno ako stalno gledate užasne slike, savetovao je on.
Izveštaji o nasilju na Bliskom istoku takođe mogu izazvati anksioznost i depresiju, kako kod dece tako i kod odraslih, kod onih koji čitaju i gledaju izveštaje o tome šta se dešava.
Dr Stejsi Dumas, šef dečje i adolescentne psihijatrije u medicinskom centru Univerziteta Džersi Šor, nudi neke dodatne smernice za zaštitu dece od uznemirujućih medija.
„Situacija u Izraelu i Gazi je tragična“, rekao je Dumas. „U redu je dati deci do znanja da su pogođeni nevini ljudi. Roditelji treba da pomognu deci da izbegnu uznemirujuće vesti i slike, dok im daju informacije prikladne za njihov uzrast. Dajte im do znanja da je rat komplikovan i da informacije na mreži nisu uvek tačne. Rešavanje njihovih strahova tako da se osećaju bezbedno i podržano“.
Roditelji treba da slušaju i da se stave na raspolaganje za razgovor, kažu dečiji psihijatri. Trebalo bi da se osećaju samopouzdano kada započinju razgovor. Nemojte pretpostavljati da vaše dete ne zna za to samo zato što vam to nije navelo.
