Agencije Ujedinjenih nacija već dugo upozoravaju da bi mogle potrajati decenije za obnovu Gaze nakon izraelske ofanzive protiv Hamasa, jedne od najsmrtonosnijih i najrazornijih vojnih kampanja od Drugog svetskog rata.
Sada, više od godinu dana nakon rata, novi izveštaj govori o vekovima.
Konferencija UN-a o trgovini i razvoju navodi u izveštaju objavljenom u ponedeljak da bi, ako se rat završi sutra i Gaza vrati na status kvo pre Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023, moglo bi proći 350 godina da se njegova narušena ekonomija vrati do svog nesigurnog predratnog nivoa.
Pre rata, Gaza je bila pod izraelskom i egipatskom blokadom uvedenom nakon što je Hamas preuzeo vlast 2007. Četiri prethodna rata i podele između Hamasa i palestinske vlasti na Zapadnoj obali koju podržava Zapad takođe su uticala na ekonomiju Gaze.
Trenutni rat je izazvao zapanjujuća razaranja širom teritorije, sa uništenim čitavim naseljima, a putevi i kritična infrastruktura u ruševinama. Planine ruševina isprepletene raspadnutim telima i neeksplodiranim ubojitim sredstvima moralo bi da se očisti pre nego što obnova počne.
„Kada se postigne prekid vatre, povratak na status kvo iz perioda pre oktobra 2023. ne bi stavio Gazu na put potreban za oporavak i održivi razvoj“, navodi se u izveštaju. „Ako se vrati trend rasta iz 2007–2022, sa prosječnom stopom rasta od 0,4 posto, Gazi će biti potrebno 350 godina samo da se povrati nivo BDP-a iz 2022.
Čak i tada, BDP po glavi stanovnika bi opadao „kontinuirano i naglo“ kako stanovništvo raste, kaže se.
Izraelski zvaničnici nisu odgovorili na zahtev za komentarom izveštaja.
Trista pedeset godina je dug period. Bilo bi kao da su se Engleska i Holandija tek sada oporavljale od ratova koje su vodile jedna protiv druge krajem 1600-ih.
Rami Alazzeh, autor izveštaja, rekao je da je izračunavanje zasnovao na decimataciji privrede tokom prvih sedam meseci rata i na tome koliko će vremena biti potrebno da se ona obnovi po stopi rasta BDP-a Gaze u proseku od 2007. do 2022. godine. Bruto domaći proizvod, ili BDP, je zbir svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji ili teritoriji.
„Poruka je da oporavak u Gazi zavisi od uslova u kojima će se oporavak dogoditi“, rekao je on. „Ne kažemo da će Gazi biti potrebno 350 godina da se oporavi, jer to znači da se Gaza nikada neće oporaviti.
Krajem januara, Svetska banka je procenila štetu od 18,5 milijardi dolara — skoro kombinovanu ekonomsku proizvodnju Zapadne obale i Gaze 2022. To je bilo pre nekih intenzivno destruktivnih izraelskih kopnenih operacija, uključujući i grad Rafa na južnoj granici.
Procena Ujedinjenih nacija u septembru na osnovu satelitskih snimaka pokazala je da je otprilike četvrtina svih struktura u Gazi uništena ili ozbiljno oštećena. Rečeno je da je oko 66 odsto objekata, uključujući više od 227.000 stambenih jedinica, pretrpelo barem neku štetu.
Shelter Cluster, međunarodna koalicija pružalaca pomoći koju predvodi Norveški savet za izbeglice, izračunao je koliko će vremena biti potrebno da se obnove svi uništeni domovi u okviru onoga što je poznato kao Mehanizam za obnovu Gaze. Taj proces je uspostavljen nakon rata 2014. kako bi se olakšala neka rekonstrukcija pod teškim izraelskim nadzorom.
Ustanovljeno je da će prema toj postavci biti potrebno 40 godina za obnovu svih domova.
U izveštaju se navodi da bi čak i pod najoptimističnijim scenarijom, sa projektovanom stopom rasta od 10%, oporavak Gaze i dalje trajao decenije.
„Pod pretpostavkom da nema vojne operacije, slobode kretanja robe i ljudi i značajnog nivoa investicija i rasta stanovništva od 2,8 odsto godišnje, UNCTAD procenjuje da će se BDP po glavi stanovnika Gaze vratiti na nivo iz 2022. do 2050. godine“, navodi se u saopštenju.
U odvojenom izveštaju koji je u utorak objavio Program za razvoj UN-a navodi se da bi uz velike investicije i ukidanje ekonomskih ograničenja palestinska privreda u celini, uključujući Zapadnu obalu, mogla da se vrati na pravi put do 2034. U odsustvu oba, njena predviđanja su u skladu sa predviđanjima UNCTAD-a.
Pozitivniji scenariji su malo verovatni.
Militanti predvođeni Hamasom ubili su oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteli još 250 kada su upali u južni Izrael 7. oktobra 2023. Oko 100 zarobljenika je još uvek u Gazi, od kojih se za trećinu veruje da je mrtva.
Izraelska ofanziva je ubila preko 42.000 Palestinaca, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima, koji ne razlikuju borce od civila, ali kažu da su više od polovine mrtvih žene i deca. Raselio je oko 90% stanovništva Gaze od 2,3 miliona, prisiljavajući stotine hiljada u jadne šatorske kampove.
Izrael kaže da je blokada potrebna kako bi se sprečilo Hamas da uvozi oružje i da je malo verovatno da će je ukinuti sve dok je grupa prisutna u Gazi. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će Izrael zadržati otvorenu bezbednosnu kontrolu nad teritorijom.
Od maja, Izrael kontroliše sve granične prelaze u Gazi. Agencije UN i humanitarne grupe kažu da su se borile da donesu hranu i hitnu pomoć zbog izraelskih ograničenja, tekućih borbi i narušavanja reda i zakona u Gazi.
Takođe nema naznaka da su međunarodni donatori voljni da finansiraju obnovu Gaze sve dok je ona u zagrljaju rata ili pod izraelskom okupacijom. Arapske države Zaliva poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata rekle su da će to učiniti samo ako postoji put do palestinske države, čemu se Netanjahu duboko protivi.
U međuvremenu, rat besni i ne nazire mu se kraj.
Izrael je ovog meseca pokrenuo još jednu veliku operaciju u severnoj Gazi — najteže uništenom delu teritorije — rekavši da se Hamas tamo pregrupisao.
„Svi sada pozivaju na prekid vatre, ali ljudi zaboravljaju da će se, kada se primirje završi, 2,2 miliona Palestinaca probuditi bez domova, dece bez škola, bez univerziteta, bez bolnica, bez puteva“, rekao je Alazzeh .
Sve to će trajati dugo da se obnovi, a moglo bi se pokazati nemogućim pod blokadom.
„Ako se vratimo tamo gde je bilo ranije, a ne bi trebalo da se vraćamo na ono što je bilo ranije“, rekao je, „onda mislim da to znači da je Gaza gotova.“
