Izraelsko-palestinski sukob u Pojasu Gaze podstakao raspravu o genocidu

Izraelsko-palestinski sukob u Pojasu Gaze podstakao raspravu o genocidu

Izraelsko-palestinski sukob u Pojasu Gaze podstakao je pravne stručnjake na raspravu o genocidu, istoriji tog pojma i onome što je potrebno da se genocid dokaže prema današnjoj međunarodnoj pravnoj definiciji tog pojma.

U nedeljama od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i izraelskog bombardovanja i kopnenog napada na Gazu, nakon što je Hamas ubio 1.200 Izraelaca i uzeo više od 200 talaca, a u izraelskim vazdušnim i kopnenim napadima na Gazu ubijeno je više od 15.000 Palestinaca, a milioni su raseljeni, obe strane su razmenjivale optužbe za genocid, podseća AP, uvodeći u debatu na podkastu The Conversation Weekly.

Učesnici u debati bili su stručnjaci za genocid, termin koji je u pravnu praksu prvi uveo poljski advokat Rafael Lemkin 1944. godine, usred užasa nacističkog holokausta.

Lemkin, koji je bio Jevrejin, prvobitno je definisao genocid kao „uništenje nacije ili etničke grupe“, uključujući i fizička ubistva i napad na duh grupe, njen društveni, ekonomski i politički način života, podseća AP.

Lemkinova definicija postavila je osnovu za Konvenciju UN o genocidu iz 1948. godine, koja precizira da se genocid može desiti „sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.

Genocid se, između ostalog, može počiniti ubijanjem, uništavanjem grupe, sprečavanjem rađanja ili prebacivanjem dece u drugu grupu.

Ta konvencija, podseća AP, bila je ključna za uspostavljanje međunarodnih tribunala 1990-ih za krivično gonjenje ratnih zločinaca u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

Međutim, Aleksandar Hinton, profesor antropologije sa Rutgers University Newark u SAD, kaže da potreba za dokazivanjem namere može predstavljati „značajnu prepreku krivičnom gonjenju za genocid“.

„Mnogo je bolje imati pravnu definiciju nego je nemati… ali to takođe znači da kada se dogode užasna dela koja ne spadaju u delokrug te pravne definicije, ljudi kažu: ‘pa, to nije genocid’“, ocenio je Hinton, inače stručnjak za kambodžanski genocid i svedok tokom međunarodnog tribunala koji podržava UN i koji je osudio neke od vođa Crvenih Kmera za genocid.

Hinton upozorava da se previše pažnje ne usmerava na dokazivanje zločina genocida, a ne na druge vrste zločina koji se mogu dogoditi.

„Varvarski zločini, genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje su užasni“, ističe Hinton, sugerišući kako bi prioritet trebalo da bude „zločini protiv čovečnosti“.

Slučajevi za zločine koji se podnose po međunarodnom pravu mogu biti spori, kao što je u toku gambijsko krivično gonjenje Mjanmara za genocid nad narodom Rohindža.

Međutim, Hinton se nada da će Konvencija o genocidu, zajedno sa institucijama kao što su Međunarodni krivični sud i Kancelarija UN za prevenciju genocida, omogućiti alate koji se mogu koristiti za brže okončanje sukoba.

Kada je reč o aktuelnom sukobu između Izraela i Hamasa, Hinton odbija da bude povučen u to da li se genocid odvija prema pravnoj definiciji tog pojma.

Ima ograničenja i koristi se i politički, pa je važno razumeti da postoje i drugi načini razumevanja termina. I tako na kraju svako od nas treba da primeni svoje znanje, svoje kritičko razmišljanje i donese odluku o tome šta se dešava u Izraelu i Gazi, rekao je Hinton.