Izraelski ministar odbrane u četvrtak je izneo svoju viziju za sledeću fazu rata u Gazi, opisujući kako će izraelske snage preći na očigledno smanjeni „novi borbeni pristup“ u severnoj Gazi, dok nastavljaju da se bori protiv Hamasa na jugu teritorije „koliko god je potrebno“.
Uoči posete američkog državnog sekretara, Joav Galant je takođe izneo predlog kako će se Gazom upravljati kada Hamas bude poražen, pri čemu će Izrael zadržati bezbednosnu kontrolu, dok nedefinisano palestinsko telo koje vodi Izrael upravlja svakodnevnom administracijom, a SAD i druge zemlje nadgledaju obnovu.
Izrael je bio pod velikim međunarodnim pritiskom da iznese posleratnu viziju, ali do sada to nije učinio. Ovo pitanje će verovatno biti na dnevnom redu u razgovorima državnog sekretara Antonija Blinkena ovog vikenda u Izraelu i drugim zemljama u regionu. Sjedinjene Države su izvršile pritisak na Izrael da pređe na vojne operacije nižeg intenziteta u Gazi koje su tačnije ciljale Hamas, nakon skoro tri razorna meseca bombardovanja i kopnenih napada.
Neodređenost mnogih Gallantovih odredbi otežavala je procenu koliko se one uklapaju u pozive SAD.
Dokument koji je izdao Gallant je nazvan „vizija za fazu 3“ rata, a Gallantova kancelarija je saopštila da faza još nije počela. Takođe se navodi da su ideje bile Galantova, a ne zvanična politika, koju bi morali postaviti izraelski vojni i bezbednosni kabineti.
Gallant, koji je član oba kabineta, možda ima za cilj da stavi svoj lični plan pred Amerikance ispred ostalih u koaliciji premijera Benjamina Netanjahua, koja uključuje članove tvrdog desnice koji će verovatno želeti oštriji pristup.
Izraelska kampanja u Gazi ubila je više od 22.400 ljudi, od čega više od dve trećine žena i dece, prema podacima Ministarstva zdravlja na teritoriji kojom upravlja Hamas. Ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca. Izrael je obećao da će uništiti Hamas nakon napada 7. oktobra, u kojem su militanti ubili oko 1.200 ljudi i oteli oko 240 ljudi.
Veći deo severne Gaze, koji su trupe izvršile invaziju pre dva meseca, sravnjen je do neprepoznatljivosti. Na snimcima Asošiejted presa iz grada Gaze vide se ljudi kako lutaju kroz razbijeni pejzaž sa velikim poljima polomljenog betona i rascepanog drveta i ulicama oivičenim srušenim zgradama.
Sa fokusom sada na jugu, izraelske snage se bore protiv Hamasovih militanata u gradu Kan Junis i u urbanim izbegličkim kampovima u centru teritorije.
Oko 85% od 2,3 miliona stanovnika Gaze je proterano iz svojih domova i stisnuto u manje delove teritorije. Izraelska opsada teritorije izazvala je humanitarnu krizu, pri čemu četvrtina stanovništva gladuje jer ne ulazi dovoljno zaliha, prema UN.
Istovremeno, vazdušni udari i granatiranje širom Gaze nastavljaju da uništavaju kuće, sahranjujući porodice koje se nalaze unutra.
Izraelski napad u četvrtak sravnio je kuću u Mavasiju, malom ruralnom pojasu na južnoj obali Gaze koji je izraelska vojska proglasila sigurnom zonom. U eksploziji je poginulo najmanje 12 ljudi, saopštili su zvaničnici palestinske bolnice. Među poginulima su jedan muškarac i njegova supruga, sedmoro njihove dece i troje druge dece u dobi od 5 do 14 godina, navodi se u spisku mrtvih koji su stigli u bolnicu Naser u obližnjem Kan Iounisu.
Izraelska vojska nije odmah odgovorila.
U Gallantovoj izjavi je podvučeno da će rat trajati sve dok Hamasove vojne i vladine sposobnosti ne budu eliminisane i više od 100 talaca koji su još u zarobljeništvu ne budu vraćeni.
Na severu, navodi se u saopštenju, snage će se prebaciti na novi pristup koji uključuje racije, uništavanje tunela, „vazdušne i kopnene aktivnosti i specijalne operacije“. Cilj bi bio „erozija“ preostalog prisustva Hamasa.
Nije bilo reči da li će stanovništvu severne Gaze, koja je skoro u potpunosti proterana na jug, biti dozvoljen povratak.
U saopštenju nije pojašnjeno kako bi se novi pristup razlikovao od sadašnjih operacija, ali je Gallant ranije rekao da će to biti niža skala. Izrael je prošle nedelje počeo da povlači neke trupe iz severne Gaze, gde vojska kaže da je u velikoj meri stekla operativnu kontrolu posle nedelja teških borbi sa Hamasom. Ipak, Gallant je rekao da je nekoliko hiljada boraca Hamasa ostalo tamo.
Na jugu, rekao je on, borbe će se nastaviti „sve dok se bude smatralo neophodnim“.
Posle rata, navodi se u saopštenju, Izrael će zadržati bezbednosnu kontrolu, preduzimajući vojnu akciju u Gazi kada je to neophodno kako bi se osiguralo da nema pretnji i održavaće inspekcije sve robe koja ulazi na teritoriju.
Gallant je rekao da neće biti izraelskih civila u Gazi, isključujući pozive nekih iz izraelske krajnje desnice za povratak jevrejskih doseljenika na tu teritoriju.
Izrael je povukao svoje trupe i naseljenike iz Gaze 2005. nakon 38-godišnjeg prisustva.
Palestinski entiteti — očigledno lokalni državni službenici ili komunalni lideri — upravljali bi teritorijom, a Izrael bi pružao „informacije za usmeravanje civilnih operacija“, navodi se u saopštenju bez preciziranja. Za obnovu bi bila zadužena multinacionalna radna grupa, koju bi predvodile SAD.
Očigledna slika palestinske administracije u Gazi u kojoj dominiraju Izraelci uveliko se razlikuje od poziva SAD da revitalizovane palestinske vlasti preuzmu kontrolu nad teritorijom i započnu nove pregovore o stvaranju palestinske države uz Izrael. Netanjahu i drugi izraelski zvaničnici su odbacili tu ideju.
Očigledni izraelski napad u kojem je ubijen najviši lider Hamasa u Bejrutu podstakao je nove strahove da bi se sukob mogao proširiti i na druge delove Bliskog istoka – izgledi koji će takođe verovatno biti visoko na Blinkenovoj agendi.
Ubistvo Saleha Arurija izazvalo je upozorenja o odmazdi od Hamasovog saveznika, libanske milicije Hezbolaha. Ali nije došlo do trenutne eskalacije u svakodnevnoj razmeni raketne vatre i granata između Hezbolaha i izraelske vojske preko granice dve zemlje. Regionalne tenzije su porasle pošto je američki vazdušni napad ubio vođu milicije koju podržava Iran u Iraku i dok su jemenski pobunjenici Huti nastavili napade na brodove u ključnim brodskim putevima Crvenog mora.
Istovremeno, Izrael je pojačao upozorenja o oštrijoj vojnoj akciji protiv Hezbolaha osim ako ne povuče svoje borce iz pograničnog regiona, kao što je traženo u okviru primirja iz 2006. godine uz posredovanje UN. Izrael kaže da je to jedini način na koji desetine hiljada Izraelaca koji su evakuisani iz zajednica na severu mogu da se vrate.
Gallant je u četvrtak rekao da postoji „kratak vremenski period“ za diplomatiju sa Hezbolahom. Ali on je rekao da je Izrael odlučan da donese „novu realnost u severnoj areni, koja će omogućiti siguran povratak naših građana“.