amo prošlog meseca, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je predvideo novu eru mira i prosperiteta na Bliskom istoku, zasnovanu na rastućem prihvatanju Izraela u regionu, piše AP.
Danas, sa ratom Izrael-Hamas koji traje četvrtu nedelju, ta vizija je u rasulu.
Mobilizacija 360.000 rezervista i evakuacija 250.000 Izraelaca iz njihovih domova, prema brojevima koje je dala izraelska vojska, uništili su mnoge poslove. Restorani i prodavnice su se ispraznile. Avio-kompanije su otkazale većinu letova za Izrael, a turisti su otkazali putovanja. Glavno polje prirodnog gasa je zatvoreno, farme su uništene zbog nedostatka radnika, a preduzeća su otpustila desetine hiljada radnika.
Izrael je obećao da će slomiti vladajuću grupu Hamas u Pojasu Gaze, koja je ubila 1.400 ljudi i uzela više od 240 drugih za taoce u divljanju 7. oktobra na jugu Izraela. Izraelski vazdušni napadi sravnili su čitava naselja u Gazi i ubili više od 8.000 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u Gazi.
Izraelska ekonomija se oporavila nakon prethodnih ratova sa Hamasom, ali ova runda bi mogla da traje duže, verovatno mesecima, jer je misija vojske koja je samoproglašena da okonča vladavinu Hamasa, a ne samo da obuzda militante.
Eskalacija sukoba je opipljiva pretnja. Izrael je već angažovan u borbama na niskom nivou na tri dodatna fronta – Libanu, Zapadnoj obali i Siriji. Dug i moguće sukob na više frontova mogao bi otežati oporavak ekonomije nego u prošlosti. A čak i pre rata, izraelska ekonomija je bila ljuta od Netanjahuovog kontroverznog predloga da se oslabi pravosuđe.
Izraelsko ministarstvo finansija predstavilo je plan ekonomske pomoći koji uključuje bespovratna sredstva od milijardu dolara za preduzeća pogođena ratom. Kritičari kažu da to ne ide dovoljno daleko i da su zahtevali preusmeravanje nekih od milijardi dolara dodeljenih za kućne projekte ultrapravoslavnih i pro-naseljeničkih partija prema koalicionim sporazumima.
Ove nedelje, grupa od 300 vodećih ekonomista pozvala je Netanjahua i ministra finansija Bezalela Smotriča da se „opamete!”
„Ozbiljan udarac koji je zadat Izraelu zahteva fundamentalnu promenu nacionalnih prioriteta i masovno preusmeravanje sredstava za rešavanje ratne štete, pomoć žrtvama i rehabilitaciju privrede“, rekli su u pismu, predviđajući da će ratni troškovi porasti. u milijarde dolara.
Oni su pozvali Netanjahua i Smotriča da „odmah obustave finansiranje bilo kakvih aktivnosti koje nisu ključne za ratne napore i rehabilitaciju privrede — i pre svega, sredstva predviđena budžetom za koalicione sporazume“.
Smotrič, lider stranke za naseljenike, rekao je prošle nedelje za izraelski vojni radio da će „ono što ne uključuje ratne napore i otpornost države biti zaustavljeno“. Ali skepticizam ostaje.
Finansijski barometri daju sumornu sliku. Lokalna valuta, šekel, dostigla je najniži nivo u poslednjih 14 godina, dok je referentni berzanski indeks pao za oko 10% ove godine. Tehnološka industrija, motor ekonomskog rasta Izraela, počela je da krvari čak i pre početka rata.
Fitch Ratings, Moodi’s Investors Service i S&P upozorili su proteklih dana da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do smanjenja rejtinga državnog duga Izraela.
Izraelska centralna banka smanjila je svoju prognozu ekonomskog rasta za 2023. na 2,3% sa 3% – pod pretpostavkom da su borbe obuzdane na jugu zemlje.
Centralna banka je izdvojila 30 milijardi dolara za podršku šekelu. Na brifingu za novinare ove sedmice, guverner centralne banke Amir Jaron naglasio je otpornost ekonomije koju je okarakterisao kao „robusnu i stabilnu“.
Izraelska ekonomija je znala kako da se oporavi od teških perioda u prošlosti i brzo se vrati prosperitetu, a ne sumnjam da će to učiniti i ovog puta“, rekao je Jaron.
Zemlja je ušla u rat sa deviznim rezervama od oko 200 milijardi dolara. Pored toga, Bajdenova administracija želi da Kongres odobri 14 milijardi dolara hitne pomoći za Izrael, najveći deo vojnog finansiranja, pored 3,8 milijardi dolara koje prima godišnje.
Na početku rata, Izrael je naredio Ševronu da zaustavi proizvodnju na polju prirodnog gasa Tamar kako bi smanjio ranjivost na potencijalne rakete. Ekspert za energetiku Amit Mor procijenio je da bi gašenje moglo koštati Izrael 200 miliona dolara mjesečno izgubljenog prihoda.
Ako se milicija Hezbolaha koji je saveznik Hamasa u Libanu pridruži ratu u punoj snazi, to bi moglo uticati na proizvodnju na dva druga polja, uključujući najveće izraelsko, rekao je Mor. Ali on ne misli da bi rat imao zastrašujući efekat na dalja istraživanja energije.
„Igrači su svesni političkog rizika. To postoji dugo vremena“, rekao je on.
Čak i pre nego što je izbio rat, Izrael – preduzetnički dinamo sa ekonomijom koja je bila konkurentna zemljama Zapadne Evrope – se borio. Njena kasa, nekada nabujala investicijama u tehnologiju, bila je opterećena predloženom revizijom pravosuđa, koja nastoji da razvodni ovlašćenja sudova u zemlji. Vlada kaže da neizabrano pravosuđe ima previše moći, ali pristalice to smatraju najozbiljnijom proverom ovlašćenja političara. Zabrinutost u vezi sa upravljanjem Izraelom, rastućom inflacijom i usporavanjem investicija u tehnologiju u celom svetu prošle godine takođe je opterećivala ekonomiju.
Investicije u izraelske startape, koje su privukle rekordnih 27 milijardi dolara 2021. godine, prošle godine su potonule za skoro polovinu. Pošto su investitori preplašeni sudskim predlogom i masovnim protestima koje je izazvao, investicije su pale za dodatnih 68 odsto u prvoj polovini ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema izraelskom Institutu za politiku start-up nacija.
S obzirom da tehnologija čini 48% izraelskog izvoza, njegov prosperitet je ključan za ekonomiju.
Vladina Izraelska uprava za inovacije izvršila je proveru pulsa startap kompanija tokom rata i otkrila da usporavanje prikupljanja kapitala, zajedno sa pozivom zaposlenih na rezervnu dužnost, „predstavlja izazov za značajan broj visokotehnoloških kompanija“, rekao je izvršni direktor Dror Bin.
„Postoje kompanije u opasnosti da budu zatvorene u narednih nekoliko meseci“, rekao je Bin.
Ipak, Jaronov naglasak na otpornosti izraelske ekonomije ima istorijsku osnovu. Banka Izraela je izračunala da je rat u Gazi 2014. koštao ekonomiju 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a rat u Libanu 2006. 0,5 odsto, rekao je profesor Mišel Stravčinski, ekonomista sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i bivši direktor istraživanja. odeljenje u centralnoj banci.
„Očekujem veliki udarac u poslednjem kvartalu 2023. Teško je reći koliko je loš, ali ne bih se iznenadio da se smanji za 15 odsto na godišnjem nivou“, rekao je Stravčinski. „Ali polako, aktivnost će se nastaviti“ kako se ekonomska aktivnost zaostala u ratu oslobađa, rekao je on.
Ako rat ostvari svoje ciljeve, „onda ćemo videti oporavak aktivnosti, iako ne znamo kada će to biti“, rekao je Stravčinski. „Stvari će takođe zavisiti od toga koliko frontova ima. Ali važna stvar je dužina.”
