Članovi Saveta bezbednosti UN vodili su u utorak intenzivne pregovore o rezoluciji koju su sponzorisali Arapi da se podstakne očajnički potrebna isporuka humanitarne pomoći Gazi tokom neke vrste zastoja borbi, pokušavajući da izbegne još jedan veto Sjedinjenih Država. Glasanje o rezoluciji, prvo odloženo za ponedeljak, ponovo je odloženo za sredu.
„Još uvek radimo na modalitetima rezolucije“, rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi u utorak popodne, kada je glasanje još bilo zakazano za 17 časova. „Za nas je važno da ostatak sveta razume šta je ovde u pitanju i šta je Hamas uradio 7. oktobra i kako Izrael ima pravo da se brani od tih pretnji.
Glasanje je kasnije otkazano pošto su Sjedinjene Države tražile više vremena. Razgovori su nastavljeni u nastojanju da se Bajdenova administracija uzdrži ili glasa za rezoluciju.
Nacrt rezolucije na stolu u ponedeljak ujutro poziva na „hitan i održiv prekid neprijateljstava“, ali je ovaj jezik razvodnjen u novom nacrtu koji je prosleđen rano u utorak.
Sada „poziva na hitnu obustavu neprijateljstava kako bi se omogućio bezbedan i nesmetan humanitarni pristup i na hitne korake ka održivom prekidu neprijateljstava“. Sjedinjene Države su se u prošlosti protivile izražavanju o prekidu neprijateljstava.
SAD su 8. decembra stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koju su podržali skoro svi ostali članovi saveta i desetine drugih nacija koje zahtevaju hitan humanitarni prekid vatre u Gazi. Generalna skupština od 193 člana je velikom većinom odobrila sličnu rezoluciju 12. decembra sa 153 protiv 10, uz 23 uzdržana.
U svojoj prvoj ujedinjenoj akciji 15. novembra, uz uzdržanost SAD, Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju kojom se poziva na „hitne i produžene humanitarne pauze“ u borbama, nesmetanu isporuku pomoći civilima i bezuslovno oslobađanje svih talaca.
Izraelski predsednik Isak Hercog rekao je tokom brifinga sa ambasadorima da je Izrael „spreman za još jednu humanitarnu pauzu i dodatnu humanitarnu pomoć kako bi omogućio oslobađanje talaca“.
Ali ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata Lana Nuseibeh, arapska predstavnica u 15-članom savetu, rekla je u utorak da nova rezolucija mora da ide „malo dalje“ od rezolucije od 15. novembra.
Rezolucije Saveta bezbednosti su važne jer su pravno obavezujuće, ali u praksi mnoge stranke odlučuju da ignorišu zahteve Saveta za akciju. Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, iako su značajan barometar svetskog mišljenja.
Skoro 20.000 Palestinaca je ubijeno, prema Ministarstvu zdravlja Gaze od kada je Izrael objavio rat Hamasu nakon njegovih iznenadnih napada na jug Izraela 7. oktobra. Hamasovi militanti ubili su oko 1.200 ljudi — uglavnom civila — i vratili oko 240 talaca u Gazu .
Hamas kontroliše pojas Gaze, a njegovo ministarstvo zdravlja ne pravi razliku između smrti civila i boraca. Još hiljade Palestinaca leže zakopano pod ruševinama Gaze, procenjuju UN.
Na sastanku Saveta bezbednosti u utorak ujutru, izaslanik UN za Bliski istok Tor Vensland rekao je da je humanitarni odgovor „na ivici“ i da ograničeni odgovori Izraela „daleko nedostaju od onoga što je potrebno za rešavanje ljudske katastrofe na terenu“.
Zamenik ambasadora Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed Abušahab rekao je savetu da „Gazani doživljavaju neviđene nivoe gladi i žeđi, dok lekarima nedostaje čak ni najosnovniji medicinski materijal za lečenje ranjenih i rastuću opasnost od infekcije. On je rekao da rezolucija ima za cilj da zadovolji njihove potrebe i naglasio da „Izrael mora prestati da blokira ulazak pomoći“, komercijalnog tereta i humanitarnih radnika.
U nacrtu rezolucije koji su UAE raširili rano u utorak izražava se „duboka zabrinutost zbog strašne i brzo pogoršavajuće humanitarne situacije u pojasu Gaze i njenog ozbiljnog uticaja na civilno stanovništvo“.
Nacrt priznaje da civili u Gazi nemaju pristup dovoljnoj hrani, vodi, kanalizaciji, struji, telekomunikacijama i medicinskim uslugama koje su „neophodne za njihov opstanak“. I ponovo potvrđuje „snažnu zabrinutost Saveta za nesrazmeran efekat koji sukob ima na živote i dobrobit dece, žena i drugih civila u ranjivim situacijama“.
Predložena rezolucija zahteva da strane u sukobu — Izrael i Hamas, koji nisu imenovani — olakšaju isporuku pomoći kopnom, morem i vazduhom širom pojasa Gaze, uključujući i preko graničnog prelaza Karem Šalom.
Poziva UN da uspostave mehanizam za praćenje isporuka pomoći. Ovo bi moglo biti problematično jer zaobilazi trenutnu izraelsku inspekciju pomoći koja ulazi u Gazu.
Najnoviji nacrt takođe zahteva hitno i bezuslovno oslobađanje svih talaca i poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, koje zahteva zaštitu civila i domova, škola, bolnica i druge infrastrukture neophodne za njihov opstanak.
Ponavlja se „nepokolebljiva posvećenost Saveta bezbednosti viziji rešenja o dve države gde dve demokratske države, Izrael i Palestina, žive jedna pored druge u miru unutar sigurnih i priznatih granica… i u tom pogledu naglašava važnost ujedinjenja pojasa Gaze sa Zapadnom obalom pod palestinskim vlastima“.
