Neki od najbližih evropskih saveznika Izraela tražili su u nedelju prekid vatre u ratu sa Hamasom, naglašavajući rastuću međunarodnu nelagodu zbog razornog uticaja sukoba na civilno stanovništvo Gaze.
Usklađeni pritisak najviših evropskih diplomata dolazi uoči posete Izraelu u ponedeljak od strane američkog ministra odbrane Lojda Ostina, od koga se takođe očekuje da izvrši pritisak na izraelske lidere da okončaju najintenzivniju fazu rata i pređu na ciljaniju strategiju protiv Hamasa.
Zapadni saveznici Izraela sve više izražavaju zabrinutost zbog civilnih žrtava i masovnog raseljavanja 1,9 miliona Palestinaca – skoro 85% stanovništva Gaze – iako su SAD nastavile da pružaju vitalnu vojnu i diplomatsku podršku svom bliskom savezniku.
U zajedničkom članku u Sandej tajmsu, britanskom nedeljniku, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvali su na prekid vatre i rekli da je „previše civila ubijeno. Izraelska vlada bi trebalo da učini više kako bi napravila dovoljnu diskriminaciju između terorista i civila, osiguravajući da njena kampanja cilja na lidere i operativce Hamasa.
„Izrael neće pobediti u ovom ratu ako njegove operacije unište izglede za miran suživot sa Palestincima“, rekli su oni. Rekli su da prekid vatre treba da bude što pre, ali i da mora biti „održivo“.
Na konferenciji za novinare sa svojim izraelskim kolegom u Tel Avivu u nedelju, francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona takođe se zalagala za prekid vatre.
„Neophodno je hitno primirje, koje će omogućiti napredak ka prekidu vatre kako bi se oslobodili taoci, omogućio pristup i isporuka više humanitarne pomoći stradalom civilnom stanovništvu Gaze, i zapravo da se krene ka humanitarni prekid vatre i početak političkog rešenja“, rekla je ona.
Britanija je ranije pozivala na „humanitarne pauze“ u sukobu, ali je prestala da poziva na hitan prekid vatre. Prošle nedelje je bila uzdržana kada je Generalna skupština UN velikom većinom glasala za prekid vatre.
Francuska i Nemačka podržale su poziv na prekid vatre u UN, a francuski predsednik Emanuel Makron je početkom novembra rekao da Izrael ne može da se bori protiv terorizma ubijanjem nedužnih ljudi.
Povećanje diplomatskog pritiska dolazi jer će verovatno rasti i domaći pozivi za obnovu pregovora sa Hamasom, nakon slučajnog ubistva tri izraelska taoca od strane vojske u petak.
Vazdušni i kopneni rat sravnio je ogromne delove severne Gaze i proterao većinu stanovništva u južni deo opkoljene teritorije, gde su mnogi spakovani u prepuna skloništa i šatorske kampove. U ofanzivi je ubijeno više od 18.700 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja na teritoriji kojom upravlja Hamas. Ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca.
Izrael je nastavio da napada, kako kaže, mete militanata u svim delovima Gaze. Obećala je da će nastaviti operacije dok ne razbije Hamas, koji je pokrenuo rat svojim napadom 7. oktobra na južni Izrael, u kojem su militanti ubili 1.200 ljudi, uglavnom civila. Izrael je takođe obećao da će vratiti procenjenih 129 talaca koji se još drže u Gazi.
