Izrael ne bi trebalo da nastavi sa vojnom operacijom u gusto naseljenom pograničnom gradu Rafah u Gazi bez „kredibilnog“ plana za zaštitu civila, rekao je predsednik Džo Bajden premijeru Benjaminu Netanjahuu u nedelju, Bela rekao je House.
Oni su razgovarali nakon što su dva egipatska zvaničnika i jedan zapadni diplomata rekli da je Egipat zapretio da će suspendovati svoj mirovni sporazum sa Izraelom ako izraelske trupe budu poslate u Rafu, gde Egipat strahuje da bi borbe mogle da primoraju da se zatvori glavni put za snabdevanje opkoljene teritorije.
Pretnja suspendovanjem sporazuma iz Kemp Dejvida, kamena temeljca regionalne stabilnosti za skoro pola veka, usledila je nakon što je Netanjahu rekao da je slanje trupa u Rafu neophodno za pobedu u četvoromesečnom ratu protiv palestinske militantne grupe Hamas. On je tvrdio da Hamas tamo još uvek ima četiri bataljona.
Više od polovine stanovništva Gaze od 2,3 miliona pobeglo je u Rafu da pobegne od borbi u drugim oblastima, a oni su zbijeni u prostrane šatorske kampove i skloništa pod kontrolom UN u blizini granice. Egipat se plaši masovnog priliva stotina hiljada palestinskih izbeglica kojima se možda nikada neće dozvoliti povratak.
Netanjahu je za „Foks njuz sandej“ rekao da ima „puno mesta severno od Rafe u koje mogu da odu“ nakon izraelske ofanzive na drugim mestima u Gazi, i rekao da će Izrael uputiti evakuisane „letcima, mobilnim telefonima i sigurnim hodnicima i drugim stvarima“.
Konflikt između Izraela i Egipta, dva bliska saveznika SAD, dobio je oblik pošto su humanitarne grupe upozoravale da bi ofanziva u Rafi pogoršala katastrofalnu humanitarnu situaciju u Gazi, gde je oko 80 odsto stanovnika napustilo svoje domove i gde je, prema UN-u, četvrtina stanovništvo se suočava sa glađu.
Kopnena operacija u Rafi mogla bi da odseče jedan od jedinih puteva za isporuku preko potrebne hrane i medicinskih zaliha u Gazi.
Hamasova televizijska stanica Al-Aksa citirala je neimenovanog zvaničnika Hamasa koji je rekao da bi svaka invazija na Rafu „raznijela“ pregovore u kojima posreduju Sjedinjene Države, Egipat i Katar, čiji je cilj bio prekid vatre i oslobađanje izraelskih talaca.
Bajden je prošle nedelje nazvao vojni odgovor Izraela u Gazi „preteranim“.
Sva tri zvaničnika potvrdila su pretnje Egipta, govoreći pod uslovom anonimnosti, jer nisu bili ovlašćeni da obaveštavaju novinare o osetljivim pregovorima. Katar, Saudijska Arabija i druge zemlje takođe su upozorile na ozbiljne posledice ako Izrael uđe u Rafu.
Palestinac ranjen u izraelskom bombardovanju sedi u bolnici u Rafi, u Pojasu Gaze, subota, 10. februar 2024. (AP Photo/Hatem Ali)
„Izraelska ofanziva na Rafu dovela bi do neizrecive humanitarne katastrofe i ozbiljnih tenzija sa Egiptom“, napisao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel na Ks.
Human Rights Vatch je u saopštenju naveo da je prisilno raseljavanje ratni zločin i da su civili koji se ne evakuišu i dalje zaštićeni međunarodnim humanitarnim pravom. „U Gazi nema bezbednog mesta“, rekla je istraživačica prava izbeglica i migranata Nadia Hardman.
Bela kuća, koja je dopremila oružje Izraelu i zaštitila ga od međunarodnih poziva na prekid vatre, takođe je upozorila na kopnenu operaciju Rafa u trenutnim okolnostima, rekavši da bi to bila „katastrofa“ za civile.
Izrael i Egipat su vodili pet ratova pre nego što su potpisali sporazum iz Kemp Dejvida, značajnog mirovnog sporazuma koji su posredovale tadašnje SAD. Predsednik Džimi Karter kasnih 1970-ih. Ugovor uključuje nekoliko odredbi koje regulišu raspoređivanje snaga sa obe strane granice.
Egipat je snažno ojačao svoju granicu sa Gazom, izrezujući tampon zonu od 5 kilometara (3 milje) i podižući betonske zidove iznad i ispod zemlje. Ona je demantovala izraelske navode da Hamas upravlja tunelima za krijumčarenje ispod granice, rekavši da egipatske snage imaju potpunu kontrolu na njihovoj strani.
Egipatski zvaničnici strahuju da ako se granica probije, vojska neće moći da zaustavi plimu ljudi koji beže na Sinajsko poluostrvo.
Ujedinjene nacije kažu da Rafa, u kojem obično živi manje od 300.000 ljudi, sada ugošćuje još 1,4 miliona ljudi koji su pobegli boreći se negde drugde, i da je „ozbiljno prenaseljen“.
Dim i eksplozija nakon izraelskog bombardovanja unutar Pojasa Gaze, kako se vidi iz južnog Izraela, nedelja, 11. februar 2024. Vojska se bori protiv palestinskih militanata širom Gaze u ratu koji je zapalio Hamasov napad na Izrael 7. oktobra. (AP Photo/Ariel Schalit)
Unutar Rafe, neki raseljeni ljudi su se ponovo spakovali. Rafat i Fedaa Abu Halub, koji su ranije tokom rata pobegli iz Beit Lahije na severu, stavili su svoje stvari na zadnji deo kamiona. „Ne znamo gde ga možemo bezbedno odvesti“, rekao je Fedaa o njihovoj bebi. „Svakog meseca moramo da se krećemo, i to sa svim strahom i projektilima.
Izraelska kopnena invazija na Rafu mogla bi naterati Palestince u Gazi da pobegnu u Egipat, rekla je Om Mohamed Al Gemi i nadala se da će Egipćani „otvoriti granice i pustiti nas da pobegnemo na Sinaj“.
Izrael je naredio velikom delu stanovništva Gaze da pobegne na jug, a naređenja za evakuaciju pokrivaju dve trećine teritorije, iako redovno izvodi vazdušne napade u svim oblastima, uključujući Rafu. U vazdušnim napadima na grad poslednjih dana poginule su desetine Palestinaca, uključujući žene i decu.
Izraelska ofanziva izazvala je široko rasprostranjena razaranja, posebno u severnoj Gazi, a teške borbe se nastavljaju u centralnoj Gazi i južnom gradu Kan Junis. U gradu Gazi u nedelju, preostali stanovnici pokrivali su tela koja se raspadaju na ulicama ili nosili tela u grobnice. Neke ulice bile su zatrpane peskom od bombardovanja.
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je u nedelju da su tela 112 ljudi ubijenih širom teritorije prevezena u bolnice u poslednja 24 sata, kao i 173 ranjene osobe. Smrtni slučajevi su povećali broj poginulih u pojasu na 28.176 od početka rata. Ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca, ali kaže da su većina ubijenih bili žene i deca.
Rat je počeo Hamasovim napadom na južni Izrael 7. oktobra, kada su palestinski militanti ubili oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteli oko 250. Preko 100 talaca je oslobođeno u novembru tokom jednonedeljnog primirja u zamenu za 240 palestinskih zatvorenika . Neki od preostalih talaca su umrli.
Hamas je rekao da neće više puštati sve dok Izrael ne okonča ofanzivu i ne povuče se iz Gaze. Takođe je zahtevala oslobađanje stotina palestinskih zatvorenika, uključujući starije militante koji služe doživotne kazne.
Netanjahu je odbacio oba zahteva, rekavši da će se Izrael boriti do „potpune pobede“ i povratka svih talaca.
