Treći dan Evropskog prvenstva počinje duelom grupe D između Poljske i Holandije (15.00). Naredni susret je prvi u Grupi C između Danske i Slovenije (18.00) u Štutgartu.
Prvi duel Evropskog prvenstva 2024. na „Folksparku“ u Hamburgu biće između prvaka iz 1988. godine i tima koji je konstantan učesnik tek u prethodnih 16 godina.
Nakon razočaravajućih rezultata na prethodna tri šampionata Evrope, od kojih se na onaj 2016. nisu ni kvalifikovali, Holanđani dolaze na mesto uspeha iz 1988. godine sa ambicijom da se vrate u vrh evropskog fudbala. Povratnik na klupu nacionalnog tima Ronald Kuman ima ekipu u kojoj se prepliću mladost i iskustvo i koja u Nemačkoj ni od koga neće zazirati.
Selekcija Poljske tek je 2008. u Austriji i Švajcarskoj debitovala na završnom turniru Evropskog prvenstva, ali je od tada uhvatila kontinuitet koji će biti nastavljen i ove godine u Nemačkoj. Plasirali su se „kroz iglene uši“, tj. posle penal serije u finalu baraža Lige nacija sa Velsom.
Odlaskom Luja van Gala posle Mundijala u Kataru usledila je nova faza za „lale“. Na klupu se vratio nekada čuveni igrač i trofejni trener Ronald Kuman sa namerom da popravi utisak iz prethodnog mandata od 2018. do 2020. godine.
Kumanov spisak je generalno vrlo respektabilan sa jakim imenima poput kapitena iz redova Liverpula Virdžila van Dajka, zatim Nejtana Akea iz moćnog Mančester sitija, prekaljenog Dejlija Blinda, Matijsa de Lihta iz Barselone, tandema Intera Stefana de Fraja i Denzela Damfrisa, šampiona Nemačke sa Leverkuzenom Džeremija Frimponga…Priliku da zablista u narandžastom dresu imaće Lajpcigov Ćavi Simons.
Ali, novi-stari selektor Holandije, član trofejnog sastava iz 1988, nije mogao na miru da uigrava ekipu, jer su se javili ozbiljni problemi. Pred sam početak Evra su se povredila dva vrlo važna aduta – Frenki de Jong iz veznog reda i defanzivac Teun Kopmajners. Hitno su te rupe nadoknađene uvrštavanjem Jana Matsena, finaliste Lige Šampiona sa Borusije Dortmund, i Džošue Zirkzija iz redova Bolonje.
Ekipa koja je 1970-ih i 1980-ih ima zapažene uspehe na Svetskim prvenstima je deo evropske smotre fudbala tek od 2008. godine i nisu se domogli dalje od četvrtfinala, ostvarenog 2016. godine.
Pošto su dopustili Albaniji i Češkoj da se domognu direktno do Evra, morali su kroz baraž i penale protiv Velsa da se domognu grupne faze završnog turnira. Sudbina nije imala milosti po njih, jer su smešteni u grupu sa Francuskom, Holandijom i Austrijom.
Na sve to, selektor Mihail Probjež mora da se snađe sa ogromnim problemom – Robert Levandovski je povredio zadnji butni mišić. Prvo ime koje pada na pamet po pominjanju poljskog fudbala, bar novijim generacijama, neće zaigrati protiv Holandije. Šta više, njegova zamena Arkadijuš Milik (igrač Juventusa), povredio se tokom priprema. Sličnog malera bili su bek Aston vile Meti Keš i krilo Volfsburga Jakub Kaminski, koji takođe neće igrati na prvenstvu Evrope.
Od poznatijih fudbalskih imena među reprezentativcima Poljske su defanzivac Arsenala Jakub Kivior, mladi fudbaler Rome Nikola Zalevski i Pjotr Zjelinski iz Napolija.
Jedini trijumf Poljaka nad Holandijom bio je 1980. godine. Što se tiče skorijih rezultata, sudbina je htela da Holandija i Poljska 2020. i 2022. budu u istoj grupi Lige nacija. Samo jednom je bilo nerešeno (2:2), a tri puta su Holanđani odneli po tri boda.
Holandija je u odnosu na Poljsku, sa ili bez Levandovskog, za klasu bolji sastav.
„Lalama“ dobro godi susret sa očiglednim autsajderom u grupi kao priprema za duel sa Francuskom u borbi za prvo mesto Grupe D. Ronald Kuman će uvideti na koje igrače i sisteme igre može da računa u nedostatku De Jonga i Kompajnersa. Poljacima ostaje jedino faktor rasterećenosti i pronalaska dodatne motivacije u nedostatku prvih zvezda.
Došao je red i na Štutgart da otvori kapije svog stadiona za ekipe, navijače i medije.
Prvi susret Grupe C biće protiv glavnog rivala Srbije za drugo mesto u grupi, Danske i unapred nepravedno otpisane Slovenije.
Slovenci se vraćaju na Evro posle 24 godine i na velika takmičenja posle 14 godina, tačnije od Mundijala u Južnoj Africi. Selektor Matijaž Kek sačinio je sistem ekipe koja uspeva da kolektivno nadmaši pojedinačni manjak kvaliteta. Kao takvi, sa malom bazom igrača u selekciji, odigrali su vrhunske kvalifikacije. Ostvarili su sedam pobeda, dva poraza i jedan remi. Primili su devet golova, a postigli 20 – u proseku dva po utakmici. Nijedan igrač nije dobio crveni karton.
Najzvučnija imena su na potpuno suprotnim stranama terena i fazama karijere. Golman Jan Oblak je godinama u samom svetskom vrhu, čuvajući mreži Atletiko Madrida. Centarfor je spektakularni potencijal Benjamin Šeško. Mladi i već fantastični napadač Lajpciga je dva dana pred Evro produžio ugovor sa nemačkim klubom na još dve godine, oduprevši se vrlo unosnim ponudama svetskih fudbalskih giganata.
Pored Oblaka, u timu Slovenije je i Josip Iličić, fudbaler koji je pobedio depresiju i čija karijera bi mogla da osvane na filmskom platnu. Ili makar da mnogima posluži kao primer uspešne mentalne borbe.
Posle Engleske u Grupi C, Danska je na papiru, barem prema iskustvu igračkog kadra, prvi favorit za drugi tim iz skupine koji bi ostvario plasman u nokaut rundu takmičenja u Nemačkoj. Odlikuje ih stabilnost i timska igra, kao i liderstvo trenera Kaspera Julmanda, ali i lucidnost veznih igrača na terenu. Međutim, sumnju u eventualni dalji tok prvenstva podgreva loš rezultat na Mundijalu u Kataru 2022. godine – poslednje mesto u grupi.
Upravo je Danska pričinila jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Evropskih prvenstava, zašto ne i fudbala, osvojivši titulu 1992, nakon upadanja u turnir usled sankcija Jugoslaviji. Vrhunski rezultat zabeležen je na prethodnom Evru, gde su motivisani i maksimalno mobilisani posle nesreće sa Kristijanom Eriksenom, uspeli da se domognu polufinala. Tada su posle produžetaka eliminisani od Engleske sa 2:1.
