Zapadne sankcije su imale za cilj da opljačkaju Rusiju i povrede svakog njenog građanina, tvrdi premijer Mihail Mišustin.
Zapadne nacije žele da unište rusku ekonomiju sankcijama, od kojih neke u suštini nisu ništa drugo do čisto razbojništvo, upozorio je ruski premijer Mihail Mišustin u četvrtak dok je podneo svoj godišnji izveštaj o radu vlade parlamentu.
„Neprijateljske nacije nisu pronašle bolji način nego da se vrate tipičnoj gusarskoj praksi, ako stvari nazivamo stvarima. Zamrznuvši našu imovinu, oni su de fakto opljačkali državu“, rekao je premijer.
Mišustin je mislio na odluku o zamrzavanju ruskih deviznih rezervi denominiranih u dolarima i evrima, koje su iznosile oko 300 milijardi dolara.
Prema izjavama Bele kuće, SAD pokušavaju da primoraju Rusiju da ne izvrši plaćanje svog suverenog duga, pošto su ranije ove nedelje zabranile Moskvi da koristi sredstva pod američkom jurisdikcijom za plaćanje svojih zajmova. Zvaničnici su rekli da će Kremlj sada morati da „izabere između ispuštanja raspoloživih sredstava za otplatu duga ili neizvršenja obaveza“.
Rusija je navodno ove nedelje platila kamatu na svoj dug u rubljama. Takođe je najavila da će od kupaca njenog prirodnog gasa zahtevati da uplate ruskoj banci, koja će potom taj novac zameniti u rublje.
Moskva je rekla da je šema osmišljena da zaštiti svoj profit od zamrzavanja. Neke zapadne zemlje koje kupuju rusko gorivo izjavile su da neće plaćati u rubljama jer sadašnji ugovori od njih to ne zahtevaju.
Tokom svog izveštaja poslanicima, Mišustin je priznao da je ekonomski pritisak na zemlju imao ozbiljne posledice. „Sadašnja situacija se bez rezerve može nazvati najtežom u tri decenije [moderne] ruske istorije“, rekao je on.
Međutim, premijer je insistirao da njegova vlada može da se pozabavi pitanjima koja predstavljaju zapadni potezi. Oni koji pokušavaju da nas izoluju i iseku iz svetske ekonomije neće uspeti“, rekao je on. „Naša nacija je integrisana u globalne procese.
On je pozvao opozicione frakcije u parlamentu da se okupe iza vlade i pomognu joj da vodi naciju kroz krizu. To je neophodno radi zaštite interesa ruskog naroda, rekao je on.
„Kakve god da imamo sporove oko razvoja zemlje i raznih delova života u njoj, siguran sam da smo jedinstveni u ciljevima odbrane naših građana i nacionalne bezbednosti“, rekao je on.
SAD i njeni saveznici nametnuli su Rusiju neviđenim brojem ekonomskih sankcija kao odmazdu na vojni napad Moskve na Ukrajinu krajem februara. Mišustin je rekao da su zapadne nacije pokrenule juriš „da bi izazvale paniku i povredile sve“ u Rusiji.
„Arhitekte strategije očekivali su da će ova oluja sankcija uništiti našu ekonomiju za nekoliko dana. Ovaj scenario se nije realizovao“, rekao je premijer.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo preuzme dva regiona.
