On je u intervjuu za Blic rekao da smirivanju bazne inflacije, pa samim tim i celokupne, daje stabilnost deviznog kursa koji se očekuje i 2023, a da nedavno usvojen budžet Srbije predviđa prosečnu inflaciju od 11 odsto i stopu privrednog rasta od 2,5 odsto.
„Projekcije makroekonomista naše banke predviđaju nešto nižu stopu rasta (1,5-2,0 odsto). Izuzetno bitno za 2023. godinu je završetak gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska i pristup uvozu tečnog gasa iz Azerbejdžana, kao i nastavak reforme energetskog sektora“, rekao je Vuletić.
Istakao je da je garant reformama i novi stendbaj aranžman sa MMF-om koji će garantovati državi finansiranje u iznosu od 2,4 milijarde evra.
Kada je u pitanju svet, on je reko da će 2023. godina biti jednako izazovna i u pogledu cenovne i energetske stabilosti, kao i u pogledu geopolitičkih tenzija.
„Očekivanja su da će globalni rast biti ispod dva odsto u 2023. godini što se praktično smatra recesijom, a kao glavni usporivači se smatraju SAD i evrozona za koje se predviđa nulti rast“, rekao je Vuletić.
Govoreći o kamatnim stopama, istakao je da „ciklus zatezanja nije završen“ s obzirom na još uvek visoku baznu inflaciju, ali da je „svakako najveći šok već prošao“.
„Što se SAD tiče, tržišna očekivanja su da će referentna stopa doći do pet odsto, dok će u EMU stopa doći do 2,75 odsto do kraja prvog kvartala 2023. Kada je reč o inflaciji, već je primetno usporavanje u razvijenim zemljama prema poslednjim podacima i očekivanja su da će se nastaviti i u sledećoj godini, da bi krajem godine dostigle vrednosti od tri odsto, kako u SAD, tako i u evrozoni“, rekao je on.
Istakao je da je brza i adekvatna reakcija Vlade i Narodne banke Srbije doprinela da se negativni efekti na privredu, stanovništvo i same banke minimizuju u proteklom periodu.
„Snaga banaka ogleda se i u nastavku pružanja pomoći, za sve ovo vreme od početka pandemije pa do sada. Mnogi programi koje i sada, konkretno Unikredit sprovodi i nudi, deo su mera za smanjenje efekata krize. Naravno, kao i svi veliki učesnici na svetskom, ali i na domaćem tržištu, banke svakako osećaju uticaj ovih geopolitičkih i ekonomskih kretanja“, naglasio je Vuletić.
Prema njegovim rečima, sukob Rusije i Ukrajine, skok cena energenata, određenih sirovina i hrane uticali su na to da inflacija dostigne dvocifrene vrednosti, tačnije najviše vrednosti u poslednjih više od 30 godina u razvijenim zemljama.
„To samim tim i prouzrokuje najbrže, najveće i skoro sinhronizovano zatezanje monetarne politike većine centralnih banaka. Od marta ove godine Američke federalne rezerve su podigle stopu za 425 bazičnih poena na 4,5 odsto, dok je Evropska centralna banka podigla referentnu stopu za 250 bazičnih poena na 2,5 odsto“, podsetio je Vuletić.
Na pitanje kakvu monetarnu politiku centralnih banaka očekuje u narednom periodu i kako će ona uticati na poslovanje banaka, a samim tim i klijenata Unikredit banke, Vuletić je rekao da je jasno da centralne banke pooštravaju monetarne uslove, jer je to jedan od načina da se izbegnu različiti sekundarni efekti inflacije i njen dalji rast na domaćem tržištu.
Istakao je da je stoga i potpuno jasan postupak centralne banke, koja u trenutnoj situaciji, osim ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
„Narodna banka Srbije podigla je referentnu stopu za 400 bazičnih poena na pet odsto u borbi protiv inflacije. Treba imati u vidu karakteristike naše ekonomije i uvozni karakter porekla inflacije, takođe i da je skoro dve trećine inflacije vezano za energente i sirovu hranu, a to su faktori na koje centrala banka ne može da utiče monetarnom politikom. Evidentno je da će ekonomski rast biti niži od očekivanog i projekcije su da će biti oko 2,5 odsto“, rekao je Vuletić.
Istakao je da Centralna banka i Vlada adekvatno kontrolišu inflatorne pritiske i rekao da je uveren da će svojim merama nastaviti u tom pravcu i u ovoj godini, da će fiskalna politika kontrolisati rast cena osnovnih životnih namirnica koje najviše pogađaju stanovništvo, a da će Centralna banka nastaviti da vodi odgovornu monetarnu politiku kojom će na srednji rok smanjivati inflaciju.
Kada su u pitanju cene kredita, podsetio je da je Centralna banka Srbije naglasila je da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine).
Rekao je da je krajem godine učešće iznosilo 3,4 odsto, „što je dobar oslonac i osnova za bilo kakvo dalje kretanje i nove okolnosti na tržištu“.
Podsetio je da se tokom 2023. očekuje blagi rast kamatnih stopa na kredite i rekao da klijenti ne treba da strahuju, ali ukoliko osete potrebu, treba uvek da se konsultuju sa svojom bankom oko eventualnog reprograma obaveza.
„Svim građanima koji planiraju da se zaduže u 2023. godini, preporučio bih da pre svega uzmu u obzir sve aspekte koji mogu da utiču na njihovu sposobnost redovnog izmirivanja obaveza, da se dobro informišu i donesu racionalnu odluku“, rekao je Vuletić.
Podsetio je da je pandemija ubrzala digitalizaciju korisničkih alata i da su mnogi klijenti postali svesni mogućnosti koje pružaju mBanking i eBanking aplikacija koje se svakodnevno prilagodjavaju korisnicima i njihovim potrebama.
„Ono na čemu smo mi u Unikredit banci radili i nastavljamo i u narednom periodu, je unapređenje aplikativnih rešenja. Istakao bih da smo kao jedan od lidera na našem tržištu ponudili pravnim licima novu platformu za faktoring, kroz koju smo omogućili neposredan pristup podnošenju zahteva, dostavljanju dokumentacije, kao i mogućnosti uvida u stanje po faktoring transakcijama u realnom vremenu“, rekao je on.
Naveo je da je digitalizacija postavljena kao jedan od strateških ciljeva Unikredit banke i da će uskoro imati online otvaranje računa za fizička lica i keš kredite preko mobilne aplikacije.
Podsetio je da Unikredit banka u Srbiji prati finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora od uvođenja prvog zakonskog okvira.
„Danas smo tržišni lider kada govorimo o finansiranju vetroparkova, jer finasiramo pet vetroparkova u Srbiji od ukupno sedam i jedina smo banka koja samostalno finansira tri vetroparka, čime doprinosimo snabdevanju oko 70.000 domaćinstava električnom energijom iz obnovljivih izvora. Tržišno ućešće naše banke u finansiranju zelenih investicija prevazilazi naše ukupno tržišno učešće. Ovaj podatak pokazuje našu povećenost u finansiranju zelene tranzicije“ rekao je Vuletić.
Istakao je da je banka tokom 2021. ugovorila dve kreditne linije po toj osnovi.
Jedna linija je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja podstiče preduzeća da ulažu u standarde visokih performansi, tehnologije i usluge, omogućavajući im da postanu konkurentniji i energetski efikasniji.
Druga se sprovodi u saradnji sa Evropskom Investicionom Bankom, a ima za cilj podršku zapošljavanju, stručnom usavršavanju i dugoročnom zadržavanju lica iz osetljivih društvenih grupa.
„Plan je da se još intenzivnije posvetimo i ulažemo u projekte solarne energije, a sve prateći domaću i evropsku regulativu i promene koje se na tom polju dešavaju. Istovremeno nam je cilj i da osnažimo našu savetodavnu podršku klijentima u ispunjavanju ESG standarda i adekvatnom uključivanju u evropske i svetske lance snabdevanja“, rekao je on.
