Nereagovanje na krizu vode moglo bi da dovede u opasnost više od polovine svetske proizvodnje hrane do 2050. godine, upozorili su stručnjaci u velikom izveštaju objavljenom u četvrtak.
„Skoro 3 milijarde ljudi i više od polovine svetske proizvodnje hrane sada se nalaze u oblastima gde se predviđa da će ukupna skladištenja vode opasti“, navodi se u izveštaju Globalne komisije za ekonomiju vode (GCEV).
U izveštaju se takođe upozorava da bi kriza sa vodom mogla da dovede do pada BDP-a od osam odsto u proseku za zemlje sa visokim dohotkom do 2050. godine i čak 15 odsto za zemlje sa nižim prihodima.
Poremećaji ciklusa vode „imaju velike globalne ekonomske uticaje“, navodi se u izveštaju.
Ekonomski padovi bi bili posledica „kombinovanih efekata promene obrasca padavina i porasta temperatura usled klimatskih promena, zajedno sa opadanjem ukupnih zaliha vode i nedostatkom pristupa čistoj vodi i kanalizaciji“.
Suočavajući se sa ovom krizom, izveštaj je pozvao da se ciklus vode posmatra kao „globalno opšte dobro“ i da se transformiše upravljanje vodama na svim nivoima.
„Troškovi ovih akcija su veoma mali u poređenju sa štetom koju će kontinuirano nečinjenje naneti privredi i čovečanstvu“, navodi se u saopštenju.
Iako se voda često doživljava kao „izobilan dar prirode“, u izveštaju se naglašava da je oskudna i skupa za transport.
Poziva se na eliminisanje „štetnih subvencija u sektorima koji intenzivno koriste vodu ili na njihovo preusmeravanje ka rešenjima za uštedu vode i pružanje ciljane podrške siromašnima i ugroženima“.
„Moramo da uparimo cene vode sa odgovarajućim subvencijama“, rekao je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Ivela, kopredsedavajući GCEV-a, tokom onlajn brifinga.
Drugi kopredsedavajući, singapurski predsednik Tarman Šanmugaratnam, insistirao je na potrebi da se voda vidi kao globalni problem, da se „inoviraju i ulažu“ da bi se rešila kriza i „stabilizovao globalni hidrološki ciklus“.
